Pravda

U akciji hrvatske vojske i policije "Oluja", uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, za samo nekoliko dana sa vekovnih ognjišta proterano je više od 250.000 ljudi, sa najčistijih srpskih etničkih prostora u bivšoj SFRJ: iz severne Dalmacije, Like, sa Banije i Korduna. Ovi prostori u sastavu Republike Srpske Krajine bili su pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Ubilački talas tadašnjeg Zagreba ubrzo se preneo i na srpske prostore u Republici Srpskoj. Uz sadejstvo sa hrvatskim snagama, na 13 srpskih opština, od Grahova do Prijedora, brutalno je udario Peti korpus Armije Bosne i Hercegovine. U ovom talasu prognano je 125.000 Srba. Redni broj smrti u akciji "Oluja" stao je na 2.500. Za još toliko nestalih se - traga. Uništene su 24.752 srpske kuće, 13.000 privrednih objekata, 182 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje, 352 trgovine, 113 vodovoda, 96 trafostanica... Uništeni su svi srpski industrijski pogoni, 920 spomenika, 211 ugostiteljskih objekata i 410 zanatskih radnji. Posle pogroma na svoja vekovna ognjišta vratilo se oko 20.000 Srba, mahom staraca. Obnovljeno je tek oko 3.000 srpskih kuća. A više od 1.000 srpskih sela i naselja, u kojima su Srbi bili većina, praktično je prestalo da postoji. Tamo gde Srbi žele da se vrate, povratak je gotovo neomoguć. U prvim danima povratka, ubijeno je vatrenim i hladnim oružjem - 70 povratnika. Mahom staraca. Bila je to opomena da svaki pokušaj vraćanja na vekovna ognjišta može da bude koban. Zvanični Zagreb "Oluju" slavi, uz šampanjac, kao "pobedonosno-oslobodilačku" akciju, a dan kada je etnički srpski prostor očišćen, kao Dan domovinske zahvalnosti. Srbi se, na ovaj dan, ali i u narednim danima, sećaju svojih stradalih i otetog zavičaja. Pale sveće i polažu cveće. Uprkos vremenu, bol ne prolazi, kao ni vapaj za pravdom, jer je zločin nad krajiškim Srbima i dalje bez kazne. - Obeležavanje dana sećanja na stradanje i progon Srba je naš način da svetu kažemo da je hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" zločin i pogrom Srba - poručio je juče Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uz napomenu da nema dobrosusedskih odnosa bez istine. Dan sećanja i 20 godina od stradanja Srba u akciji "Oluja" 1995. godine biće obeleženi večeras centralnom manifestacijom na mostu u Sremskoj Rači, gde će premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik simbolično spustiti venac u reku i preći taj most, a patrijarh Irinej služiti parastos. - Očekujemo više hiljada građana. To je naš način da kažemo svetu koliko nas boli, da kažemo šta mislimo o ovome i da kažemo da je "Oluja" za nas zločin i da je pogrom - rekao je Vulin. On je uveren da će 5. avgust biti obeležavan kao Dan žalosti dok god je srpske države. - Na taj dan svi ćemo u 12 sati, uz zvuke sirena i crkvenih zvona, gde god postoje Srbi i gde god je srpska država, stati jedan minut misleći na one koji nisu sa nama i biti im zahvalni što naša deca žive u slobodi i što živimo u miru - rekao je Vulin, dodajući da će u sredu biti služen parastos u Crkvi Svetog Marka i održana svečana akademija, na kojoj će govoriti predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U znak sećanja na dan kada su pre dve decenije prvi prognanici prešli granicu, most preko Save biće osvetljen specijalnom rasvetom. Na njega će se popeti desetine mladih obučenih u narodne nošnje, koji će uputiti poruku mira. Ispred mosta biće organizovana manifestacija uz kulturno-umetnički program, na kojoj će govoriti predstavnici Srbije i RS. Ceremoniji će prisustvovati i predstavnici diplomatskog kora, a događaj će direktno prenositi javni servis RTS. Dokumentaciono-informacioni cntar "Veritas" saopštio je, povodom 20 godina proterivanja Srba iz Hrvatske u vojno-policijskoj operaciji "Oluja", da međunarodna zajednica, uključujući NATO i Evropsku uniju, koji su Hrvatsku primili u članstvo, ćuti kao što je ćutala i pre 20 godina. "Veritas" podseća da su 4. avgusta 1995. godine oružane snage Hrvatske, uz podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane i Armije BiH, izvršile agresiju na severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine. I kad je prestao svaki otpor, agresor je ubijao ljude koji nisu hteli ili mogli sa svojih vekovnih imanja, ali i one u izbegličkim kolonama, i do Une i preko Une, duboko u teritoriju tadašnje Republike Srpske. Na evidenciji "Veritasa" nalaze se imena 1.853 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle nje, od čega su 65 odsto bili civili. Hrvatska izbegava bez valjanog razloga ekshumacije i na poznatim mestima ukopa sa oko 270 posmrtnih ostataka, pokopanih uglavnom pod oznakom "nepoznat", što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama 294 žrtve čiji su posmrtni ostaci ekshumirani - ističe "Veritas".