Pravda

To je informativno koristan, iako u operativnom smislu malo relevantan element za rešavanje aktuelne migracione krize. Naprotiv, u skoroj budućnosti se kao mnogo važniji može pokazati poklon koji je 79-godišnji saudijski kralj Salman ibn Abd el Aziz el Saud najavio kao svoj znak solidarnosti sa izbeglicama. Za stotine hiljada muslimana koji se ovih dana i nedelja ulivaju u Nemačku, saudijski monarh bi velikodušno i na ho-ruk hteo da podigne 200 novih džamija između Flensburga i Pasaua. Nije isključeno da kralj ima sličan plan i za Austriju, da i nas integriše u takvu vrstu spiritualnog Maršalovog plana na saudijski način. To treba razumeti tako jasno kako je i izvorno izrečeno: Kao otvoreno opasnu pretnju. Jer, gde god je Saudijska Arabija van svojih granica finansirala podizanje džamija, od Balija do Bosne, svuda se u nastavku razvijala posebno radikalna vrsta islama, koju su širili izrazito radikalni propovednici. U Sarajevu je, na primer, 2000. godine parama iz Rijada podignuta najveća džamija u južnoj Evropi. Od momenta izgradnje, ona kontinuirano deluje kao tvrđava bosanske vahabitske scene i najvažniji centar regrutacije Islamske države na Balkanu. U selu Gornja Maoča, još jednoj vahabitskoj tvrđavi u Bosni, životni uslovi već sada imaju više sličnosti sa onima na teritoriji pod kontrolom Islamske države nego onima u Evropi. Žene su tamo stvorenja nižeg reda – a to je Bosna, Evropa. Da tih novih 200 džamija u srcu Evrope ne mogu biti od velike pomoći da se novim Evropljanima koje smo dobili sa Bliskog istoka brzo prenesu zapadne vrednosti, razume se samo po sebi. Teško da će ih one učiniti senzibilnima za društvene detalje kao što su jednaki položaj žene i muškarca, poštovanje liberalnog principa seksualne orijentacije, ili odvajanje religije i države. Umesto toga, one će se, po ubrzanom postupku, razviti u magnete za hiljade mladih muškaraca koje sada pozdravljamo srdačnim natpisima "Refugees welcome". Pođimo od pretpostavke da razumeju gest dobrodošlice. No, svejedno ostaje pitanje koliko njih to uopšte može da pročita. Prema neformalnim procenama humanitarnih organizacija, pridošlice su u velikom broju analfabeti – čak do 50 odsto mladih Avganistanaca u Austriji, do 20 procenata onih koji tvrde da su iz Sirije. Nije na odmet napomenuti da je u Siriji pre rata funkcionisao dobro organizovani školski sistem, pa je zbog toga tamo relativno malo analfabeta i više obrazovanih u odnosu na druge zemlje porekla. Ko ne zna da čita i piše ima tačno nula šansi da ovde dođe do nekog posla. Zbog toga se može očekivati da će dobar broj mladih muškaraca, onih koji su trenutno tako "welcome", u nekoliko sledećih godina doći u fazu gorkog razočaranja. To je onda egzistencijalni momenat za 200 saudijskih džamija! Tog trenutka one bi se s personalom i ideologijom našle pri ruci tim ljutitim mladim ljudima, da ih privedu pravoj veri, da im pomognu da artikulišu svoje nezadovoljstvo. Najkasnije tada, imamo zaista veliki problem. I ne, ne mora se biti paranoičan. Političar Slobodarske partije Austrije ili član Pegide primetio bi kakve smernice razvoja se trenutno postavljaju. Može nam se dogoditi upravo ono što je jevrejski mađarski pisac i nobelovac Imre Kerteš nedavno napisao: "Zbog svog liberalizma, koji se pokazao kao infantilan i autodestruktivan, Evropa bi uskoro mogla propasti. Svojevremeno je Evropa proizvela Hitlera, i odonda se čini kao da je od sramote izgubila glavu za sve racionalne argumente. Širom smo otvorili vrata islamu... To se uvek završava na isti način: Jedna civilizacija postiže stadijum prezrelosti, gde ne samo da više ne može da brani, već iz nekog naizgled neshvatljivog razloga još odgaja i hrani vlastitog neprijatelja koji će joj zadati odlučujući udarac". (Imre Kerteš, "Poslednja misao"). Nemačka i Austrija upravo pokušavaju da dokažu da to nije tako. Kancelarka poletno tvrdi: "Ma, mi to možemo!". "Pomoć" iz Saudijske Arabije neće pritom biti od velike pomoći.