Pravda

On je podsetio da su slični zidovi izgrađeni u drugim zemljama, a finansirala ih je Evropska unija. Kako priliv izbeglica ne jenjava, a mnogi od njih za svoju krajnju destinaciju biraju Nemačku, ta zemlja suočava se sa problemom kako suzbiti mržnju prema tim ljudima. "Dolazi do incidenata u Nemačkoj, obično bude zapaljen smeštaj u kom su smeštene izbeglice. Nemačka pokušava da reši taj problem. Zvaničnici su u stalnom kontaktu sa azilantima, ali i sa ljudima koji rade sa tražiocima azila u Nemačkoj. Na taj način oni azilantima pokazuju da su dobrodošli, a Nemcima da i oni treba da se ponošaju kao domaćini prema tim ljudima", kaže Radičević. Prema njegovim rečima, Nemačka želi da se što pre odrede kvote i rasporedi u skladu sa veličinom zemlje u kojima bi izbeglice bile raspoređene. On je dodao da se razmišlja i o vezivanju finansijskih sredstava za te kvote. "Stručnjaci kažu da bi možda Češka i Slovačka pristale da prihvate izbeglice kada bi znale da bi na godišnjem nivou po azilantu dobijali neku novčanu nadoknadu", objašnjava on. Kako navodi, Balkan je u fokusu Berlina kada je reč o ljudima sa ovih prostora koji dolaze u Nemačku. "Iako je Nemačka Srbiju, BiH i Makedoniju proglasila zemljama sigurnog porekla i to planira da učini sa Albanijom, Kosovom i Crnom Gorom, spora nemačka birokratija stoji na putu tim planovima. Oni žele da ubrzaju sistem i azilantski proces bi trebalo da traje od tri do šest meseci", kaže Radičević.