Pravda

Rusija je ovog leta preuzela vodeću ulogu u podršci Siriji, aktivno zagovarajući diplomatsko rešenje krize i koaliciju protiv Islamske države. Velika brzina kojom Rusija ulazi u Siriju podstaknuta je ogromnom tursko-američkom invazionom silom, koja zloćutno bdi nad Bliskim Istokom. Uznemireni zbog uspeha Rusije u saradnji sa tradicionalnim američkim saveznicima na Bliskom istoku, kao i time što je Rusija održala na nogama sirijsku armiju pred poslednjim napadima, SAD su naložile svojim medijima da pokrenu informativni rat protiv Sirije. SAD veruju da će tako slomiti otpor i iskomplikovati ulogu Rusije u pomoći Siriji. Taj hibridni informativni rat manipuliše sa tri različita ali međusobno povezana faktora – izbegličkom krizom, ruskom pomoći Siriji, kao i pomenom Balkana – kako bi se poboljšala američka spoljna politika i upotpunio paket medijskih mitova da se dublje destabilizuje kriza u Siriji.

Politizovanje humanitarne krize

Izbeglička kriza stvorena je 2011. udarima na režime u Libiji i Siriji, koje je uzrokovao Zapad, ali je pažnja zapadnih mejnstrim medija na tu krizu fokusirana tek sad. Milioni su raseljeni u metežu, u kome apsolutna većina Sirijaca odlučuje da ostane u zemlji, dok se brojna manjina uglavnom orijentisana protiv vlade – koja se meri milionima – odlučila za beg iz domovine u inostranstvo. Mnogi od tih emigranata se na kraju putovanja u EU nadaju velikodušnim socijalnim davanjima i poslovima plaćenim evrima. Okidač za poslednji talas migracija, prema mišljenju Gasana i Intibe Kadi (uticajni sirijski blogeri; prim. prev.), bila je odluka Turske da dozvoli sirijskim izbeglicama da napuste kampove i krenu ka Evropi. Masovna migracija i politika u kojoj je svako pitanje suvišno kad se azil dodeljuje Sirijcima podstaklo je i ostale da lažiraju svoju nacionalnost i krenu njihovim putem, čime su povećali brojnost izbeglica i povećali krizu. Ohrabrivanjem tog procesa Amerika je dobila stratešku prednost, praveći novi geopolitički presek, ali bez ikakvog politizovanja priče, sve dok krajem avgusta svetu nije pokazana slika Ajlana Kurdija. Medijski lešinari pripremili su telo deteta kako bi hranili svoje političke priče, čime se na bedan način za tragediju krivica prebacuje na predsednika Asada, stvarajući javno mnenje za pravdanje „antiISIS“ operacija u Siriji, što će kasnije biti objavljeno. Sa druge strane, antivladino raspoloženje izbeglica koje su preplavile Evropu odlična je prilika i za vrbovanje „pobunjenika“, pogotovo sad, kad su SAD objavile da će „korigovati“ svoj plan za smenu režima u Siriji. Pored toga, činjenica da neke države EU velikodušno pomažu izbeglice daje razlog više za demografsko izlivanje Sirijaca, i to onog najmlađeg i najproduktivnijeg dela stanovništva, koje bi, valja podsetiti, trebalo da pomogne zemlji u strašnom ratu.

