Analitičari američkog strateškog istraživačkog centra RAND napravili su analizu koja pokazuje kako se tokom proteklih četvrt veka menjao vojni odnos snaga između SAD i Kine. A ta analiza je pokazala:da bi Amerikanci 90-ih godina održali ubedljivu pobedu, a da danas "po celom nizu parametara ishod rata ne bi bio tako očevidan".
Prognoza za narednih 10-15 godina još je manje povoljna po SAD jer RAND procenjuje da bi rat, ako bi do njega tada došlo, bio još manje povoljan po Amerikance. Analitičari RAND-korporacije upoređivali su po devet parametara armije dve zemlje sa stanjem u 1996-oj, 2003-oj i 2010-oj i napravili silulaciju "šta bi bilo 2017-te". U sva četiri "merenja" uzeli su uobzir dve moguće situacije: rat za Tajvan i rat za strateški važna ostrva Spratli na koja pretenduje šest država među kojima je i Kina. Američki analitičari su analizu izveli preko ovih devet parametara:
Sposobnost Kineza da napadnu baze ratne avijacije SAD: Po njihovoj proceni, kineska armija je u stanju da takve baze koje su bliže Kini gađa malističkim raketama malog dometa kojih ima oko 1.400. Samo mali deo tih raketa je, po istoj proceni, dovoljan da te baze onesposobi za više nedelja. Iz ovoga se izvodi zaključak da bi američki avioni – u realnom ratu sa Kinom – morali da poleću iz baza na ostrvu Guam, sa Havaja i Aljaske. Po ovom parametru, RAND konstatuje manju prednost Kine u ratu za Tajavn i paritet u ratu za pomenuta ostrva.
Nadmoć u vazduhu: Američki centar ukazuje da polovinu kineskih ratnih aviona čine letelice četvrte generacije i da je to dovelo do smanjenja ranije dominacije Amerikanaca. Uz ovo se naglašava: da su SAD bile izrazito dominantne 2010, a da bi sada u ratu za Tajvan postojao paritet, a da biSAD imale manju prednost u ratu za ostrva Spratli.
Sposobnost prodora u kineski vazdušni prostor: Razvoj kineske PVO učinio je delovanje u vazdušnom prostoru NRK ili u njegovoj blizini – znatno težim i opasnijim nego ranije. Peking je 2010 uveo u upotrebu oko 200 modernih raketa zemlja-vazduh dometa do 200 kilometara. Američki stelt-avioni – tvrdi RAND – ipak i dalje imaju mogućnost prodora u vazdušni prostor Kine. Međutim, dok su Amerikanci još 1996-te bili "gospodari u vazduhu", sada bi u ratu za Tajvan postojao paritet, a SAD bi imale manju prednost u ratu za ostrva Spratli.
Mogućnosti SAD da napadnu baze kineske ratne avijacije: Amerikanci bi imali određenu prednost u ratu za Tajavan, a značajnu u ratu za ostrva Spratli.
Mogućnosti Kine da se bori protiv američkih ratnih brodova: Kinezi su na ovom planu toliko napredovali da mogu ugrožavati nosače aviona SAD svojim protivbrodskim balističkim raketama. Iako su te rakete ranjive za američku PRO . mogućnosti kineske armije na tom planu će se dalje povećavati. Pogotovo što su Kinezi poboljšali svoju satelitsku špijunažu i što su usavršili svoje podmornice naoružane krstarećim raketama i torpedima. Zaključak je: Kinezi bi imali manju prednost u Ratu za Tajvan, dok bi u ratu za ostrva Spratli postojao paritet.
Mogućnosti SAD da atakuju kineske ratne brodove: Petnagon čini sve što može da isključi mogućnost da kina iskrca desant na Tajvan. Analitičari RAND tvrde da bi američki brodovi, avioni i podmornice uništili do 40 odsto kineskih desantnih brodova i da ono što bi preostalo i uspelo da se iskrca više ne bi bilo u stanju da funkcioniše kao celina koja deluje po jedinstvenoj komandi. Ali, Kina usavršava protivpodmorničke helikoptere i brodove i povećava broj desantnih brodova. Tako da je svoje "deantne mogućnosti" posle 1996-te udvostručila. Uprkos tome, u ratu za Tajvan bi prednost bila na strani SAD, a u ratu za ostrva – još izrazitija.
Mogućnosti SAD da pariraju kineskim kosmičkim sistemima: Kina se sve više oslanja na satelite i radi na oružjima koja mogu uništavati kosmičke aparate, a SAD od 2002-ge ulažu primarno u proizvodnju antisatelitskog oružja. Osim toga, SAD rade na visokoenergetskim laserima koji će onesposobljavati optičke senzore kineskih satelita i balističkih raketa.
Mogućnosti Kine da se uprotstavi američkim kosmičkim sistemima: Kina je već testirala nekoliko kinetičkih antisatelitskih raketa. Osim toga, radi na laserima koji bi bili u stanju da oštete satelite. U izveštaju se pretnja američkim satelitima ocenjuje kao "značajna", a po oba parametra se snage SAD i Kine ocenjuju kao približno jednake.
Sajberratovanje: Iako su se državni organi SAD više puta nalazili na meti hakera – američki kompjuterski sistemi u slučaju rata sa Kinom ne bi imali ozbiljne probleme. Ali, ne bi imali ni kineski, uprkos tome što SAD na tom planu imaju izvesnu prednost.
Nuklearna stabilnost (ocenjivano stanje nuklearnih snaga dve zemlje u slučaju nuklearnog udara po njima, posebno mogućnosti za uzvratni udar): Kina stalno razvija svoje nuklearne snage i proizvodi sve nove interkontinentalne balističke rakete (DF-31/31A i modernizovana DF-5). Kineska mornarica je dobila pomorsku balističku raketu JL-2. Uprkos svemu, po broju nuklearnih glava među Kinom i SAD je odnos još 1:13, pa Peking ne bi imao nikakvu mogućnost da po teritoriji SAD nanese uzvratni udar.