Pravda

U poslednje vreme se često govori o „balkanizaciji“ suverenih zemalja. Libija, Sirija i Irak su samo neke od njih, a kao razlozi se navode nepravedno nametnute kolonijalne granice, različite etničko-religijske grupacije koje su prisiljene da žive u tim veštačkim granicama, sektaški sukobi i slično. Najčešće takve "ideje" dolaze od strane američkih stratega, koji su ujedno i jedini krivci za probleme zemalja koje danas potresaju etnički i sektaški sukobi. Po mnogima, problem je najlakše rešiti na način da se preseče „gordijev čvor“ i na razvalinama starih stvore nove države. Amerika je još uvek velika svetska supersila i carstvo koje može da nameće ovakva rešenja. Međutim, šta bi se desilo ako bi neko spomenuo „balkanizaciju Amerike“, a kao rešenje unutrašnjih problema u toj zemlji predložio „Razjedinjene Američke Države“? Neko može reći da se radi o "fantapolitici". Ali, da li je baš tako? Kao što je rekao francuski ekonomista, pisac i državnik Žak Atali: „Nijedno carstvo, čak i ako izgleda večno, ne može trajati zauvek!“ Uzmimo za primer podatak da su SAD zatvorile svoju istorijsku vojnu bazu u Jemenu i povkli vojno i diplomatsko osoblje, pred početak sukoba u toj zemlji. Interesantna stvar ovde jeste činjenica da su se američki vojnici, sve do sada, uvek povlačili na kraju sukoba, a ne u vreme eskalacije. Još više čudi da je evakuisan i kontigent u Jemenu koji nadzire strateški važan Adenski tesnac. Ovako nešto bi pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo i Vašington bi svim silama branio svoje "interese". Dakle, ista ona vojska koja je godinama čekala bilo kakav izgovor za intervenciju bilo gde u svetu sada je pobegla pred početak sukoba za koji je bilo verovatno da će potrajati. Ovo je samo vrh ledenog brega, ispod kog se krije nagomilani javni dug, etničke i socijalne napetosti u samoj Americi, privredne i ekonomske poteškoće i niz drugih unutrašnjih problema, što su sve znakovi propadanja jedne velesile. Koji su to očigledni znaci slabljenja Sjedinjenih Država? Na primer, predsednik Obama je potpuno nebitan i nemoćan igrač na političkoj sceni jer je Kongresom u rukama republikanaca. Institucionalna pat-pozicija je vrlo ozbiljna i već je u ovom mandatu jednom dovela do gašenja rada vlade (tzv. „šatdaun“), a sve bi ponovo moglo da se dogodi u septembru ove godine. Tada bi blokada mogla da potraje čak do 2016, kada se održavaju izbori za novog predsednika. Poniženje američkog predsednika od strane izraleskog premijera Netanijahua, koji je govorio u Kongresu bez susreta sa Obamom, samo je jedan od pokazatelja Obaminog realnog statusa. Zatim, očigledna je kriza u odnosima sa ključnim saveznicima SAD-a, kao što su Saudijska Arabija, Turska i Katar, a čini se da zahlađuju i odnosi s Izraelom, kao i brojnim čelnicima zemalja Evropske unije. U svetu finansija Vašington gubi svoj najmoćniji instrument: uticaj MMF-a i Svetske banke, a za sve je prvenstveno „kriva“ Kina koja stvara paralelnu globalnu finansijsku instituciju (AIIB) kojoj se pridružuju brojni američki saveznici. Ne treba posebno spominjati gubitke zbog odustajanja od dolara u bilateralnoj trgovini, posebno među zemljama Azije, što je opet zajednički dugoročni plan Kine i Rusije, a odnedavno je počela da radi i BRIKS banka, koja će pre svega biti orjentisana na takozvane "zemlje u razvoju". Američka administracija se pokazala nesposobnom da se suoči sa izazovima u spoljnoj politici, što se posebno videlo u haosu Bliskog istoka i manifestacija nemoći u odnosima sa Rusijom Vladimira Putina. Unutar vlastitih granica Amerika se suočava s porastom kriminala, ali je za vladu najveći izazov pobuna koja je započela prošle godine u Fergusonu, nakon što je policajac belac potpuno nepotrebno ubio mladog crnca. Širom Amerike je počeo talas protesta koji su često prerastali u sukobe sa policijom, a situacija se realno ne smiruje sve do danas, naročito jer su ovakva ubistva veoma česta pojava na celoj teritoriji SAD-a. Napetosti između američke policije, Nacionalne garde i crnaca, kao i ostalih građana Amerike koji ne žele da žive u policijskoj državi, za Vašington deluju kao nerešiv