Pravda

Minulih dana na Ekonomskom forumu u poljskoj banji Krinici brojni evropski političari i eksperti su razmatrali forme "hibridnog rata" s Rusijom, "kako se na Baltiku suprotstaviti ruskoj mekoj moći u akciji", kao i "scenarije za Rusiju posle Putina". Istovremeno, poljski šef diplomatije Gžegož Šetina je u Varšavi organizovao donatorsku konferenciju za projekat koji bi trebalo da "smanji uticaj ruske propagande" na zemlje EU one nastale raspadom SSSR. Na konferenciji pod nazivom "Slobodni i objektivni mediji u zemljama Istočnog partnerstva i izvan njih" okupilo se 35 državnih delegacija iz Evrope, Kanade, SAD, Japana i Novog Zelanda s ciljem da prikupe novac za stvaranje svojevrsne novinske agencije koja bi besplatno delila informacije na ruskom jeziku. Inicijativa o medijskom kontraudaru na Rusiju potekla je u Evropskoj zadužbini za demokratiju koja je za Holandiju uradila izveštaj o ruskoj kampanji dezinformisanja posle pada aviona na letu MH 17 u Ukrajini prošle godine kada je poginulo stotinak Holanđana. Za to je fondacija od zvaničnog Haga dobila pola miliona evra, dok je za njen predlog da se stvara medijski sadržaj kojim bi se pariralo Rusima Holandija izdvojila još milion i po evra. Poljska se pridružila ovoj ideji, i na donatorskoj konferenciji izdvojila milion evra. Evropska zadužbina za demokratiju je prvobitno razmatrala otvaranje TV stanice, ali se zbog nedostatka sredstava i pitanja ko bi kontrolisao to preduzeće odustalo od te ideje. Umesto toga, predloženo je osnivanje "fabrike sadržaja" koja će da proizvodi materijal na ruskom jeziku, s ciljem da taj sadržaj bude širen na internetu a da ga TV stanice i ostali mediji u zemljama na obodu EU, poput Moldavije, mogu besplatno koristiti. Osim toga, predloženo je i osnivanje takozvanog centra za medijsku izuzetnost u kojem bi se obučavali novinari koji izveštavaju na ruskom jeziku, a na konferenciji u Varšavi predstavnici Letonije su rekli da su spremni da oni finansiraju osnivanje ovog centra. Poljski ministar spoljnih poslova smatra da će "fabrika sadržaja" biti „nešto što ne koristi jezik propagande i agresije, već stvarne, pouzdane informacije”. "Ova (ruska) propaganda zahteva naš odgovor. Ali odgovor ne bi trebalo da bude kontrapropaganda. To bi trebalo da bude objektivno informisanje na ruskom jeziku", rekao je Šetina, najavljujući da će se prvi sadržaji iz ove "fabrike" pojaviti početkom sledeće godine. Među šefovima diplomatija EU koji podržavaju ovaj projekat je i litvanski ministar Linas Linkevičijus, koji kritikuje sve one u EU koji "ruski propagandu vide kao nešto egzotično što pogađa samo živote ljudi negde daleko – u Ukrajini, Gruziji, Rusiji". On u autorskom članku za "EU obzerver" ističe da "pažljivo spakovane laži pronalaze put do javnosti širom Evrope". "To je rezultat sistematske i iscrpno finansirane kampanje i reći da je Zapad imun jer ima mnoštvo medija, nije istina. Zapravo, delovi javnosti EU, koji govore ruski, bilo da su u baltičkim zemljama ili u Londonu, dobijaju pre svega Kremljov pogled na svet. To je rezultat jezičkih ograničenja i starih medijskih navika. U ovoj sferi, medijski pluralizam znači pluralizam TV kanala koji su manipulisani od jedne (ruske) vlasti", smatra Linkevičijus i dodaje da kao što bi trebalo da je iz gasne krize Evropa naučila lekciju da mora da se suprotstavi "Gaspromovom monopolu u snabdevanju gasa tako je „sada vreme da se suprotstavi ruskom ’infopromu’, koji informacije koristi kao oružje na isti način kao što Kremlj koristi snabdevanje energijom kao oružje". On se žali što se mediji "iz kojih govori Kremlj" osnivaju u "našim gradovima" i tako na sebe stavljaju etiketu "napravljeno u EU", a potom "tiho šire mržnju, nadajući se da ih, zbog svete krave slobode štampe, niko neće pitati zašto to rade". Zbog toga on podseća na predlog koji su on i njegov britanski, estonski i danski kolega izneli u januaru kada su pozvali "EU da odgovori na propagandu Kremlja" i to tako što će osigurati alternative za dobijanje informacija, podići svest javnosti, biti uporna u komunikaciji koristeći činjenice i zahtevati odgovornost medija. "To nema nikakve veze s cenzurom ili proizvodnjom naše sopstvene propagande/laži", ističe on i dodaje da propaganda nije legitimni oblik javne diplomatije. "Naša naivnost nas sprečava da preduzmemo odgovarajuće akcije, čak i kada druga strana pređe u neobjavljeni informativni rat". Baltički i poljski političari se, prema svemu sudeći, žale na to što Nemci, Francuzi, Italijani i Španci ne pokazuju previše želje da ulaze u ovakav medijski obračun. Tako je na forumu u Krinici bivši premijer Litvanije Andrius Kubilius rekao da baltičke zemlje odmah prepoznaju rusku propagandu ali je on zabrinutiji "za skrivene metode uticaja". "Na primer, Prvi baltički kanal deluje kao ruske grad-rakete samo u oblasti propagande, ali to se može lako prepoznati kao propaganda. Mnogo više je za nas uznemirujuće što Rusi pokušavaju da utiču na naše konvencionalne medije i pojedine političke procese koristeći koruptivne šeme. Takođe zabrinut sam da su zapadne prestonice predmet ove propagande", rekao je Kubilius, dodajući da bi zemlje istočne Evrope sa Ukrajincima trebalo da organizuju "zajedničke projekte u Berlinu, Parizu, Madridu, kontinuirano radeći da napravimo grupu prijatelja među političarima kojima bismo mogli da otvorimo oči da uoče propagandu Moskve". Istočna Evropa je na Zapadu za medijski rat protiv Rusija zasad nagovorila Holanđane, Britance, Dance, Šveđane, ali i Brisel gde je Evropska služba za spoljne poslove formirala je posebnu komunikacionu ćeliju koju zvaničnici EU zovu "isterivači mitova". Osim toga, i Bi-Bi-Si je najavio učešće u medijskom ratu s Putinom, najavivši da želi da osnuje TV kanal na ruskom jeziku kako bi "promovisao demokratiju i slobodu". Ova najava dolazi samo pet godina pošto je Bi-Bi-Si ukinuo svoj program na ruskom jeziku zbog malog interesovanja publike.