BEOGRAD - Od ovog meseca struja je skuplja 12 odsto, kilovat košta nešto više od sedam dinara i prosečni mesečni računi uvećaće se oko 350 dinara.
Budući da uvek kad poskupljuju energenti dolazi i do promena drugih cena, pitanje je da li će se, koliko i od kada promeniti i cene u prodavnicama, na pijacama, u ugostiteljskim objektima… Ekonomski stručnjaci ukazuju na to da poskupljenje struje neće imati većeg uticaja na inflaciju i prevelike efekte na rast cena robe, kao i da je Narodna banka Srbije to povećanje uključila u svoje projekcije. Inače, po računici NBS-a, poskupljenje struje će već ovog meseca direktno uticati na rast cena 0,6 odsto. Da će se cene promeniti, naravno, naviše, slažu se gotovo svi, pa tako Željko Rakić iz Ministarstva trgovine ukazuje na to da će cene rasti, ali ne više od 1,5 odsto, pošto je od januara do maja ove godine u odnosu na isti period lane neto zarada smanjena 1,4 odsto, a promet u Srbiji opao 0,4 odsto, tražnja smanjena i nema mnogo prostora za dalje povećanje cena koje bi za izgovor imalo poskupljenje struje. Međutim, po mišljenju Petra Bogosavljevića iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, zbog poskupljenja struje maloprodajne cene biće šest do sedam odsto više, ali će, zbog pada kupovne moći građana, visina poskupljenja zavisiti od procene trgovaca. On ističe i da su uljari i pre poskupljenja povećali cene 15 odsto, a da će uslediti opšti rast maloprodajnih cena u proseku za polovinu rasta cene struje, pre svega u osnovnoj potrošnji – ulja, šećera, mesa, mlečnih proizvoda… Da će poskupljenje struje u Srbiji svakako uticati na rast drugih cena ukazuje i ekonomista LJubomir Madžar, koji ističe da je nemoguće da struja poskupi, a da se to indirektno ne odrazi i na ostale cene. Ipak, on ukazuje na to da ne bi trebalo očekivati veliki pritisak na ostale cene jer je struja samo jedan elemenat u proizvodnju robe i usluga, a da će se rast cena drugih proizvoda pre svega osetiti na zelenim pijacama, ali ne više od jednog procenta. Da li će doći do promene cena ili neće, videće se, ali je sasvim izvesno da sad potrošači, prilikom kupovine, moraju da izdvoje više novca u odnosu na prošlu godinu. Naime, istraživanje Asocijacije potrošača Srbije, koje je obuhvatilo 60 različitih proizvoda, pokazalo je da su od marta do juna namirnice poskupele četiri odsto. Proteklih nekoliko dana poskupeli su ulje, šećer, meso… a gotovo svakodnevno na rafovima u prodavnicama i mnogi drugi proizvodi su skuplji. Kod pojedinih proizvoda poskupljenja su mala, za koji dinar, ali je šećer, recimo, poskupeo desetak dinara, ili više od 10 odsto, litar ulja skuplji je i 25 dinara, odnosno više od 20 odsto. Za sada je jedino sigurno da će cena pola kilograma hleba od brašna T-500 i dalje biti ista – 46 dinara – jer je Vlada Srbije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od te vrste brašna.
Roba se prodaje dok ima kupaca
S obzirom na kupovnu moć građana, teško da ima mnogo prostora da se cene dodatno povećavaju. Građanima Srbije koji primaju minimalnu zaradu od oko 21.000 dinara, to mesečno primanje nije dovoljno ni da u potrošačku korpu smeste samo hranu i piće, a ni dve minimalne zarade nisu dovoljne za potrošačku korpu koja je „teška” oko 67.000 dinara. Moguće je da će proizvodi poskupeti, ali je veliko pitanje da li će se kupovati. Jer, roba se prodaje dok ima ko da je kupi.
Pročitajte još:
Izvor: Dnevnik
