Pravda

Radi se o otvorenom pismu koje je američkom ambasadoru u Bukureštu uputio poznati rumunski političar Adrijan Severin, čovek sa solidnom karijerom. Severin je, naime, ministar inostranih poslova, potpredsednik vlade, predsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a i član rumunskog i evropskog parlamenta. Povrh svega, smatra za jednog od tvoraca strateškog partnerstva između Rumunije i SAD. U svom pismu, sasvim neuobičajenom za rumunske prilike, Severin otvoreno optužuje SAD za neprihvatljivo "tutorstvo" nad Rumunijom, za američko učešće u uništavanju rumunske političke i druge elite. Da bi se to pismo razumelo na pravi način, neophodno je najpre objasniti jednu rumunsku društvenu stvarnost. Rumunija je skroz ogrezla u korupciji. Došlo se do saznanja da je to rak-rana društva, njegov neprijatelj broj jedan. Zato je osnovano specijalno pravno telo za njeno suzbijanje. Glavna uloga poverena je Upravi za borbu protiv korupcije (DNA). Ona je počela da radi punom parom. Na robiju su već oterani jedan premijer, desetak ministara, više desetina poslanika i senatora, mnoštvo predsednika opština i okružnih veća. Oko 5.000 dosijea još čeka na red. Zato su ovamo stizale čestitke iz Brisla, a naročito Vašingtona. Sve bi bilo lepo i krasno da je DNA bio politički neutralan. Nažalost, nepobitno je ustanovljeno da su četiri petine osuđenih bile iz protivničkog, levičarskog ili opozicionog tabora i da su izrečene presude bile oštro politički intonirane. Oko tog pitanja se već duže vreme vodi žustro političko preganjanje. Dakle, u toj situaciji pojavljuje se "otvoreno pismo američkom ambasadoru". U njemu, bez dlake na jeziku, Severin piše: "Nema sumnje da je domen pravosuđa jedan od domena u kojem je rumunsko-američka saradnja dobrodošla. Ali, saradnja je jedno, a tutorstvo je nešto drugo. Nažalost, ovde je reč o tutorstvu, kao i o korišćenju jednog arbitrarnog i selektivnog pravosuđa u (geo)političke svrhe." Reč je o tome da "čak u sedištu DNA – ustanove koja je zavela sistem za sakupljanje podataka strateških vrednosti – radi biro američkog FBI". "To totalno odsustvo providnosti karakteriše odnose između tog biroa i DNA... Postoje mnoge informacije da se krivično gonjenje lica, koja pripadaju svakojakoj rumunskoj eliti (pogotovu političkoj) za dela počinjena samo u Rumuniji, imajući vezu samo sa nacionalnom svojinom i koja ne krše američko zakonodavstvo, ali eventualno smetaju američkoj geopolitici, vrši pod nadzorom i uputstvima predstavnika SAD." Pošiljalac pisma naglašava da Rumuni na to gledaju kao na "američko mešanje" koje vodi "uništenju domaćeg kapitala, kompromitovanju nacionalne elite i blokiranju državne administracije". Adrijan Severin traži od američkog ambasadora da "predstavnici FBI napuste sedište DNA i da se presele u lepu zgradu ambasade SAD, tamo gde im je u stvari  i mesto". Autor otvorenog pisma skreće pažnju američkog ambasadora na još jednu "ozbiljnu pojavu". U poslednje vreme znatan broj tužilaca DNA brzopotezno dobija američko državljanstvo. Zakonom je dozvoljeno dvojno državljanstvo. "Ako je to tako", piše Severin, "onda znači da krivično gonjenje rumunskih državljana ostvaruju američki državljani. Situacija postaje posebno opasna onda kada se krivično gonjenje tiče rumunskih političkih lidera." Korupcija u Rumuniji je stalna briga američkog vrha. Nema tog visokog američkog zvaničnika koji poseti Rumuniju, a da na prvom mestu ne podvuče potrebu "neumorne borbe" protiv korupcionaša. U tom smislu, ambasada SAD u Bukureštu često dodeljuje pohvalnice onima koji agilno rade u DNA. Jedno takvo odličje je sa velikom pompom uručeno šefici DNA Lauri Kodruci Keveši. U jednom od retkih komentara na spoljnopolitičke teme (ovde se na Rusiju može bacati drvlje i kamenje, Nemačkoj i Francuskoj se može ponešto zameriti, ali kada je reč o spoljnoj politici Vašingtona – govori se i piše sve samo najbolje) iz pera publiciste Bogdana Tiberija Jakoba navodi se činjenica da Rumuni s mukom stiču američko državljanstvo. Daje se primer čuvene gimnastičarke Nađe Komaneči, koja je na američko državljanstvo, i pored sve svoje slave, čekala punih jedanaest godina. Davanje američkog državljanstva rumunskim tužiocima tumači se na razne načine. Najčešće se pretpostavlja da Amerikanci  hoće da za svaki slučaj podstaknu svoje pulene i osiguraju im bezbedno povlačenje. Oko otvorenog pisma Severina, koji je u poslednje vreme i sam postao premet pažnje DNA – zbog navodnog pranja novca – stvorena je zavera ćutanja. Ne oglašava se ni američka ambasada, niti jedan od vodećih rumunskih političara. "Ova ćutnja je više nego sumnjiva", zaključuje već citirani rumunski publicista.