Pravda

Piše: Miroslav Lazanski Drug Tito je 1975. godine bio kraći: „Možete otpočeti“. Gledajući na televiziji paradu u Zagrebu pomislio sam da je reč o paradi u NJu Delhiju. Istina, nedostajali su još samo i slonovi, ali prošao je zato policijsko-vatrogasni vodeni top koji je dosta ličio na slona. Naime, takva šarolikost, koloritnost, pa dosta i kičeraja od uniformi i raznih viteških odora, toliko ratnih zastava, toga nema ni na vojnim paradama u Indiji. Ipak, Hrvatima treba priznati da su napravili pravi spektakl koji je trebalo da dokaže da je Hrvatska najmilitantnija država Evrope, što im je uspelo i što ja lično uvek pozdravljam. Dakle, da počnemo od nove hrvatske vojne leksike, raport se sada zove „prijavak“, jedinice su „postrojbe“, baterija topova je „bitnica“, a kada truba zasvira muzičku numeru „Tišina“, to je „mirozov“. Ostalo sam nekako i hvatao u letu s obzirom na moj višedecenijski život u Zagrebu. Zapravo, istorijski, ili „povijesni” deo parade otkrio je svu raskoš hrvatskih vojnih uniformi kroz stoleća ratova i buna. Nešto sam od toga znao, ali mnogo toga sam sada prvi put spoznao. Prošli su tu razni naslednici „povijesnih” borbenih jedinica: „Križevačka djevojačka straža“, spiker je objasnio da je ta ženska borbena postrojba branila bana Jelačića, pa „Samoborska garda“, „Trenkovi“ i „Panduri“, „Turopoljski gardisti“, „Varaždinska građanska garda“, pa garda iz Smokvica i sa Blata na Korčuli, pa postrojbe Zrinskog, alkari iz Sinja. Uniforme i odore kakve ni vitezovi kralja Artura nisu imali. Ipak, najviše mi se dopala „Križevačka djevojačka straža“. Odmah zatim su hrvatski vojnici proneli državne zastave Albanije, Poljske, Velike Britanije, Estonije, Letonije i Litvanije. Sve veliki prijatelji Srbije. Na svečanoj tribini bili su načelnik generalštaba oružanih snaga Albanije, zamenik načelnika generalštaba oružanih snaga Poljske, ministrica odbrane BiH, te dva američka generala. Bile su prisutne 42 zvanične strane državne delegacije na raznim nivoima. No, nije bilo ni jednog stranog vojnika u "mimohodu". Hrvatska je ovu paradu zamislila kao prikaz ne samo oružanih snaga, već i Gorske službe spasavanja, MUP-a i njegovih specijalnih jedinica, vatrogasnih kopnenih i vazduhoplovnih jedinica, a putem video-linka videli smo u Bračkom kanalu i hrvatske raketne topovnjače klase „Kralj Petar Krešimir“ i stare jugoslovenske patrolce tipa „mirna“. Kamioni tipa „tatra“ nosili su lansere mornaričkih švedskih raketa RBS-15, u verziji obala–more, koje je kupila još SFRJ, a koji su 1991. ostali u skladištu Žrnovnica kraj Splita. Od druge vojne tehnike i oružja viđeni su stari jugoslovenski oklopni automobili sa trocevnim topovima od 20 mm, jugoslovenska borbena vozila pešadije M-80, Hrvatska ima 102 takva vozila, jugoslovenski tenkovi M-84, Hrvatska poseduje 75 takvih tenkova, zatim jugoslovenski BOV sa raketama „maljutka“, stare sovjetske samohodne haubice od 122 mm „gvozdika“, inače iz arsenala JNA, topovi od 130 mm iz arsenala JNA, sovjetske haubice od 122 mm jugo-proizvodnja, iz arsenala JNA, jugo-haubice od 155 mm iz arsenala JNA, čini mi se da su promakle i prastare američke haubice od 203 mm, zarobljene 1991. u kasarni u Selskoj ulici u Zagrebu, 24 komada. Za municiju za te haubice hrvatska vojska 1991. nije imala upaljače, jer ih je neko odneo, pa su srpske položaje u Krajini gađali poput topovskih đuladi iz 18. veka, samo kinetička energija. Od PVO sistema pokazan je sistem „sava“, odnosno hrvatski „strijela-10“, koji je delimično rađen i u zagrebačkom „Radi Končaru“ uoči raspada SFRJ. Prošao je i stari sovjetski PVO sistem „strela-1“, odnosno po NATO-u SA-9. Od modernijih sistema pokazana su borbena vozila „patrija“, Hrvatska ih ima 84 komada, zatim desetine američkih oklopnih MRAP vozila, poklon iz Avganistana, svi sa mitraljezima od 12,7 mm, automatskim bacačima granata, ili PVO sistemom „igla“. Inženjerija je očito modernizovana sa dosta robota, a pešadija je imala automatske puške hrvatske proizvodnje i dosta bespilotnih letelica. Kamioni i teža neborbena vozila su vrlo moderni, sve strane proizvodnje, amfibije su stare iz vremena JNA, kao i male diverzantske podmornice klase „mala“, koje su prodefilovale na vojnoj paradi u Beogradu još 1975. godine. Isto važi i za morske mine. Već viđeno. Hrvatska je poseban naglasak stavila na oklopne samohodne haubice od 155 mm nemačke proizvodnje, dve su dopremljene samo za ovu priliku u Zagreb iz Nemačke i onda se odmah vraćaju na doradu. Zbog te kupovine nemačkih haubica generalštab vojske Srbije je najavio kupovinu 18 komada domaćih haubica tipa „nora B-52“. Da, na mimohodu su prošle i poljske kuhinje iz vremena JNA, jer vojnici moraju i da jedu. Proletelo je i devet od 12 u Ukrajini remontovanih „migova-21“. Hrvatski vojnici koji su bili u mimohodu nisu imali strojevi korak, a marševi nisu bili nimalo vojnički, više su mi odzvanjali kao šlageri. Ali su zato perfektno nosili beretke. Onako kako ih nose Britanci i Rusi, a ne kako to neki kod nas nose. Kao tanjirače. Poređenje parade u Beogradu i mimohoda u Zagrebu? Vojska Srbije je jača u artiljeriji i PVO sistemima, u tenkovima i borbenim vozilima pešadije – guseničarima, vojska Hrvatske ima prednost u borbenim vozilima pešadije – točkašima. Ratno vazduhoplovstvo Srbije za sada je jače od ratnog zrakoplovstva Hrvatske. Naravno, sve je to tako ako ne računamo NATO savezništvo. Generalno gledano, mimohod u Zagrebu bio je zapravo vremeplov…

Pročitajte još:

• Lazanski: Da je Tito znao
• Lazanski: Đuro će mi oprostiti…
• Lazanski: „Rat u Suljagića sokaku“, ili kako BiH planira blickrig na Republiku Srpsku

Izvor: Politika