Pravda

Vašington prvi put od raspada Sovjetskog Saveza revidira i ažurira planove akcija u slučaju vojnog sukoba sa Moskvom.

Zapadni mediji navode, pozivajući se na svoje izvore u Pentagonu i Stejt departmentu, da se ovi planovi razvijaju u dva pravca: akcije SAD u sastavu NATO-a, u slučaju da Rusija napadne jednu od članica Alijanse, i akcije SAD van Severnoatlantskog saveza. U oba slučaja planovi se razmatraju kao mogući odgovor „na rusku invaziju u baltičkim zemljama“.

Novi planovi se, međutim, ne fokusiraju na tradicionalne metode rata, već na „hibridne“, koje je Rusija, prema mišljenju Pentagona, koristila na Krimu i na istoku Ukrajine. Ovde se misli na sajber napade, propagandni uticaj i spolja kontrolisane proteste. „Planovi koji se tiču Rusije su posle raspada SSSR-a ležali na polici, skupljajući prašinu“, navodi „Forin polisi“, dodajući da posle 1991. godine SAD nisu posmatrale Rusiju kao zemlju koja predstavlja pretnju Zapadu. „Čak ni rat sa Gruzijom 2008. godine nije promenio ovaj pristup. Ali, do obrta je došlo u proleće 2014, posle ’zelenih čovečuljaka‘ na Krimu i prisajedinjenja poluostrva Rusiji“, kaže se u članku. Američki vojni analitičari su, međutim, procenili da u slučaju ruskog napada na baltičke zemlje NATO ne bi bio u stanju da ih zaštiti i zato su, kažu, pristupili ovoj „raboti“. „S obzirom na trenutnu bezbednosnu situaciju, a uzimajući u obzir akcije Rusije, postalo je očigledno da moramo da dopunimo planove reagovanja u slučaju agresije protiv bilo kog NATO saveznika“, izjavio je neimenovani izvor, visokog ranga, američkog Ministarstva odbrane. Imajući u vidu „postkrimsku“ geopolitičku realnost gde „Rusija više nije partner već potencijalna pretnja", Pentagon je rešio da „otrese prašinu sa tih planova i da ih revidira“, navodi „Forin polisi“. Magazin piše da analitičari Pentagona prave planove akcija za sve teoretski moguće scenarije „od oružanog sukoba sa Severnom Korejom do napada zombija“. Ovi planovi imaju različite prioritete, i njihov razvoj se zasniva na verovatnoći događaja. Zanimljivo je, međutim, da je cela priča o „ruskoj pretnji“ i mogućoj „ruskoj invaziji na baltičke zemlje“ pokrenuta i plasirana u trenutku dok NATO zvecka oružjem oko ruskih granica. Vojne vežbe NATO-a „Nepokolebljivi vrh 2015“ održaće se u Letoniji od 20. do 25. septembra, a na njima će učestvovati čak 24 generala iz 13 zemalja NATO-a, Finske i Švedske. Kako se navodi, cilj ovih obuka je da se poboljša sposobnost visokih oficira i komandanata u planiranju i sprovođenju zajedničkih operacija. „NATO na raspolaganju ima ogromne resurse i oni efikasno mogu da zaštite baltički region“, izjavio je danas zamenik vrhovnog komandanta NATO za Evropu Adrijan Bredšou. Komentarišući medijske izveštaje o tome da mogu postojati poteškoće sa premeštanjem borbene tehnike po regionu, britanski general je naglasio da „iste poteškoće može da ima i agresor“. Podsećamo da se u Letoniji istovremeno održavaju i vojne vežbe „Srebrna strela 2015“, koje su počele 14. septembra a trajaće do kraja meseca, a na kojima učestvuje više od 1.000 vojnika Oružanih snaga SAD, Velike Britanije, Letonije, Danske, Kanade i Nemačke. Vojne vežbe aktivno se održavaju i u susednoj Litvaniji. Odnosi Rusije i NATO-a su se znatno pogoršali u poslednje dve godine, nakon što je na istoku Ukrajine započeo građanski rat i nakon što je Krim ušao u sastav Rusije. Šef Pentagona Ešton Karter je krajem avgusta izjavio da mu se čini da ruski predsednik Vladimir Putin „vodi Rusiju u pravcu sve veće konfrontacije sa Zapadom“. On je rekao da je politika zvanične Moskve u mnogim aspektima antagonistička prema SAD, i nazvao je Rusiju „egzistencijalnom pretnjom“ za Vašington, imajući u vidu nuklearni arsenal koji RF poseduje. Prethodno je komandant Združenog komiteta načelnika štabova oružanih snaga SAD DŽozef Danford rekao da je Rusija za SAD „pretnja broj jedan". Podsetimo, u decembru 2014. godine Rusija je usvojila novu vojnu doktrinu zemlje prema kojoj najveću bezbednosnu pretnju po Rusiju predstavlja jačanje NATO blizu njenih granica. U julu ove godine objavljena je Nacionalna vojna strategija Pentagona u kojoj se Rusija predstavlja kao „revizionistički raspoložena država, koja ne poštuje suverenitet svojih suseda i spremna je da primeni silu“. Zvanična Moskva je takve ambicije više puta demantovala.

Pročitajte još:SUMNJIVI AZILANT POJAVIO SE U NEMAČKOJ: Hvalio se da je ratovao za ISILKijev uveo sankcije protiv mrtvih i nestalih

Izvor: rs.sputniknews.com