Pravda

 Grupa Plutonia u osnovi imena može imati planetu koja je veoma jaka, a može i hemijski element koji je takođe moćan, kako ste odabrali ime za grupu? Ime je odabralo nas. Od prvog dana uvežbavanja tadašnje postave osećala se sviračka energija ravna nuklearnoj bombi. Kako u to vreme još nismo imali pevačicu u šali smo govorili da će nam trebati jedna koja koristi plutonijum kao pogonsko gorivo. Postave su se menjale ali energija je ostala ista. Sanašnja postava sa pevačicom Jelenom Asjom Sitaricom, basistom Markom Glavanom i bubnjarom Srđanom Duždevićem je poput vulkana. Analogija sa Plutonom, mističnom, osporavanom a moćnom planetom za koju se prema poslednjim snimcima NASA ispostavilo da ima i veliko „srce“ na površini je frapantna, zato sam ubeđen da ne postoji slučajnost u izboru imena benda. Sa jednom malom razlikom: ovaj bend zrači pozitivnom energijom! Vaš repertoar čine svetski poznati hitovi, ali u vašem izvođenju zvuče potpuno drugačiije, kako reaguje publika na to? I pre nego što smo počeli da radimo na autorskim pesmama imali smo poriv za kreativnim radom i brojnim hitovima smo dodali naš pečat. Budući da smo bend koji je izuzetno koncertno aktivan trebalo nam je nešto što će publiku dići na noge, a to je žestoka rokenrol energija. Publika reaguje odlično, pre svega jer se razlikujemo od većine bendova koji samo reprodukuju već snimljeno dok u našim aranžmanima brojne pesme dobijaju snagu koja im je u originalu nedostajala. Tako kod nas možete čuti Madonu koja zvuči poput Metalike, Dipeš Mod koji zvuči kao Bonžovi ali i Kalt koji zvuči kao nežna balada. Naravno, ta energija se oseti ne samo u svirci nego i u scenskom nastupu. Publika ne dolazi samo da vas čuje nego i da vas vidi i oseti, a mi joj to sa zadovoljstvom pružamo. Nedavno ste bili podrška na koncertu grupe Neverne Bebe kako je došlo do te saradnje i kakvi su Vam utisci? Dugogodišnji sam fan "Nevernih Beba" koje smatram najboljim sviračkim srpskim bendom ikada. Preko zajedničkih prijatelja je ostvarena divna saradnja kako u studiju tako i na bini i nadam se da će u budućnosti biti još veća. "Neverne Bebe" ne samo da su sjajni svirači, to su devojke i momci  velikog srca i široke duše, pravi muzički posvećenici i kao bendu nam je velika čast i ostvarenje sna što smo dobili priliku za saradnju sa našim idolima koji su u nama prepoznali potencijal i istu strast za muzikom. Kada ste naučili da se vatrom ne igra? Naša prva autorska pesma „Vatra“ je žestoka i simbolična. Nisam nikad naučio i dalje volim da se igram vatrom, ponekad se opečem ali mi nije žao. Kad je čovek ovladao vatrom nastala je civilizacija, da nije bilo te igre još bi bili po pećinama. Vatra takođe predstavlja strast, a šta je život bez strasti? Da li je ljudima interesantnije to što je jedan doktor,muzičar ili što je jedan muzičar hirurg? LJudima je ta kombinacija neobična i zanimljiva, možda malo više što je jedan hirurg i gitarista ali analogija između te dve grane je neverovatna. Od ogromnog znanja, ljubavi i posvećenosti koji su vam  potrebni da biste se bavili ovim oblastima, preko neophodne manuelne veštine sve do iskustva i hrabrosti, pa i dobre doze intuicije, nije slučajno što kineski simboli za muziku i medicinu izgledaju kao odraz u ogledalu. Nije redak slučaj da mi pacijenti dolaze na svirke nakon što sazaju da imam bend, a takođe sam operisao i veliki broj kolega muzičara, mislim da se vode logikom „ako