Stvaranje klime za intervenciju

Sledeći važan elemenat informativnog rata protiv Sirije jeste nejasan podatak koji je objavio izraelski Inet u članku o navodnoj kopnenoj intervenciji koju Rusija priprema protiv ISIS. Slike ruskih vojnih aviona, koje je Al Nusra postavila na Tviteru podgrejale su spekulacije. Dva su razloga zbog kojih je to potpuno smešno: 1. Teroristi koje podržava Izrael nikako ne mogu biti pouzdan izvor; 2. Rusija već godinama otvoreno snabdeva Siriju vojnom opremom i to nikad nije krila. Uprkos očiglednoj laži koju su plasirali Inet i Al Nusra, zapadni mediji su se usijali a euforija je zahvatila i šefa Stejt departmenta DŽona Kerija, koji je odmah od Sergeja Lavrova zatražio objašnjenje. Ta epizoda informativnog rata nije stvorena samo da bi se potrošilo vreme i napravila medijska diverzija, jer postoje i bitnije stvari od te. Ta naizgled lažna intervencija je postala prava, i upućena je saudijskoj, sirijskoj i ruskoj javnosti. Pre svega, SAD su zabrinute zbog razvoje odnosa Rusije i Saudijske Arabije, pogotovo zbog otvaranja procesa diplomatskog rešavanja rata u Siriji. Zato su SAD bacile lažnu udicu, pokazujući da su Rusi postali agresivni i da im nije stalo do tajnih pregovora. Takođe, ta lažna priča pokušava da kompromituje ruski predlog o koaliciji protiv ISIS, koja bi sve vojne snage udružila u koordinisanoj akciji. Obraćajući se ruskoj javnosti, SAD su želele da izazovu podele unutar političkih krugova, koji su Moskvi dali blagoslov za pomoć Siriji protiv terorizma. Postoje oni u Rusiji koji se ne slažu sa takvim pristupom i koji misle da je to zloupotreba nacionalnih interesa. Svrha američkog lukavstva je u tome da se formira opozicija takvoj politici, i to sad, kad Rusi udvostručuju svoje napore u Siriji. Iako to ne bi uticalo na opoziciju ura-patriota – koja je zagovarala da Rusija uđe u konvencionalni rat u istočnoj Ukrajini – cilj je da se stvori antivladino raspoloženje i testira stanje u stanovništvu. Pored toga, cilj je i posmatranje se kako lažne vesti šire ruskim medijima i koliko brzo i na koji način će vlada reagovati na njih. Što se tiče Rusije, glavni cilj je dakle bio testiranje različitih unutrašnjih faktora koji bi u bliskoj budućnosti mogli da poboljšaju strateške efekte protiv države. Međutim, što se tiče neposrednog efekta operacije, on je svakako bio zanemarljiv. I, na kraju, glavni cilj operacije su Sirijci. Ona je usmerena ka tome da slomi veru stanovništva u vladu i okrene ga protiv režima. U Siriji ima onih koji smatraju da bi Rusija morala više da učini u pomoći Sirijskoj arapskoj armiji, i oni takvu vest pozdravljaju u skladu sa svojim očekivanjima. I zato, kada se ispostavilo da je priča lažna, trebalo je da nastane osećaj da su ostavljeni na cedilu i besni što Rusija to zaista nije uradila. To je svakako moglo da utiče na razvoj rusko-sirijskog parnterstva u srcima i glavama ljudi. Istovremeno, nasuprot njima, među antirežimski nastrojenim svetom time se širio strah zbog „ruske okupacije“ i dolaska ruskih „eskadrona smrti“. Zato je sirijski ministar informisanja Omran al Zubi izjavio da je „sve to smišljeno kako bi se sirijska država prikazala kao slaba a sirijska vojska do te tačke oslabljena da njeni saveznici moraju direktno da dejstvuju umesto nje“. U svakom sluččaju, računajući da će oni protiv kojih su te glasine usmerene sve to ubrzo zaboraviti, SAD i njihovi saveznici verovatno su pokušali da iznude paničnu refleksnu reakciju među izbeglicama i antivladinim slojevima kako bi oni poverovali u fantomsku „invaziju ruskih eskadrona smrti“. Baš kao što je bio slučaj sa Rusijom, ova glasina je testirala sirijsku javnost i vlast, očekujući pritom da će se neposredni efekti pre postići u Damasku nego u Rusiji.

Balkan

Poslednji deo te akcije informativnog rata protiv Sirije imao je cilj da dovede Balkan u specifičan okvir novog hladnog rata između SAD i Rusije. Ispostavilo se da je Amerika tražila od Grčke da ne dozvoli Rusiji da koristi njen vazdušni prostor za dopremanje humanitarne pomoći interno raseljenom stanovništvu Sirije. Međutim, grčka vlada je neočekivano odbila da se povinuje Vašingtonu. Taj zahtev je ilustrovao dve važne činjenice: 1. SAD su se osećale dovoljno samopouzdanim da iskoriste politički haos u Grčkoj kako bi je doveli u sukob sa Rusijom; 2. Grčka vlast, uprkos tome što je privremena, razumela je važnost odnosa sa Rusijom kako bi se izgradio Balkanski tok, i po cenu odbijanja američkog naređenja. Geopolitička tema koja je dala smisao toj neprijatnosti događa se u svetlu borbe između Balkanskog toka i Istočnog prstena, gde SAD rade sve kako bi uništile prvu, a obezbedile drugu opciju. Grčka je u svemu tome hrabro pokazala sposobnost da izdrži pritisak Vašingtona i ponovo potvrdi svoj dogovor sa Rusijom. Bugarska je, međutim, ostala u suprotnom taboru budući da je zabranila – svojom odlukom, kako tvrde, a ne nečijom drugom – ruskim humanitarnim avionima prelet bugarskim vazdušnim prostorom. To su verovatno učinili terajući inat Rusima zbog toga što su ovi Južni tok zamenili Turskim, u kome Bugari ne učestvuju, budući da je to bila jedina nada da Bugarska izađe iz blata i svoju privredu dovede u kakvo takvo stanje. Iako su svoju odluku blago povukli, rekavši da će dozvoliti prelet ako se pre toga pretraži sadržaj aviona, Moskva je odbila ponižavajuću ponudu Sofije i pokrenula druge dostupne koridore, gde se Iran pokazao kao održiva alternativa. Svojim nametljivim potezima ta crnomorska zemlja dosta toga je saopštila o svojoj političkoj eliti, potvrdivši da je slovenska marioneta Amerike na Balkanu. Verovatno su se tako ponašali i da bi se pokazali kao štićenici Amerike, i to pošto je Atina već odbila zahtev Vašingtona. Bugarska je time želela da se „zahvali“ SAD na dopremanju vojne opreme i dovođenju marinaca kako bi se „zaštitili od ruske agresije“. Međutim, takav njen potez služi samo da bi olakšao agresiju protiv Makedonije, gde mnogi odbijaju da se poviniju, držeći do svoojih nacionalnosti, jezika i kulture kao jedinstvenih. Prednost SAD je što imaju snage za brzo delovanje blizu Turske, Grčke i Makedonije, odnosno učesnika Turskog toka.

