Pravda

Zajedno s drugim zemljama BRIKS-a - Rusijom, Indijom, Kinom i Južnom Afrikom, Brazil je još letos “upućivao izazov svetskom finansijskom poretku” (Al DŽazira Amerika), “gradio alternativni globalni poredak” (Hafington post) i “prekidao dominaciju zapadnih velesila” (Raša tudej). Ipak, prošle srede je bonitetna agencija Standard&Poor’s obveznicama brazilske države odredila rejting “smeća”, što znači da ta zemlja proživljava “krupnu nesigurnost i da je izložena pogubnim poslovnim, finansijskim ili ekonomskim prilikama koje bi mogle prouzrokovati njenu nesposobnost da ispunjava svoje finansijske obveze”, prenosi Jutarnji list. Letos je, naime, postala operativna Nova razvojna banka (NDB, sa sedištem u Šangaju) koju je sa sto milijardi dolara kapitala BRIKS osnovao “kako bi uspostavio konkurenciju Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, multilateralnim institucijama kojima dominiraju SAD i Evropa”. Ni tri meseca posle Rusija velikom brzinom troši državne zalihe, kineski rast se usporava, a Brazil se nalazi na korak od “bankrota”. Kako se to moglo dogoditi? Najavljuju li ta zbivanja neke opasne promene u globalnoj ekonomiji? Je li srozavanje Brazila, sedme po snazi svetske ekonomije sa 200 miliona stanovnika, u “smeće” samo početak nekog većeg svetskog ekonomskog i političkog potresa? Nije riječ samo o BRIKS-u, premda bi već i njegova ekonomska veličina bila dovoljna za zabrinutost. Većina “ekonomija u nastajanju” i “zemalja u razvoju”, koje se snažno oslanjaju na izvoz sirovina, hrane i energenata, našla se naglo u velikim problemima: prodaja u inostranstvu im se smanjila, cene njihove robe su potonule, valute im brzo gube vrednost, pogodila ih je deflacija, državni im proračuni propadaju u deficite, a cena zaduživanja astronomski raste. Prinos na brazilske državne obveznice uoči degradacije bio je gotovo 15 posto! Najveći neposredni krivci za takvo stanje su “jaki” dolar i usporavanje rasta Kine, zemlje koja kupuje i troši i do polovine najznačajnijih svetskih berzovnih roba. Fundamentalni uzrok najnovije krize zemalja u razvoju je, međutim, nastanak ekonomske strukture preosetljive i neotporne na spoljašnje i domaće šokove. Veliku ulogu u tome odigrao je donedavno “slabi” dolar. Proteklih šest-sedam godina novac je zemljama u razvoju doticao i zahvaljujući američkoj ekspanzivnoj monetarnoj politici kojom se Amerika izvlačila iz vlastite Velike recesije. Dolara je bilo u izobilju i po simboličnoj ceni pa su ga preduzetnici i špekulanti uzimali i ulagali u zemlje u razvoju, tačnije u ono čime su one raspolagale, a to su prirodni resursi. Kupovali su se rudnici, naftna i gasna polja, deonice i obveznice, masovno ulagalo u infrastrukturu, potrebnu i nepotrebnu. Investiranje je preraslo u preinvestiranje. U međuvremenu se Amerika oporavila, dolar je postao tražena roba, cena mu je porasla, a dolarska plima za BRIKS i druge zemlje u razvoju preokrenula se u oseku. Danas se vidi da Brazil i druge zemlje u razvoju nisu iskoristile dolarsku bonancu da bi svoje privrede učinile zrelijima i raznovrsnijima. “Ukopale su se u prirodne resurse, propustile su da razviju i druge veštine svoje radne snage. Nisu povećale produktivnost, nisu poboljšale svoj ljudski kapital i razvile mreže znanja, a vlade su u svojim proračunima nagomilale socijalne troškove koje je teško finansirati jednom kada se njihove ekonomije ukoče”, ocenio je sjajni američki analitičar DŽon M. Mason. A sada dolare treba vraćati. Brazil je pritom zemlja s najvećim dolarskim obavezama na svetu. NJene kompanije i država prodale su, prema Blumbergu, dolarskih obveznica za oko 160 milijardi dolara. Sa više od sto milijardi slede Koreja, Indonezija i Čile. Argentina je na oko 80 milijardi dolara, a po 50-ak milijardi su emitovale Kina, Malezija, Kazahstan, Peru, Kolumbija, Filipini. Ipak, to je tek manji deo njihovih ukupnih dugova. Brazil prema Ekonomistovom “globalnom barometru” ima ukupni javni dug od 1774 milijarde dolara, koji će se do kraja ove godine popeti na 69 odsto njegovog BDP-a, što je vrlo slično javnom dugu od 70 posto BDP-a Portorika, zemlje koja je u maju proglasila da ne može vraćati svojih 70 milijardi dolara duga. Od BRIKS-a i Indija ima javni dug od 1500 milijardi dolara ili 54 posto BDP-a, dok je javni dug Rusije zanemariv, samo osam posto BDP-a. Ipak, dug je popis zemalja s javnim dugom većim od sto posto BDP-a. Od onih koje ne spadaju u najrazvijenije tu su Kipar, Irska, Portugal, Jamajka, Liban, Grčka. Sve su te zemlje nagomilale državni dug suprotstavljajući se Velikoj recesiji (spašavajući svoje banke i nastojeći slom privatne potrošnje nadoknaditi javnom) i investirajući jeftine i obilate dolare i evre, ipak danas bi izduvavanje njihovog dužničkog balona moglo svet odvesti u najveću ekonomsku krizu ikada. Pouke su već odavno dobro znane, ali uvek jednako uzaludne. Kad zemlju zadesi slom izvoznih prihoda, ona shvati koliko joj je bilo glupo zanemarivati jačanje domaće privatne potražnje. Kad ne može vraćati inostrane dugove, shvati da joj je bilo puno pametnije zaduživati se u vlastitoj valuti. Kad dolar ojača pa cena nafte padne, požali što se toliko oslanjala na prirodne resurse. Ipak, sve se te pouke za desetak godina zaborave pa kriza zakuca na vrata uvek iznova šokantnom pravilnošću.

Pročitajte još:DA VAM SE KRV ZALEDI : Rusi isprobali novo oružje u Siriji nad ISIL-om (VIDEO)ŠARLI EBDO PONOVO ŠOKIRA: Francuski list karikaturom ismejao smrt malog Ajlana

Izvor: Jutarnji list