Pravda

U dokumentu, zasnovanom na praćenju 1.234 vrsta, ističe se da su pojedine populacije, poput tuna i skuša na primer, smanjene za čak 75 odsto. "LJudska aktivnost je glavni uzrok ovakvog stanja: prekomerni ribolov, ekstraktivne industrije, urbanizacija obala, zagađenje i emisije gasova sa efektom staklene bašte izazivaju acidifikaciju i zagrevanje morske vode", navodi se u izveštaju. Riba je sve zastupljenija u ljudskoj ishrani: na svetskom nivou, prosečna potrošnja po glavi stanovnika prešla je sa 9,9 kilograma tokom 1960-ih godina na 19,2 kilograma u 2012. WWF ukazuje i na još jedan razlog za brigu: koralni grebeni i podvodna staništa, kao što su područja morske trave i mangrova, koja su važna za hranjenje, razmnožavanje i reprodukciju mnogih vrsta, mogla bi da nestanu do 2050. kao rezultat klimatskog otopljavanja. S ozbirom da na ovim područjima živi oko 25 odsto morskih vrsta, gubitak koralnih grebena mogao bi da izazove "katastrofalno izumiranje sa nesagledivim, dramatičnim posledicama". Kao primer navodi se Mediteran koji je jedna od najstarijih zona za ribolov u svetu, od koje već vekovima ljudi zavise. Danas je, međutim, ova oblast prekomerno eksploatisana. Svake godine se iz Sredozemnog mora izvadi 1,5 miliona tona riba tako da je 89 odsto njegovog fonda iscrpljeno.

Pročitajte još:SAD poseduju oko 800 vojnih baza u inostranstvuSNIMLJENO: Da li je ovo tajno Teslino oružje!? (VIDEO)

Izvor: Tanjug