Pravda

Više puta sam govorio: „Rusi treba da žive u jednoj državi! Dve ruske države ne mogu postojati“. Ako ih je sada dve ili tri, one na kraju krajeva moraju da postanu jedna jedinstvena zemlja. I to će se, pre ili kasnije, desiti! Glavna stvar je - krenuti ka tom cilju. Zato sam s radošću primio faktički početak ulaska Donbasa u Rusiju. Sve: i uvođenje ruske rublje, i početak ruske pasošizacije Donjecka i Luganska ove jeseni, i desetostruko povećanje trgovinske razmene između Donbasa i RF. Pozdravljam i predstojeći referendum o pristupanju DNR i LNR Ruskoj Federaciji. Sada se, prema mojim saznanjima, u DNR i LNR (i, naravno, u Moskvi) radi na njegovoj „razradi“. U ovome je veoma važno, što i sami građani Donbasa, shvatajući da za dalju sudbinu ovog regiona ne postoji alternativa pristupanju Rusiji, počinju da formiraju komitete za organizaciju takvog referenduma. Kreće se, kako se kaže, odozdo. I to je sjajno. Prvo, takvi odbori će izvršiti pritisak na lokalne vlasti, a preko njih i na Moskvu, tako da ni u njoj ne pokušaju da odustanu od promocije integracije. To se ne sme dozvoliti. Drugog izlaza ove oblasti nemaju - Ukrajina se faktički odrekla „otcepljenih regiona Donjecke i Luganske oblasti“. NJima je sada jedini dom - Rusija. Drugo, takvi komteti su manifestacija samoorganizacije civilnog društva, što je veoma važno za Ruski svet, u kojem je vekovima glavnu ulogu igrala država, a ne građani. Danas sam na sajtu Luganskog informativnog centra pročitao vest koja me je mnogo obradovala. U intervjuu ovoj agenciji, načelnik prifrontovskog Perevalskog okruga LNR, Vitalij Mihajlov, izgovorio je ohrabrujuću vest. Odgovarajući na pitanje novinara, šta interesuje stanovnike na teritoriji pod njegovom jurisdikcijom, osim socijalnih pitanja, on je rekao: „Prišli su mi lokalni žitelji, inicijativna grupa, koja želi da formira pokret za pridruživanje Rusiji. U takvoj akciji oni vide osnovu za opstanak. Ruska Federacija u očima stanovnika Republike predstavlja garanta za sprečavanje humanitarne katastrofe, u koju pokušava da nas gurne sadašnja ukrajinska vlast. Ako postoji takav zahtev naših građana, onda ga nikako ne treba ignorisati, već vlast mora biti u stanju da sluša i čuje svoj narod“. Čime narod argumentuje svoju želju? Prema Mihajlovljevim rečima, činjenicom da Lugančani sebe smatraju delom velike Rusije. „Ruska rublja je osnovna valuta u Republici, a u uslovima rastuće ekonomske blokade od strane Ukrajine, u suštini i jedini trgovinski partner za nas je Rusija. Uveren sam da ogromna većina stanovnika Republike podržava inicijativu žitelja našeg okruga. Mi smo sebe uvek osećali delom velike Rusije, a ako se dogodi naš ulazak u sastav RF, to će za celu populaciju Republike značiti samo povratak u Otadžbinu“ Po mom mišljenju, sve je jasno. Ne sumnjam da je načelnik okruga gospodin Mihajlov pametan i sposoban momak. On takođe iskreno želi isto ono što žele i njegovi zemljaci. Mislim da bi ruska patriotska inteligencija i ruski volonteri - umesto uobičajenih žalopojki o „puštanju Novorusije niz vodu“ trebalo da počne agitaciju i propagandu (sve do organizovanja mitinga u Moskvi) o izuzetnoj važnosti sprovođenja referenduma u ​​Donbasu o prisajdinjavanju Rusiji. To je krajnje konkretan i opipljiv zadatak, a ne manje važan od sadašnje izgradnje države u DNR i LNR i humanitarnih konvoja iz Rusije. Ruska patriotska inteligencija bi upravo to trebalo da zahteva od ruskih vlasti. Sada bi glavni slogan, glavni zahtev na mitinzima podrške Novorosiji - umesto „Putine, uvedi vojsku!“ - trebalo da bude „Putine, podrži referendum“ i „Novorosijo, vrati se kući - u Rusiju“.