Pravda

Piše: Dragomir Anđelković Dok sam čitao intervju koji je Sonja Biserko dala za hrvatski „Vijenac”, setio sam se polemike koja se u redovima tzv. druge Srbije vodila tokom devedesetih. Jedna škola „drugosrbijanskog” mišljenja zastupala je tezu da je kod „Hrvata u pitanju odbrambeni nacionalizam, za razliku od srpskog, koji je agresivan”. Tome se suprotstavljao stav da je svaki nacionalizam (koji se po komunističkom receptu olako meša sa šovinizmom) podjednako opasan. NJega su zagovarali na principijelan način antinacionalni krugovi – sa kojima se ne slažem, ali uvažavam njihovo pravo na takav stav – za koje možemo da kažemo da su prava „druga Srbija” (uslovno shvaćena kao kontrast prvoj ili nacionalnoj Srbiji). A na prethodno opisanim pozicijama bili su, u to sam uveren, lažni „drugosrbijanci”, to jest lobisti Hrvata i drugih naroda sa kojima smo se našli u sukobu, a koji su se radi većeg propagandnog efekta (da se Vlasi ne sete) predstavljali kao načelni protivnici nacionalizma. Zapravo su bili (i ostali) na način sličan hrvatskim i drugim ekstremistima iz našeg okruženja primarno antisrpski opredeljeni, a svoj tolerantan odnos prema (neo)ustaštvu i drugim šovinističkim devijacijama pravdali su time da se radilo o „reakciji ugroženih naroda”. Poslednja grupa je odnela primat i do danas predvodi mnoštvo lažnih NVO koje se pozerski bore za „ljudska prava”, dok im je pravi cilj asistiranje pretenzijama naroda sa kojima Srbi imaju oprečne interese. To treba imati u vidu kada se razmatraju reči i dela Sonje Biserko, predvodnice jedne od stožernih organizacija ovdašnje „anti-Srbije”. Sonja Biserko je svedočila u korist Hrvatske u njenoj tužbi protiv Srbije. Pozdravila je proglašenje nakaradne tzv. pune nezavisnosti Kosova. NJena NVO je sastavljala spiskove ličnosti koje treba isključiti iz javnog života Srbije (pre svega eliminisati sa univerziteta) jer zagovaraju nacionalne ideje. Zbog svega toga je – naravno uz neki izgovor koji je prihvatljiv sa stanovišta tzv. evropskih vrednosti – ovenčana hrvatskim ordenom Red kneza Trpimira. Otuda me čudi što je srpska javnost šokirana onim što je Sonja Biserko rekla za pomenuti hrvatski časopis. To se od nje umnogome i očekivalo. Napad je najbolja odbrana. Pogotovo kad je jasno da se sedi na kuli sagrađenoj od laži. Hrvatski narod je imao nesreću da skoro na samom početku svog državnog života potpadne pod tuđinsku vlast i u takvom stanju ostane gotovo hiljadu godina. Prirodno je što je njegova elita lečila frustracije izmišljanjem narodnih kraljeva (o čijem postojanju po pravilu nema nikakvih relevantnih dokaza) ili pak plasiranjem falsifikata kakav je onaj koji govori o zaključivanju državne zajednice između Ugarske i Hrvatske, a uistinu se radilo o mađarskom osvajanju izvornih hrvatskih zemalja (mnogo manjih od onih na koje Hrvati pretenduju). Nacionalni romantizam nije služio samo ublažavanju kompleksa, već je imao i pragmatičnu nameru, a to je stvaranje ideološkog konteksta za, između ostalog, otimanje srpskih i italijanskih zemalja, te asimilaciju katolika srpskog porekla i slavonskih Slovena koji nisu Hrvati (čak i u naše školske programe ubačen je hrvatski mit o „panonskoj Hrvatskoj” ili o nepostojećim kraljevima kao što je Tomislav). Problem je što iole upućeni Hrvati dobro znaju da se radi o besmislenim konstrukcijama i sledstveno tome plaše se da se pre ili kasnije one ne uruše. Zato su im potrebne razne Sonje Biserko koje iz Srbije zalivaju njihov propagandni korov. Tako se održava lažna vera hrvatskog pučanstva. To je istinski razlog što dotična gospođa, uz recitovanje uobičajenih gluposti o srpskoj krivici za raspad Jugoslavije i ratove iz devedesetih, cinično projektuje na Srbe ono što važi za Hrvate, to jest kaže da je „celokupna srpska istorija jedna velika laž”. Da nije tragikomično, bilo bi samo smešno. Ipak, nije tako, jer za zločine raznih vrsta Srbe optužuju oni čiji su sunarodnici tokom Drugog svetskog rata genocidno satirali Srbe (zajedno sa Jevrejima) i kasnije, 1995, masovno ih proganjali u „Oluji”. I bezobrazluk ima neke granice! Pitam se da li je Sonja Biserko toga nesvesna ili namerno ide u starčevićevske krajnosti?

Pročitajte još:Nebojša Jevrić: Oluja koja trajeEvropski zid i azilantske igreOFANZIVA NA PODUNAVLJE: Ovo je jedini način da odbranimo granicu od hrvatskih pretenzija!

Izvor: Politika