problem. Pre nekog vremena u Americi su se pojavili i naoružani crnački odredi. U Ostinu (Teksas) su pripadnici streljačkog kluba "Hjui P NJuton" marširali kroz centar grada i zaustavili se s dugim oružjem ispred zgrade Savezne državne uprave Teksasa(snimak pohledajte OVDE). Klub je dobio ime po suosnivaču „Crnih pantera“, a svi članovi su nadahnuti njegovim likom i delom, što priznaje i pripadnik kluba Erik Kafre. „Crne pantere“ u Americi povezuju s ekstremističkim taktikama borbe, ali Kafre je rekao da "njegova grupa nije zainteresovana za nasilje". „Mi smo zainteresovani za to da ljude naučimo koja su njihova prava i želimo da branimo svoju zajednicu. Solidarni smo sa svim ljudima koji su marširali i protiv policijskog terora“, rekao je Kafre. Međutim, desničarski konzervativni list Konzervativ Tribjun ovako opisuje okupljanje sledbenika „Crnih pantera“: „Marširali su prema Texas Kapitolu, nosili duge cevi i neprobojne prsluke. Reč je o članovima Crnih pantera koji su pozvali na ubojstvo policajaca. 'Svinja je svinja, a jedina dobra svinja je mrtva svinja' i 'Grok, grok! Beng! Beng'. To su samo neki od brojnih opscenih napeva demonstranata koji su podsticali na ubijanje policajaca. Oni nisu bili tamo da bi pokazali svoju ljubav prema oružju, nego da podstaknu strah u ljudima koji štite građane ove zemlje, kao što kaže Ti parti (američka desničarska stranka)". Kasnije je navedeno da su demonstranti članovi grupe poznate kao "Naoružani ujedinjeni front". Front je grupa navodno sastavljena od više crnačih organizacija, uključujući članove "Nove stranke Crnih pantera", kao i pripadnika pokreta u nastajanju "Crni životi vrede" (Black Lives Matter). Tribjun dalje optužuje milijardera DŽordža Soroša da je on izdvojio najveći deo sredstava za pokret "Crni životi vrede" koji je privukao široku pažnju kada su članovi pokreta na protestima u NJujorku skandirali: "Šta želimo? Mrtve policajce!". „Ništa ne iznenađuje, jer Obamina administracija još nije osudila ili komentarisala proteste, uprkos smrtnoj opasnosti koju oni nose za one Amerikance koji svaki dan stavljaju svoje živote na kocku kako bi zaštitili svoje sugrađane“, zaključuje američki desničarski konzervativni dnevni list. Tu je i opasnost za dolar kao svetsku valutu, a nakon odlaganja rasta kamatnih stopa od strane FED-a mnogi prognoziraju njegov skori kolaps. Pad vrednosti novčanica se meri na dnevnoj bazi, kao što piše Volstrit Italija. Sve poluge kojima se služi Volstrit počinju da slabe, a to je najčešće znak skorog pada berze, kao što pojašnjava berzanski analitičar u kolumni o navodnom „kalkulisanom riziku“. Sve navedeno su ključni znakovi strukturnog pada američkog carstva. Govoreći o građanskom ratu, treba reći da je to ozbiljna stvar. U toj situaciji čak i „balkanizacija“ Sjedinjenih Država nije scenario koji treba isključiti. Tome treba dodati i jaz između bogatih i siromašnih, kao i količinu oružja danas u Americi. SAD je moćna svetska ekonomija i ovakav scenario se mnogima čini nemogućim, ali razorni kolaps dolara i jednako poražavajući kolaps Volstrita, „šatdaun“ i institucionalni sukob, mogući teroristički napad (čak i veći od onog 11. 09. 2001.) ili veća prirodna katastrofa bi takođe mogli da budu katalizator propasti SAD-a kao svetske velesile. Ipak, kako se sada čini, najveća opasnost se krije u samoj strukturi Sjedinjenih Država i heterogenosti te zemlje. Sve do pre nekoliko godina je Amerikance povezivao „američki san“ i mogućnost prosperiteta, odnosno, relativno lak ulazak u klub srednje klase. Danas toga više nema i sve naglašenije postaju rasne i etno-religijske razlike među stanovništvom, kao i rastući antagonizam između bogatih i siromašnih, bez obzira kojoj grupi ovi drugi pripadali. Navedeni su mnogi uzroci koji bi mogli dovesti do kolapsa američke velesile i koji bi mogli biti okidač za početak građanskog rata. On bi mogao izbiti neposredno nakon nastanka bilo kojeg od navedenih razloga ili zbog nepoštovanja političke volje građana. Na primer, sukob Bele kuće i Kongresa koji bi uzrokovao prestanak rada vlade ili čak usvajanje zakona protiv posedovanja oružja, kao i moguća