Pravda

Od 1998. do 2014. godine porasla je prodaja piva od 27 litara na 69,6 litara po stanovniku Rusije, a prodaja votke 2014. godine smanjena osam odsto. Vadim Drobiz, direktor centra za istraživanje tržišta alkohola, kaže da godišnje u Rusiji popiju 10 milijardi litara piva, a votke "samo" 1,25 milijardi litara. Kupovina konjaka 2014. najviše je porasla, za sedam odsto. Sada se u Rusiji najviše pije pivo, zatim votka, pa vino. Slede konjak, viski, rum. Koliko je onih koji piju votku koju prave u kućnim uslovima, niko ne zna. Navodno je votka prvi put dovezena u Rusiju 1429. iz italijanskog grada Đenova, ali su je vlasti brzo zabranile videviši njene psledice. Reč votka Rusi su uzeli od suseda Poljaka koji su je zvali vudka. Punih sto godina se u Rusiji koristila samo kao lek. Letopisci tvrde da su lekari davali maksimalno po polovinu kašike onima koji imaju grčeve u stomaku, ili glavobolju. U carskoj Rusiji se proizvodnjom votke bavilo mnogo preduzetnika. Samo u Moskvi sredinom prošlog veka bilo je više od 300 preduzeća koja su pravili votku. Nikolaj Leontjevič Šustov krajem 1863. u Moskvi otvorio je fabriku za pravljenje votke po receptima oca i dede. U alkohol su stavljali ugalj od breze. Zatim su tu tečnost filtrirali. U drugoj fazi filtracije koristili su sirova belanca od jaja. Potpuno očišćeni alkohol su kasnije mešali sa izvorskom vodom iz Podmoskovlja iz mesta Mitišći. Ta votka se mešala sa malom količinom meda, ili se u burad stavljalo malo sušenog grožđa. Spretni proizvođač Nikolaj Šustov bi se mogao nazvati "ocem alkoholnog marketinga" u Rusiji. Znao je da šalje svoje ljude u kafane, a kad bi seli za sto pitali su imate li votku koju proizvodi Šustov. Ako bi konobar rekao "ne", onda bi "nezadovoljni gosti" pravili skandale, o čemu se kasnije pričalo u Moskvi. Carica Jekaterina je 1765. godine posebnim ukazom dala pravo da prave votku samo osobe dvorskog porekla. Seljaci su mogli da prave "samogon" samo pred praznike, i to u manjim količinama, za svoje potrebe, nikako za prodaju. Ako se pogledaju police gde se danas nalaze alkoholna pića u boljim prodavnicama u Moskvi, lako će se primetiti da su neke votke skuplje od viskija. NJih kupuju parajlije, dok srednji stalež i siromašniji piju one stare, "klasične" votke. Nije nikakva tajna da je alkoholizam velika boljka Rusije. Zbog preterivanja u piću znatno je veća smrtnost muškaraca od žena. Ko je barem jednom sedeo sa Rusima za kafanskim stolom mogao je da primeti da oni piju naiskap. Prvo, votka nema lepu aromu, pa je zato brzo progutaju. Drugi razlog je što žive u hladnim uslovima i njima je važno da ih votka što pre ugreje. Taj drugi argument je, ipak, slab jer svi oni piju votku naiskap i u mesecima kad nije hladno, pa čak i leti. Doduše, leti mnogi votku drže u zamrzivaču. Sadašnje rukovodstvo Rusije je svesno da narod ne može da se natera da budu zakleti trezvenjaci, ali nastoji da podigne kulturu pića. U antialkoholnu kampanju se uključila i crkva, pa statistika kaže da je počela da se ostvaruje želja lekara da se manje piju votka i druga žestoka pića, a više piva i vina. Ministarstvo zdravlja i državni statističari tvrde da se prepolovio broj onih koji su prvi put došli za pomoć, da prestanu da piju. Istraživanje pokazuje da 21 odsto građana Rusije tvrdi da nikada nije pilo, a deset procenata je prestalo zbog zdravstvenih problema. Napravljen je i novi projekt "Trezna Rusija", po kome bi pijanci koje policija skupi po ulicama trežnjenje morali i da - plate.