Pravda

Uskoro će na sajtu Ministarstva prosvete biti objavljena i baza doktorskih disertacija, do kraja septembra javnost će biti upoznata sa Strategijom naučnoistraživačkog razvoja Srbije, a do kraja godine i s novim Nacionalnim okvirom kvalifikacija. Trenutno najviše prašine u javnosti podižu spiskovi tehnoloških viškova. Kako tumačite činjenicu da trenutni podaci sa sajta Ministarstva prosvete pokazuju da su direktori škola prijavili 12.000 slobodnih mesta, a istovremeno 5.000 tehnoloških viškova? Iz školske godine u školsku godinu, zbog promene broja učenika u razredima u pojedinim školama, potreba za nastavnicima određenih predmeta se menja. Pojedini nastavnici izgube deo norme, a u nekim školama se javi potreba za novim radnim mestima. Posebnim kolektivnim ugovorom uređeno je da na tim mestima prednost imaju nastavnici koji su u toj ili prethodnih školskih godina izgubili deo norme. Liste tih nastavnika Ministarstvo je zbog javnosti i javne kontrole prvi put objavilo javno. Sindikati tvrde da direktori i dalje imaju mogućnost da manipulišu listama tehnoloških viškova? Svi smo svesni da je ranije postojalo „tržište” radnih mesta i da se trgovalo mestom na listi tehnoloških viškova. To više nije moguće. Sada je urađeno ono što nikada nije bilo i baš je to najbolji razlog zašto liste treba da budu javne – da svi mogu vide gde postoji potreba, gde može da se dopuni norma... Ko će kontrolisati direktore? Sindikati. Mi to ne možemo da uradimo sami. U javnosti se govori da će, kada se zatvore liste, u prosveti 20.000 ljudi biti višak? To je bila medijska priča koja nikada nije bila utemeljena u činjenicama. Tačno je da smo u razgovoru sa sindikatima pričali da postoji 20.000–25.000 zaposlenih s nepunom radnom normom. Takođe smo bili svesni da ne mogu svi da imaju punu normu i nikakvo prepakivanje časova neće moći da dovede do toga da se jednima ukrupni norma, a drugima ponude otpremnine. To je nemoguće kod srednjih stručnih škola, kod škola u ruralnim sredinama, o tome je razgovarano i u vladi još pre godinu dana. Cilj sve tri strane (naš, sindikata i direktora) jeste da vidimo kako da iz sistema odu oni koji se dobrovoljno prijave. Novca za otpremnine ima i nadamo se da će one biti stimulativne. Da li postoje procene o koliko je zaposlenih reč? Moje procene su da takvih ljudi ima više nego što smo mi spremni da ponudimo otpremnine. Ne možemo da dopustimo da odu nastavnici koji su jedini za pojedini predmet. A po zakonu, ako neko uzme otpremninu, to radno mesto se zatvara. U dogovoru sa sindikatima i direktorima pronaći ćemo način da svi budu zadovoljni. Kada će biti završen posao oko tehnoloških viškova? Biće dva kruga pravljenja lista i za to će nam biti potreban sigurno i čitav septembar. Jer da nema drugog kruga, među tehnološkim viškovima bi bilo previše mladih, što nikome nije u interesu i sindikati i direktori su svesni te opasnosti. Posle prvog kruga, pitaćemo sve zaposlene ko želi dobrovoljno da ode. Potom ćemo napravi drugi krug, kako bi se na listama našli kao viškovi upravo ti ljudi koji se prijave, a da zadržimo, ako je ikako moguće, ove mlađe. Mnogo prašine diglo se i oko novih pravilnika o finansiranju škola, koji su objavljeni pre neki dan. Sekretari osnovnih škola bunili su se što će se samo njima smanjivati plata u zavisiti od broja odeljenja, a istovremeno se to neće odnositi i na sekretare srednjih škola, niti na sve ostale zaposlene? Naravno da su u pravu sekretari osnovnih škola koji su se bunili, oni zaista rade veliki posao, jer u trenutku kada su rađeni stari pravilnici oni nisu imali ni izdaleka ovoliko posla, mislim pre svega na javne nabavke. Zato smo usaglasili pravilnike – ono što važi za srednje škole, važiće i za osnovne. Koje novine čekaju đake u narednoj školskoj godini? Sređujemo stvari koje godinama nisu dotaknute, na primer Pravilnik o ocenjivanju u srednjoj školi, koji je u završnoj fazi i biće objavljen prvih dana septembra. Ovim dokumentom bitno će se drugačije vrednovati ne samo rad na času i šta to nastavnik treba da ispituje, nego i disciplina, izostanci sa časova – biće to dobar, jak alat u rukama nastavnika za kvalitetnije ocenjivanje. Druga stvar je Pravilnik o upisu u srednje škole, kojim se uvodi prag znanja za četvorogodišnje srednje škole, koji će biti 50 poena. Da li će biti sprovedena racionalizacija u visokom obrazovanju? Da. Svim dekanima biće poslat zahtev da u skladu sa Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih utvrde taj broj za svaki fakultet. Ali, dekani su još u februaru rekli da odbijaju da popune te liste jer je na univerzitetu manjak, a ne višak zaposlenih. Nije do Ministarstva da se bavi sistematizacijom zaposlenih