pobeda republikanaca 2016. Poznato je da su republikanci zagovornici sile, a predstavljaju uglavnom belačko stanovništvo i ekonomski prosperitetniji deo zemlje. Ipak, postoje li uslovi za građanski rat u SAD-u? Analizirajući situaciju, ispada da su uslovi idealni. Trenutno u Americi postoji i deset relativno jakih separatističkih pokreta i svi su itekako ambiciozni. To su Južna liga (Dixienet.org), Nacionalistički pokret Teksasa (Texnat.org), Teksaški secesionisti (Texassecede.com), Stranka za nezavisnu Aljasku (Akip.org), Pokret za suverenitet Havaja (Hawaii-nation.org), Druga republika Vermonta (Vermontrepublic.org), Republika Lakota (North Dakota, South Dakota, Nebraska, Wyoming i Montana/Republicoflakotah.com), Pokret „Kalifornia Rebelion“, Pokret „Kaskadia Sada“ za stvaranje nove države u koju bi ušle Britanska Kolumbija, Vašington, Oregon, Ajdaho, Aljaska i sever Kalifornije i Stranka za nezavisnost Portorika od Sjedinjenih Država koju podržavaju Venecuela, Kuba i druge socijalističke vlade. Odavno je poznato da Amerika kao zemlja nije politički homogena i podeljena je u tradicionalno republikanske države i tradicionalno demokratske. Međutim, ono što je važno je da SAD više nisu etnički homogena zemlja, nego je to multietnička zemlja, ali ne i ravnomerno multietnička. Ova karta pokazuje dominantne etničke grupe u svakom delu zemlje: Na ovoj drugoj karti je navedena prisutnost crnaca u pojedinim američkim saveznim državama i okruzima, a reč je o etničkoj grupi koja u SAD-u najviše trpi segregaciju, socijalnu i društvenu nepravdu: Kao što je poznato, nedavni ratovi u Siriji, Iraku, Libiji, Ukrajini, Jemenu i Nigeriji pokazali su da etničke, političke i verske komponente posebno važne. Analizirajući prethodne karte Ameriku bi lako bilo podeliti na demokratski zapad zemlje, ali sa Kalifornijom demokratskom i Hispano-amerikanskom. Severoistok je demokratski sa etničkim Evropljanima. Od Teksasa do severa su belci i republikanci, a onda imamo jugoistok zemlje gde većinu čine Afroamerikanci kojima vladaju beli republikanci. To je svakako najopasnije područje potencijanih sukoba. U religijskom smislu su Sjedinjene Američke Države multi-religiozna zemlja "par ekselans", a taj činilac takođe može biti važan u budućnosti. Sjedinjene Američke Države imaju najveći broj dobro naoružanog stanovništva sa 90 komada vatrenog oružja na 100 stanovnika. Uz sektaštvo i snažnu prisutnost naoružanih bandi to svakako predstavlja jedan od glavnih razloga koji bi mogli dovesti do oružanih sukoba. Sada se vidi da je itekako moguć scenario u kom bi došlo do kolapsa američke moći i rasplamsavanja građanskog rata. Dakako, sve dok dolar i američka privreda koliko-toliko stoje na nogama, od svega ovoga verovatno neće biti ništa. Ali šta ako se dolar pod pritiskom drugih sila (Kine i Rusije), inicijativa brojnih drugih zemalja, ali i unutrašnje politike FED-a i američke administracije u jednom treutku pretvori u prah? Tada ćemo svedočiti kraju „Američkog carstva“ i sa distance posmatrati borbe sukobljenih frakcija i carstvo koje nestaje u unutrašnjih podelama. Pad svetskog policajca bi nas sigurno uveo u najtežu fazu Trećeg svetskog rata koji je već u toku, a svi zamrznuti sukobi bi se istog trenutka odmrznuli. Propast nacije koja u pravom smislu reči predstavlja kapitalistički sistem bi nas istovremeno uveo u razdoblje post-kapitalističke tranzicije, koju već sada mnogi vide kao neminovnost. To će biti bolna tranzicija, gde će kapitalizam i dalje postojati, ali neće imati ideološku podršku koju su mu obezbeđivale SAD. Mnogi se pitaju šta nas čeka. To niko ne zna, ali sigurno već sada treba tražiti model dostojan svih ljudi koji žive na ovoj planeti. Obzirom da ne postoji univerzalni model demokratije, koji se u obliku zapadne demokratije nametao kroz unipolarni svet, verojatno će narodi ili grupe naroda morati da pronalaze različite modele primerene samo njima i koje neće "izvoziti" po svetu.

Pročitajte još:

• Amerika sve bliže ratu s Asadom
• Amerikanci „dotakli dno“
• OPERACIJA DŽEJD HELM: Plan za okupaciju Amerike ili nešto mnogo gore?

Izvor: Pravda/altermainstreaminfo.com.hr