Pravda

Dok stavove ambasadorke Kormak jedni povezuju sa obećanjem Ričarda Holbruka datom muslimanskom rukovodstvu u Dejtonu, koji je navodno rekao da je njihovo da potpišu, a da na SAD ostaje to naknadno razgrade, drugi veruju u to da Amerika kroz odricanje od Dejtonskog sporazuma nikad sebi ne bi dozvolila takvo podrivanje vlastitog kredibiliteta i autoriteta i podvlače da je trenutno stanje u BiH daleko od prvobitne verzije „Dejtona”, na štetu RS. Dodik je zahvalio Kormakovoj što je otvoreno saopštila da svih proteklih godina nije bilo iskrene namere da se očuva izvorni Dejtonski sporazum, nego da se ide na njegovo ukidanje i unitarizaciju BiH, te poručio da u tom slučaju Srpska ima pravo da vrati svoju državnost koju je unela u taj međunarodni ugovor. Dodik je napomenuo da je RS u taj sporazum unela svoju državnost, teritoriju, institucije, volju naroda i da se žrtvovala da bi uspostavila mir. „Srpska je postojala pre ovakve BiH i starija je od nje ovakve. Srpska, ako neko tvrdi da ’Dejton’ treba ukinuti, ima pravo na sve ono što je pre toga imala – svoju teritoriju i granicu, graničnu policiju, vojsku, poreze...”, istakao je Dodik i ponovio da RS nije za ukidanje Dejtonskog sporazuma, nego za njegovo očuvanje i doslednu primenu. Govoreći o stavovima Kormakove – da je zbog članstva u EU potrebna ustavna reforma u BiH, te da je ostvaren prvobitni cilj „Dejtona” da okonča rat i da se postavlja pitanje njegove današnje uloge – Dodik je rekao da je neuobičajeno da ambasador SAD na ovaj način pokazuje svoj odnos prema međunarodnom ugovoru. „NJoj verovatno nije poznato da postoji konvencija o međunarodnim sporazumima potpisana u Beču koja govori o tome da se međunarodni sporazumi moraju poštovati i primenjivati”, kaže Dodik i podseća da je „Dejtonom” uspostavljen i politički sistem u BiH, koji je preciziran Ustavom. „Kormakova zapravo saopštava da je to od početka s američke strane bila prevara, a da smo jedini problem mi Srbi, koji smo uporni u tome da branimo svoju autonomiju”, smatra Dodik. Predsednik RS je zahvalio Kormakovoj na potvrdi da su njeni prethodnici u Americi smatrali da je Dejtonski sporazum privremen i da ga treba rušiti. „Mi smo uvek mislili da je to najveći uspeh američke administracije, ne samo u tom vremenu nego i danas, ali očigledno postoje neke skrivene namere koje nam je ona saopštila na jedan veoma otvoren način. I pored razočaranja njenim stavovima, moram joj biti zahvalan što je otvorila oči mnogima koji ne veruju da je upravo ono što je ona napisala jedna strateška politika koju smo gledali kod mnogih ambasadora”, naveo je Dodik i podsetio da su svih ovih godina nakon „Dejtona” američki zvaničnici govorili da je Dejtonski sporazum međunarodni ugovor koji se mora poštovati, izrazivši uverenje da stavovi Kormakove ipak nisu zvanični stavovi SAD. Dodik je dodao i to da je Dejtonski sporazum kreacija američke administracije i da su osnova za kreiranje Ustava BiH bila ustavna rešenja u SAD, zbog čega, kaže on, čudi što ambasador ovako, na posredan način, pobija i svoj ustav. Pojedini analitičari cene da stavovi Kormakove mogu da budu nagoveštaj novih pritisaka na RS i da se za 20. godišnjicu možda sprema dodatna razgradnja „Dejtona”, ali da se to ne sme dopustiti, budući da je Srpska u raspadu Jugoslavije jedina i najveća pobeda Srba s obe strane Drine. „Opcija da iz BiH iznese ono što je unela, Srpskoj pripada u skladu i sa domaćim i međunarodnim pravom”, kaže dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci Vitomir Popović. Pitanje šta se sprema u bosanskom loncu postavio je Slavko Mitrović, jedan od najuticajnijih članova Dodikovog SNSD-a, koji važi za dobro upućenog u međunarodne odnose. On kaže da je plan vidljiv ne samo u konturama i da se on najpre odnosi na domen javnih finansija, ističući da je Srpskoj zavrnuta slavina iz Svetske banke i MMF-a kako bi se izazvali socijalni nemiri. „Entitetima preti davljenje, a onda Savet ministara i Predsedništvo BiH kao državni organi dobijaju podršku EU, SAD, a od MMF-a i Svetske banke i finansijsku pomoć. Tako se neformalno ukidaju entiteti kao nesposobni da rešavaju probleme privrede i građana. Ta strategija postoji od ranije, kada je Pedi Ešdaun prenosio nadležnost za vojsku i policiju na nivo BiH i oduzimao finansijsku nadležnost entitetima. NJegov pristup je bio jednostavan: staviti kontrolu poreza u ruke centralnih organa BiH i entiteti će uvenuti, kako javno svedoče visoki službenici OHR-a”, ocenio je Mitrović i podvukao da je BiH konfederalno-federalna zajednica dva entiteta i tri naroda, te da nema vlastitu teritoriju budući da je ona u omeru 49 na prema 51 odsto podeljena između RS i FBiH.

Pročitajte još:Anđelković: Kormakova je priznala da se sprema udar na SrpskuOdržan parastos za 108 žrtava zločina Hrvatskog veća odbrane u GlamočuDodik: Američka ambasadorka priznala da je cilj ukidanje Dejtonskog sporazuma

Izvor: Politika