Pravda

Novosti koje dolaze iz evropskih zemalja sve više liče na izveštaje sa linije fronta. U Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Makedoniji i Srbiji policija ulazi u sukobe sa ilegalnim migrantima, kojih je stotine hiljada krenulo u Evropu. Niz vlada razmatra mogućnost upotrebe vojske, čak i snaga za brze intervencije NATO za zaštitu svojih granica. Bez sumnje, do toga će doći, ali i to, skupa sa mogućim raspadom Šengena i podizanjem zidova duž granica, države Evrope neće spasiti. Shemu daljeg razvoja događaja u Evropi daju kadrovi iz filma Rat svetova. Nikakvi zidovi ne spasavaju od navale ogromne mase ljudi, koji nemaju šta da izgube, koji u svojim zemljama, zahvaćenim zlom voljom gospodara igre i stalnim ratovima nemaju ni sadašnjost ni budućnost. Koreni problema zalaze u prirodu globalnog kapitalizma kao sveta grabeža i profita, koji je isprovocirao u drugoj deceniji 21. veka novu veliku seobu naroda. Specifičnost odlika devetog talasa migracije, koji se sada dešava u Evropi, jeste prisila. LJudi beže iz svojih zemalja pod pretnjom životu i bezbednosti, beže od rata, siromaštva i poniženja. Eksperti međunarodne organizacije za izučavanje prinudne migracije (IASFM), određuju tu pojavu kao „kretanje izbeglica i unutrašnje premeštanje lica (lica premeštanih kao rezultat konflikta), a takođe i lica premeštanih zbog stihijskih i ekoloških katastrofa, hemijskih i atomskih katastrofa, gladi i projekata razvoja, i izdvajaju: -Premeštanja izazvana konfliktom, kada su ljudi prinuđeni da ostavljaju svoje kuće zbog oružanog konflikta, uključujući građanski rat, masovno nasilje, proganjanje na nacionalnoj osnovi, rasnoj, religioznoj pripadnosti ili pripadnosti socijalnoj grupi, ili žrtve premeštanja zbog političkih ubeđenja; -Premeštanja izazvana realizacijom prostornih infrastrukurnih projekata, kao što su gradnja luka, puteva, aerodroma, isušivanje, seča itd.; -Premeštanja, izazvana prirodnim katastrofama (erupcija vulkana, zemljotres, poplava, suša itd.) i/ili katastrofama izazvanim delovanjem čoveka (havarije, radijacija itd.).

Kriza koja se mogla predvideti

Glavni razlog migracije koja je zapljusnula Evropu jesu oružani konflikti i ratovi, u čijem započinjanju su na ovaj ili onaj način učestvovale SAD i/ili njeni saveznici. Reke izbeglica u Evropi su posledica političke destabilizacije velikih geopolitičkih prostora. Te reke izbeglica će teći sve dok neko ne prestane sa tom politikom. Nastajanje velikog migracionog pritiska na Stari svet lako se moglo predvideti i uzeti u obzir da su dejstva – koja su vodila stvaranju snage što pred našim očima menja Evropu – bila povezana sa direktnom dobiti za one koji su ta dejstva provodili. Glavni dobitnici organizacije masovnog bekstva ljudi Trećeg sveta u Evropu su transnacionalne kompanije i SAD kao njihov objedinitelj. Budućnost kakvu pripremaju Evropi, koja se pretvara u melting pot Nº2, jasno je nagovestio predsednik SAD Barak Obama kada je u maju 2011. godine (krvavi unutrašnji nemiri u Siriji tek su počeli), istupajući u Londonu, nemarno izrekao mnogoznačnu frazu: „Ovaj vek će biti vek rađanja novih nacija“. U svetu ne postoji bolji teren za „izvođenje“ novih nacija nego što je Evropa sa svojim multikulturalizmom, koji razlaže društvo, i opštepoznatom tolerancijom, koja ukida pojam greha. Ipak, surovi eksperiment nad Evropom samo je početak, samo prva etapa velike svetske promene plana reprogramiranja. Pitanjima premeštanja velike mase ljudi već decenijama se na Zapadu bave ozbiljne ustanove – Brukinški institut, Bernski univerzitet za probleme unutrašnjeg premeštanja stanovništva, Londonska škola ekonomije, Norveški savet za pitanja izbeglica i drugi. Iste te 2011. godine, kada je Obama prorekao pojavu „novih nacija“, Londonska škola ekonomije i Brukinški institut (SAD) predstavili su Projekat unutrašnjeg premeštanja. Glavna pažnja u tom veoma zanimljivom dokumentu bila je posvećena razradi mehanizama preseljenja velike mase ljudi iz raznih regiona sveta. Takvo interesovanje zasnovano je na mogućnosti globalne klimatske katastrofe – „novog ledenog doba“. U projektu su naročito obrađivana preseljavanja iz Severnog Atlantika u Severnu Evroaziju. Ipak, javnosti je poznat samo otvoreni deo tog dokumenta. Ne isključujem mogućnost da se neke preporuke Projekta unutrašnjeg premeštanja provode danas na Evropi. Proces izgleda organizovano. Izbeglice su dobro odevene, imaju najnovije modele skupih mobilnih uređaja, raspolažu novcem za premeštanje sa kraja na kraj Evrope, imaju informacije o optimalnim maršrutama… Trebalo bi pomenuti da je od 2004. godine predsednik Brukinškog instituta, koji se bavio razradom „projekta unutrašnjeg premeštanja“, Strob Talbot, bivši zamenik državnog sekretara SAD koji je za vrijeme Bila Klintona bio zadužen za odnose sa Rusijom.

