Pravda

- Javna rasprava odvija se jedinstveno za sve verske zajednice. I Crnogorske pravoslavne i Srpske pravoslavne crkve, Islamske, Katoličke i Jevrejske zajednice. Svi verni ljudi su dobrodošli da kažu šta im je dobro, šta nije. Međutim, niko nije očekivao da se u savremenoj, slobodnoj Crnoj Gori i obnovljenoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi može nešto takvo dogoditi. To što se dogodilo bio je pravi užas koji se ne može nikome opisati. Pevale su se razne nacionalističke pesme, uzvikivale se parole da je Crna Gora Srbija i srpsko leglo. To su naopako vaspitani ljudi. Kao da su hteli obnoviti Srebrenicu, Pale, Vukovar ili Dubrovnik. Ili, događaje iz Crne Gore iz 1918. godine. Isti zločin kao u Srebrenici, samo manji u brojkama – kaže Mihailo za. On navodi da se nalazi na meti srpskih nacionalista zato što novi zakon ne odgovara Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je pod jurisdikcijom Beograda. - Oni žele da sve ostane ovako kako je sada. Da sve zemljište, manastiri i objekti ostanu u njihovom vlasništvu. Neće da priznaju postojanje Crnogorske pravoslavne crkve, kao ni državu Crnu Goru – objašnjava on. Nastojanja SPC-a da zauzme sve, odnosno njeno nepriznavanje Crnogorske pravoslavne crkve, Mihailo tumači kao velikosrpsku aspiraciju, koja još postoji. - Aspiracije postoje. Ne samo prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi nego i prema islamu. Znate li vi da je srpski Amfilohije ovde islam nazvao lažnom verom. Zamislite to! A aleksandrijski patrijarh rekao je da je islam vera u velikog Boga. I to se u Crnoj Gori poštuje. Postoje tri velike vere. Alah je u islamu što je nama Bog. Abraham, Avram ili Ibrahim. To je, znači, isto, samo drugačije zovemo. To što oni rade su gluposti koje neko koristi u političke svrhe i zamajavaju narod – ističe Dedeić. Za njega, srpski nacionalizam nikad nije prestao da postoji, naprotiv, i danas je tu, u istim razmerama kao što je to bilo pre 50 ili 100 godina, samo što se sada iznosi javno. - Znate li da je za vreme rata u Nemačkoj bio formiran komitet od Amfilohija Radovića. Muslimani koji su bežali u Nemačku bili su pozivani da se prijave u taj komitet da se prekrste i kao Srbi idu u Srbiju. To je zločin. Siguran sam da bi i nas sad, kao i Srebreničane u Fabrici akumulatora, bacali u kiselinu. Nadam se da će naša država stati ukraj toj pojavi – ističe on. Raznih vrsta nacionalizma pribojavao se i prilikom dolaska u Srebrenicu, na 20. godišnjicu od genocida. Ali, kada je došao, kako kaže, bio je vrlo iznenađen. - Doživeo sam veliki aplauz! Ipak, rizično je doći na takvo mesto u mantiji druge religije, mislite da vas ljudi neće prepoznati. Što se tiče događaja s Aleksandrom Vučićem, ne bih da se mešam, ali reći ću samo da Srbija još nije priznala genocid – kaže Mihailo Dedeić. Osvrnuo se i na raspravu o postojanju bosanskog jezika, koju je nazvao čistom glupošću, koja će uskoro imati svoj kraj, a prokomentirao je i odluku SANU-a kojom se, takođe, negira postojanje bosanskog jezika. - To ne čudi. Vi znate da je Srbima Dobrica Ćosić otac nacije. On je kazao da su Srbi sve dobili lažima, a malo toga junaštvom. Trebali bi znati da u Rimu, u vatikanskom arhivu, postoji materijal, građa na bosančici. I to treba poštovati. Jezik je jezik jednog naroda kako ga on zove, čita i piše – kaže Dedeić.