na univerzitetima, to oni treba da rade. Zakon o maksimalnom broju zaposlenih je obaveza svih nas u javnom sektoru i niko od ovoga nije izuzet. U proteklih godinu i po ništa nije urađeno u oblasti nauke, da li je to razlog za smenu državnog sekretara Aleksandra Belića koji, opet, tvrdi da je razrešen dužnosti zbog prelaska na novu funkciju? Ne slažem se s tim da ništa nije urađeno u sektoru nauke. Naprotiv, konačno su rešene neke stvari koje su dugo čekale. Na primer, konačno imamo javne nabavke za opremu koja je u prethodnom ciklusu bila potrebna istraživačima, koji zbog toga nisu mogli da realizuju projekte. O tome ćemo morati da vodimo računa prilikom raspisivanja novog konkursa za naučnoistraživačke projekte – šta je to što istraživači nisu uradili jer nisu znali ili nisu uložili dovoljno truda, a šta nije urađeno jer država nije ispunila obećano. Imamo razloga za zadovoljstvo onim što je urađeno u nauci, imajući u vidu da smo prošle godine ušli u evropski program „Horizont 2020” i da smo se tu pokazali vrlo uspešnim, kao i da je pregovaračko poglavlje 25, koje se tiče nauke, jedno od najbolje ocenjenih, s velikim šansama da bude jedno od prvih koje će biti zatvoreno. Mladi naučnici, kada se zaposle u institutu, imaju obavezu da idu na doktorske studije, a dešava se da nemaju para za školarinu, niti instituti mogu da im plaćaju. Instituti se žale i da nemaju dovoljno sredstava za sopstvene publikacije, pa naučnici ne mogu da napreduju u zvanju ako ne objavljuju radove. To će jednim malim delom biti tema budućeg zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, a većim delom Strategije naučnoistraživačkog razvoja, gde se predlaže drugačiji način finansiranja istraživača. I od toga strahuju u institutima... Istraživači nemaju razloga za strah jer Srbija ima manje istraživača nego što nam je realna potreba. Mi želimo veći broj istraživača i da oni koji imaju najbolje projekte imaju najviše para za svoja istraživanja. Do sada su istraživači finansirani projektno i prolaznost na konkursu bila je 100 odsto, što nikako nije dobro. Moramo da težimo konkurentnosti istraživača. Nas ohrabruje što učestvuju na međunarodnim konkursima, ali moramo nešto da uradimo i s domaćim. Upravo na tome radi radna grupa. Naš cilj nije da neko ostane bez projekta, već da oni koji ga dobiju imaju sredstva i za materijalne troškove i za učešće na konferencijama i za mlade naučnike. Šta će biti s istraživačima čiji projekti ne prođu? Moramo da razmišljamo o oblastima prioritetnim za našu državu i koja su to istraživanja od nacionalnog značaja. Imamo velike razlike u poslovima koje obavljaju naši instituti, neki su na vrlo komercijalnim projektima, a drugi na projektima od nacionalnog značaja, poput pisanja Rečnika srpskog jezika, s kojim ne mogu da izađu na tržište i zarade novac. Kada se očekuju ta dva dokumenta? Strategija će biti predstavljena predstavnicima Svetske banke u drugoj polovini septembra. Odmah posle toga biće obelodanjena i kreće javna rasprava. Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti biće na dnevnom redu Skupštine Srbije u septembru. Kada će prosveta dobiti Jedinstveni informacioni sistem (JIS) i Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK)? JIS se polako pojavljuje: prvi put imamo registar nastavnika i prvi put je ta baza javno dostupna. Registar nastavnika u visokom obrazovanju imamo već nekoliko meseci, ranije nismo znali ko su ti ljudi koji rade na pet, šest fakulteta. To će značajno olakšati rad Komisije za akreditaciju. Još nemamo registar učenika, za šta je neophodno da promenimo Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. I ovaj dokument je u završnoj fazi i očekujemo da bude pred poslanicima na redovnom skupštinskom zasedanju u septembru. Za Registar studenata takođe je potrebno da se promeni Zakon o visokom obrazovanju. Baza doktorskih disertacija uskoro će biti dostupna i na sajtu Ministarstva prosvete, koji će takođe biti promenjen u narednih nekoliko dana. NOK? Studenti završavaju fakultete a da njihova zanimanja upisana u diplomi ne prepoznaje tržište rada... NOK se radi... Taj odgovor slušamo od pet ministara prosvete unazad... Dokument će biti gotov do kraja godine. I od predstavnika međunarodne zajednice mogli smo da čujemo da se konačno radi na NOK-u, dakle oni izgleda prave razliku između onoga što se nekada radilo i ovoga sada. U ovom trenutku formiraju se sektorska veća, čiji je zadatak da opišu šta neko treba da zna i ume za određenu kvalifikaciju... Zakon o NOK-u možemo da očekujemo početkom iduće godine.

Pročitajte još:Saveti monaha Gavrila za lečenje biljkama: Evo zašto su ljudi nekad bili mnogo zdraviji!Hoće sa Rusijom

Izvor: Politika