Pravda

Prema procenama političara u Briselu i Vašingtonu, sve su slabiji izgledi da će doći do napretka u sledećih godinu dana na polju sprovođenja Minskog sporazuma. Sa druge strane, sve veći broj članica EU u sankcijama protiv Rusije ne vidi efikasan instrument, već više smetnju ka dijalogu koji bi rezultirao prevazilaženjem nesporazuma i boljim odnosima Rusije i Zapada. EU i SAD rade na tome da 2016. godine zadrži sankcije protiv Rusije, jer nije izvesno da će do kraja 2016. godine biti ispunjene sve tačke Minskog sporazuma, ali te sankcije će morati biti ublažene. Mnoge EU članice osećaju ekonomski udar zbog prekida trgovinsko-ekonomskih odnosa sa Rusijom, a među njima se ističu neke od liderskih članica EU poput Francuske, ali i u Nemačkoj su određeni političari i većina privrednika sve glasniji sa zahtevima da se odnos sa Rusijom revitalizuje, odnosno, da dođe do prekida rata sankcijama. I Angela Merkel, državna kancelarka Nemačka, jasno je uputila poruke o potrebi sređivanja odnosa sa Moskvom. Kako bi platforma sankcija protiv Rusije bila održana i podržana od strane svih članica EU, ona će morati da podrazumeva određeno raslabljivanje mera uvedenih protiv Rusije, a to će praktično biti prvi korak ka potpunoj likvidaciji sankcija. Stremljenjem ka odluci o novom paketu sankcija protiv Rusije, zapadni lideri će učiniti zapravo korak ka ukidanju istih. Lideri Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije će 2. oktobra razmotriti napredak procesa ispunjavanja dogovorenih obaveza koje proističu iz Minskog sporazuma. Državna sekretarka SAD-a, Viktorija Nuland, nedavno je ponovila da će sankcije protiv Rusije ostati na snazi sve dok Minski sporazum ne bude sproveden u potpunosti. Nulandova je ovo rekla ne odstupajući od stanovišta da "Rusija učestvuje aktivno u ratu u Ukrajini", te da je Rusija prepreka za sprovođenje Minskog sporazuma. Ruski predsednik, Vladimir Putin, u nekoliko navrata je poručio da Minski sporazum nema alternativu, te da je preduslov svega da predstavnici DNR i LNR nađu zajednički jezik sa kijevskim vlastima, odnosno, da Kijev sedne za sto sa ustanicima. Kremlj je pozvao lidere EU nekoliko puta da izvrše pritisak na Kijev u tom smeru. Trenutne sankcije protiv Rusije su važeće zvanično do kraja januara 2016. godine, a u toku je konstantan dijalog na relaciji Moskva-Brisel-Vašington sa ciljem pronalaženja kompromisnog rešenja koje bi vodilo ka smirivanju tenzija i boljim odnosima, navodi Blumberg. Blumberg podseća da rat u Ukrajini traje punih 17 meseci i da je do sada poginulo preko 8 hiljada ljudi.

Pročitajte još:Ruske atomske podmornice krstarećim raketama „uništile“ grupu brodovaRusija sprečava EU da ponovi libijski scenario

Izvor: Pravda