Geopolitički značaj

Let preko Balkana na putu za Siriju za Rusiju je svakako bio lakši nego da ide preko Irana i Iraka. Naravno, najlakše bi bilo kad bi Rusija preko Turska direktno letela do Sirije, ali Turci kategorički odbijaju prelet bilo kakvog vida ruske pomoći njenim vazdušnim prostorom. Neka bude tako, tek Balkan je bio daleko bolja opcija, jer će ovako ruska pomoć preletati zone američke „anti ISIS“ operacije. To možda ne bi bilo toliko bitno pre godinu dana, ali sad, kad američki i drugi avioni lete nad Sirijom i kada ulaze i u dejstva protiv Damaska, bilo kakva čarka u vazduhu izazvala bi međunarodnu krizu. Bilo bi još gore ako bi se neki ruski avion srušio, a pilote zarobilo i obezglavio ISIS. To bi izazvalo burnu reakciju u ruskoj javnosti. Uprkos rizicima, Rusija nastavlja da pruža Siriji humanitarnu pomoć i time, uprkos teškoćama, potvrđuje značaj rusko-sirijskog partnerstva i posvećenost Moskve u borbi protiv terorizma.

Zaključak

Uporedo sa pojačanim naporima Rusije da se diplomatski reši rat u Siriji, SAD su pokrenule trostruki informativni rat kako bi se unutrašnju situaciju u Siriji pogoršala. Izbeglička kriza je do te mere politizovana da je postala oruđe za smenu režima, čime se stvara dilema koju Sirija ne može da reši sama, budući da je trajno ugrožena u strateškom smislu. Prevara SAD i Izraela je bio i drugi talas meke destabilizacije, čiji je cilj bio da opstruiše rusko okupljanje anti ISIS koalicije, kao i miniranje poverenja u sirijsku armiju. Najnoviji trik vezan za Siriju bio je neuspešan pritisak na Grčku da Rusiji ospori pravo dostavljanja humanitarne pomoći, ali neočekivana reakcija Bugarske – kao znak zahvalnosti za opremu, marince i bazu za brzo delovanje – donela je Rusiji nepotrebnu neprijatnost. Intenzivni informativni rat Vašingtona protiv Sirije dokaz je koliko je daleko Rusija stigla u rešavanju problema, budući da je takva meka destabilizacija bez presedana prva od početka rata. SAD nikad pre nisu koristile ibeglice kako bi motivisale Francusku i Veliku Britaniju da se vojno uključe niti je izmišljala ruske intervencije (doduše, jesu u istočnoj Ukrajini). SAD su očigledno zabrinute zbog ruskog pružanja humanitarne pomoći Siriji i bojazni da bi to mogla da bude tajna vojna pomoć, što je ranije pomenuto. Sve te mere su demonstracija američkog straha da je fizička i diplomatska pomoć Rusije Siriji dovela do promene dinamike i odvraćanja terorista, što donosi ključnu promenu i vladinu prednost u ovom četiriipogodišnjem ratu.

Pročitajte još:Ruski šamar u SirijiLazanski – Hrvati će podići kineski zid i staviće električnu struju protiv azilanata (VIDEO)

Izvor: The Saker, Novi Standard