Pravda

Kako je potvrđeno u Ministarstvu pravde, odredbe o “nagovaranju” (prevod reči lobiranje) i legalnom zastupanju interesa trebalo bi da se nađu u nacrtu izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čija je izrada u toku. - Ministar pravde je u martu ove godine formirao radnu grupu za izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije - kaže državni sekretar Radomir Ilić. - Članovi radne grupe iz redova Ministarstva pravde predložili su da lobiranje bude regulisano tim zakonom, kao što je, recimo, u Sloveniji regulisano zakonom o sprečavanju korupcije. S tim što se ne bismo striktno vezivali za slovenački model. Ministarstvo je uradilo uporedno-pravnu analizu lobiranja u Evropi, koju će dostaviti radnoj grupi, a očekuje se da nacrt zakona bude gotov ove jeseni. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nema uređenu ovu oblast, iako u javnost s vremena na vreme “procuri” da je ova ili ona neformalna grupa izborila donošenje, izmene ili ukidanje određenih zakona. Svedoci poslednjeg takvog slučaja bili smo početkom leta kada se ministar prosvete Srđan Verbić žalio na uticaj pojedinih izdavačkih kuća na donošenje zakona o udžbenicima. Propis je tada povučen iz parlamenta, a izdavačka kuća na koju je mislio osigurala je sebi mnogo škola za plasman ovogodišnjih knjiga za đake. Javna je tajna da je kod nas neformalno lobiranje najjače u farmaceutskoj i duvanskoj industriji, na već pomenutom tržištu udžbenika, a kao posebno jak i često apostrofiran pominje se uvozniički lobi, ali i lobi vezan za trgovinu strujom i energentima. Poznavaoci prilika kažu da su sve jači lobisti i među udruženjima za zaštitu životinja, LGBT grupama, kao i ekološkim udruženjima. Svaki ozbiljniji biznismen angažuje lobističku kuću u zemlji u kojoj hoće da razvija posao ili sa kojom trguje. Po rečima prof. Kostadina Pušare, koji je učestvovao u izradi crnogorskog Zakona o lobiranju, nijedna kompanija iz Amerike, Kanade, Australije ili Francuske neće da investira u našoj zemlji ako prvo ne konsultuje lobiste. - Lobista za njih procenjuje rizike ulaganja novca na naše tržište. Ali, on mora da da precizne, tačne i nepristrasne informacije i zna se tačno kolika je cena njegove usluge - kaže Pušara. U Americi svaki kongresmen može biti angažovan kao lobista. U Crnoj Gori, od donošenja zakona ovom delatnošću bave se najuglednije ličnosti, koje lobiraju za svoju državu u svetu. Na čelu hrvatskog Društva lobista, koje važi za najuspešnije društvo kada je u pitanju zastupanje interesa njihove zemlje, nalazi se Mate Granić, bivši šef hrvatske diplomatije. Zagreb je, recimo, izlobirao da sredstva koja ne potroše iz IPA fondova mogu da prenesu u sledeću budžetsku godinu. - U Evropskom parlamentu svakodnevno defiluje najmanje 1.000 lobista. U Briselu je registrovano 21.400, a u Vašingtonu oko 17.500. Američki zakon o lobiranju star je koliko i njihova država, a crnogorski zakon EU je ocenili kao jedan od tri najreformskija, uz zakone o radu i o stečaju. U Srbiji pojam lobiranja nije shvaćen na pravi način i koliki je njegov značaj u borbi protiv korupcije -  kaže prof. Pušara. Tamo gde je ova oblast zakonski regulisana nema dogovora “ispod žita”, uz provizije od jedan do tri odsto, pa i više, i odlivanja novca na strane račune. Sve je transparentno - od spiska lobista, preko njihove cene, klijenata, poslova i baš zbog te transparentnosti nekome u Srbiji je, kaže Pušara, mnogo stalo da se ova oblast ne reguliše i da “lov u mutnom” što duže traje. Po njegovom mišljenju najbolje rešenje bi bilo kada bi poseban zakon bio posvećen lobiranju, kao u Crnoj Gori. Ovo je predlagalo i srpsko Društvo lobista, kojem mnogi osporavaju legitimitet baš zato što su formirani pre nego što je donet zakon. Ipak, kako kažu, oni se već četiri godine bore da se taj zakon nađe pred poslanicima, koliko dugo njihova verzija stoji u fiokama Ministarstva trgovine. Zakon o lobiranju ili neki drugi sličan propis trebalo bi da uredi da uticaj na donosioce javnih odluka, dakle zakonodavnu i izvršnu vlast, bude transparentan, po jasno utvrđenim pravilima i sa jasnim ciljevima. Da se zna ko sme da se bavi ovim poslom, a ko ne, šta je nemoralno lobiranje, ko je prijavljen u strukovnu komoru i ko ima licencu. Lobisti obično u svetu polažu zakletvu, uredno prijavljuju svoje poslove, na njih plaćaju porez, zaključuju legalne ugovore sa klijentima. Dobro evropsko rešenje bilo bi da se bavljenje ovom delatnošću zabrani onima koji su osuđivani za dela koja ih čine nedostojnim za taj posao, kao i funkcionerima dok su na funkciji ili neko vreme posle toga. Ciljevi lobista ne smeju da budu protivni zakonu, da se koriste pretnje i iznuda, da budu u korist samo jedne interesne grupe, a na štetu društva. Tamo gde prestaje lobiranje, počinje nedozvoljena trgovina uticajem, koja je kod nas sankcionisana kao krivično delo.

Pročitajte još:INCIDENT NA PARADI: Ruska novinarka se sukobila sa ambasadorom KirbijemStefanović: Bez palica i kamenica!

Izvor: Večernje Novosti