vešto svira, vešto i operiše“. Ako ste doktor za rokenrol, da li ste umetnik za laparaskopiju? Medicina je sama po sebi grana umetnosti podjednako koliko i grana nauke, a hirurgija njen vrhunac, a laparoskopska hirurgija je opet šlag na torti same hirurgije, tehnički i fizički najzahtevnija ali i najbolja za pacijenta. LJubav prema laparoskopskoj hirurgiji mi je usadio moj mentor i učitelj Dr Redžep Duraki, pionir te oblasti u Srbiji a dalje usavršavanje je usledilo u više navrata u Italiji kod najboljeg evropskog laparoskopskog hirurga Prof. Đusta Pinjate, inače velikog prijatelja srpskog naroda. Imao sam sreću da su me ta dvojica vrhunskih stručnjaka prihvatili kao najrođenijeg i nesebično mi otkrili sve skrivene tajne zanata i omogućili mi da profesionalno napredujem i radim sve zahvate kao u najboljim evropskim centrima. Kako ste se odlučili za tu granu medicine i za taj pravac u muzici? I rokenrol i hirurgija su na neki način odabrali mene. I jedno i drugo su teški, zahtevni, često nezahvalni ali samim tim i veliki izazov. Tu ne važi linija manjeg otpora, morate se do kraja uneti i dušom i telom.  Zadovoljstvo kad pobedite tešku bolest i omogućite vašem pacijentu da zdrav i srećan izađe iz bolnice, pa još ako to uradite laparoskopski, bez krvi i vidljivih ožiljaka, ne može ni sa čim da se meri, kao i energija koju vam prenese publika koju ste usrećili vašim nastupom. Kad su Vam dali ime Zlatko verovatno nisu mogli ni da naslute da ćete imati zlatne ruke, koje leče telo i dušu. Ko je najviše ponosan na to što ste postigli? I opet prekognicija,“Nomen est omen“, ime je znak, rekoše stari Latini i nadam se da uspevam to i da opravdam. Verujem da su na mene ponosni moji pacijenti, porodica, prijatelji a nadam se da sam učinio ponosnim svog oca, legendarnog neuropsihijatra Dr Petra Bokuna koji je pre 4 godine izenada preminuo. Tek sad uviđam koliki je uticaj na mene imao  i koliko mi u životu znači ljubav i podrška koju sam imao od strane roditelja. Kakvi su Vam planovi za naredni period? Pored niza festivalskih nastupa ovog leta, kao što su promocija UNFEST-a, Zaječarska Gitarijada, Šabački letnji festival i drugi, gde promovišemo naš autorski materijal, kao i klupskih nastupa od jeseni, naredni period je prvenstveno posvećen radu na prvom albumu Plutonie čiji se izlazak očekuje do kraja godine. Takođe, Plutonia je snimila Odu patologiji, buduću himnu Udruženja evropskih patologa čiji će kongres i promocija Ode biti u Beogradu početkom septembra. To je jedina naša pesma na engleskom i na zanimljiv i pomalo šaljiv način sam uspeo da spojim dve moje najveće ljubavi, medicinu i muziku, a mislim da to neće biti jedini takav spoj u budućnosti. Opet, planovi na polju medicine su uvođenje još savremenijih laparoskopskih procedura u rutinsku praksu i povećanje broja laparskopskih operacija kod sve zastupljenijih tumora debelog creva i želuca. Nažalost, većina pacijenata još uvek nije dovoljno informisana o mogućnosti da dobiju najsavremeniju operaciju već i dalje hrle u ruke hirurga koji operišu otvorenim pristupom zastarelim više od dve decenije. Kao da na put idete Fićom a Ferarija držite u garaži. Šteta je da se ta mogućnost ne iskoristi, oprema postoji, kadar je iskusan i obučen, a prednosti za pacijente višestruke.

Pročitajte još:Oproštajno pismo Isidore Bjelice: Od danas postojim samo u knjigama!Šesta tribina Laguninog književnog kluba

Izvor: Pravda/Marija Gojković