Evropa to ne može podneti

Danas se u Evropu u beskonačnim redovima kreću izbeglice iz zona konflikata, stvorenih kao rezultat intervencionističkih politika SAD i njenih saveznika, Pritom sve troškove pomoći novim migrantima Evropska komisija stavlja na pleća urednih evropskih obveznika, zlobno nazivajući to solidarnom raspodelom odgovornosti za sudbinu izbeglica. Recimo još i to: neko mora tu atlantsku solidarnost platiti. Najbolje ako mogu Nemci. Ipak, to je samo jedan od aspekata veoma složene situacije u Evropi. Postoji i drugi aspekt. Na njega je ukazala vodeći ruski stručnjak za Balkan Jelena Guskova. „Boraveći u junu (2015. godine – prim. J. P.) u Beogradu“ – pisala je ona – „obratila sam pažnju na to da su se u redovno mogli sretati mladići koji ne govore srpski i ne liče na izbeglice. Obično su išli po trojica, nastojeći da se ne izdvajaju, mada je padala u oči njihova atletska građa. Jake trojke došljaka primećene su i u drugim gradovima. Informacije o njima u sredstvima masovnog informisanja su nepotpune. Većina ’izbeglica‘ koje su se pojavile u Srbiji su muškarci ne stariji od 27 godina, 94 odsto su islamske veroispovjesti, 56 odsto bez porodica. Oni ne vole da se fotografišu, imaju novaca…“ Tada, početkom leta, na to važno zapažanje niko se nije osvrnuo. Zašto ovi krepki mladići, napustivši porodice u domovini, idu u Evropu, za šta su obučeni i čime će se baviti? To su pitanja na koja treba bez odlaganja odgovoriti. Svojevremeno, izučavajući iskustvo Francuske revolucije, A. Tojnbi je pisao da će najstrašnije vreme za Evropu nastati onda kad se unutrašnji proleterijat spoji sa spoljnim. Izgleda da je došlo to „strašno vreme“, čiji je dolazak predskazivao predstavnik MI6 u londonskom Kraljevskom institutu za međunarodne odnose Arnold Tojnbi. Radikalni elementi, pristigli sa migrantima u Evropu, lako će naći pristalice među isto tako nastrojenom omladinom Francuske, Italije, Španije. Iz takve gromovite smese pojaviće se bande, koje nemaju šta da izgube. To je s jedne strane. S druge strane će se pokušati pružiti pipci Islamske države na Evropu – uostalom, Islamska država i lavina izbeglica izgledaju kao pojave iste vrste prema osobini „neočekivanosti“ pretvaranja sebe u faktore globalne nestabilnosti. Upaljač za eksploziju Evrope već je spreman. Tako je nastala uz pomoć SAD i NATO i albansko-kosovska država bandit. Kao rezultat antinacionalne politike evrobirokratije, pothranjene duhom atlantizma, antiutopija Jelene Čudovine DŽamija Pariske Bogorodice preti da postane strašna realnost Evrope.

Kakav je tvoj izbor Evropo?

Migrantska lavina 2015. godine, sa jedne strane, predstavlja bumerang sa usporenim delovanjem, odložena reakcija na desetogodišnju politiku Zapada prema Trećem svetu. Sa druge strane, to je vođeni proces, „projekat unutrašnjeg preseljavanja“ u hodu. Evropa se, kako se ne jednom dešavalo, našla pred epohalnom raskrsnicom. Znameniti ruski pesnik Jurij Kuznjecov, obuhvatajući pogledom sudbinu Evrope u 20. veku, pisao je: „I šta je to vek tebi doneo? Ludilo i eksperiment. Biti ili ne biti – takvo pitanje Uvek je tvoje, Evropo." Biti ili ne biti? Čini se da će se ovaj put od Evrope tražiti konačan odgovor na hamletovsko pitanje. Što se tiče delimičnih mera kojima pribegava Evropska komisija (ponovno razmatranje državnog budžeta radi stvaranja povoljnih uslova za migrante, „shvatanje pomoći izbeglicama kao nacionalnog zadatka“ – ono o čemu je govorila A. Merkel u video-obraćanju federalne vlade, takođe i pooštravanje kontrole redova izbeglica), onda oni nisu u stanju da sačuvaju Evropu kao civilizaciju. Prvo, povećanje nameta za nacionalne budžete u uslovima ekonomske krize biće teško, a u nizu slučajeva prekomerno breme i za države i za građane. Drugo, pojačanje kontrole i moguće ponovno razmatranje ili čak odustajanje od šengenskih dogovora jako će zaoštriti protivrečnosti unutar Evropske unije, prenoseći breme spasavanja migrantske horde na najslabije. Sve to, ponavljam, Evropu neće zaštititi i samo će dovesti do stvaranja pojasa „varvarske periferije“, slične onoj koja je u prvom veku posle Hrista stegla obruč i uništila Rimsku imperiju. Da bi preživela i sačuvala se kao civilizacija, Evropa mora da se bori ne samo sa posledicama nego i sa uzrocima. Migraciona kriza će trajati sve dok transnacionalne kompanije i strukture nadnacionalne vlasti budu rasturale i pljačkale po čitavom svetu one koji nisu sposobni da im se suprotstave. Kakav je tvoj izbor, Evropo? Jesi li za pljačku ili nisi?

Pročitajte još:Ruski šamar u Siriji10 razloga što migranti nisu kao srpske izbeglice

Izvor: Fond strategičeskoй kulьturы/Stanje stvari