Pravda

Da nam nedostaje smeha, potvrđuju i klubovi smeha i treneri smejanja koji su se poslednjih godina pojavili i u Srbiji, a tvrde da nam je osmeh preko potreban, čak i na silu. Smeh, kaže nauka, ne leči samo dušu, već i telo! Nije teško pretpostaviti zašto su žitelji Srbije sa etikete “veseljaci”, prešli na “mrgude”. Po rečima sociologa LJubiše Despotovića, iako su pitanja sreće i smeha univerzalna nisu imuna na vreme i okolnosti u kojima živimo. - Moguće je naći ličnu sreću i u lošim društvenim okolnostima, ali je to dostižno samo malom broju duhovno blagorodnih ljudi koji sreću pronalaze i u sebi samima - kaže Despotović. - Svi ostali smo manje ili više kontaminirani lošom stvarnošću pa nam ona otežava i zaprečava put ka sreći a pogotovo dobrom raspoloženju i potrebi da se smejemo. Smeh je, nažalost, sve manje lekovito sredstvo, bilo zbog činjenice da se sve manje smejemo ili da je oko nas sve manje ljudi koji bi sa nama umnožili darove koje on donosi. Kako Despotović kaže, ranije smo bili narod vedriji duhom, spremniji na šalu, često i na svoj račun, ali smo sada utonuli u sivilo krize, pa sreću možemo naći jedino u oazama ljudskosti, u krugu prijatelja, porodice i u kulturi. Da smo odavno prešli na stranu nenasmejanih naroda, kaže i psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Po njegovim rečima, prema različitim istraživanjima visoko smo pesimističan narod, imamo negativno očekivanje od budućnosti. - U stvari smo realistični, jer nas je iskustvo u proteklih par decenija naučilo na negativno, a izgubili smo nadu da će se stvari u dogledno vreme pozitivno promeniti - kaže Milivojević. - I zato smo mi ljudi koji su zabrinuti, koji više misle kako da smanje nesreću, nego kako da postignu sreću. Kako naš sagovornik kaže, smeh je koristan, čak i kada je veštački. - Istraživanja su pokazala da i smeh na silu ili forsirani smeh ima slične posledice po telo kao što ima i autentični smeh - priča Milivojević. - Dokazano je da smejanje na silu po par minuta nekoliko puta dnevno dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska. Postoji i “terapija smehom” koja se obično sprovodi u grupi i u kojoj nakon par minuta smejanja na silu, takav smeh postane toliko smešan, da se ljudi autentično smeju. Protiv srčanog udara Američki tim lekara pod vođstvom dr Li Berka sa Loma Lind univerziteta proučavali su fizički uticaj veselog smeha na zdravlje. Kako kaže Olivera Radovanović, trener joge smeha, u jednom istraživanju srčanog udara, pacijenti su bili podeljeni u dve grupe - prva je bila pod standardnom medicinskom negom, dok je druga polovina gledali smešni video trideset minuta svakog dana. - Nakon godinu dana, grupa “zasmejavanih” imala je manje aritmije, snižen krvni pritisak, niže nivoe hormona stresa i bile su im potrebne manje količine lekova. Ne-humor grupa imala je dva i po puta više srčanih udara - kaže Radovanović. Ne čudi onda što se u svetu i kod nas otvaraju klubovi i škole smeha, čiji treneri tvrde da sa smehom dolazi i sreća. Smeh se vežba i nakon nekog vremena poraste kapacitet za smejanje. Sociolozi i treneri smeha smatraju da je razlog što se danas manje smejemo, jer sreću sve više uslovljavamo onim što smo kupili i imamo. A čuvena je rečenica pokojnog patrijarha Pavla: “Nije srećan onaj ko puno ima, već je srećan onaj kome malo treba”. - Stalno čekamo uslove za smeh, čekamo vic, šalu, lepo vreme, životne okolnosti, a zapravo ne smejemo se zato što smo srećni, već smo srećni zato što se smejemo - kaže Olivera Radovanović, smeh joga učitelj. - Mit je da moramo biti srećni da bismo se smejali, imali razlog za smeh ili razvijen humor. Smeh joga je fizički orijentisana tehnika koja odmah nakon prve vežbe menja raspoloženje u pozitivno. Podstiče dečju razigranost u nama, igramo se kao velika deca, jer jedino su deca srećna bez razloga. A mi smo postali uslovni, kako za smeh tako za sreću. Ako kupim ovaj auto, ili ove cipele, biću srećan... - Od 365 dana, svega desetak bilo je ispunjeno srećom. A kada se tako živi, vrlo je verovatno da će se nakon velike sreće dogoditi nešto negativno. To je dovelo do pogrešnog zaključivanja da doživljaj sreće “izaziva” nesrećni događaj. To je zabluda i ne treba se sreće plašiti, već je treba sebi dozvoliti. Po njenim rečima, psihijatar sa Stanford univerziteta u Kaliforniji, dr Vilijam Fru, pokazao je da je veći deo glavnih telesnih fizioloških sistema stimulisan veselim smehom. NJegovo istraživanje potvrdilo je da 20 sekundi intenzivnog smeha, čak i ako se “odglumi”, može udvostručiti broj otkucaja srca za tri do pet minuta. Dokazao je da razdragan smeh ima efekat dobre fizičke vežbe, a može smanjiti mogućnost da dođe do infekcija disajnih organa. Prošlogodišnja britanska studija pokazala je da 15 minuta smeha povećava stepen izdržljivosti bola za oko 10 procenata, jer pomaže lučenje endorfina - hormona sreće, koji smanjuje bol. Kada se smejemo duboko i snažno, unosimo puno kiseonika, a dr Oto Varburg, dibitnik Nobelove nagrade, rekao je da “kada bismo unosili dovoljno kiseonika u naše telo, nijedna ćelija ne bi obolela od kancera.” - Nauka je dokazala i da smeh razvija empatiju, zajedništvo, jednakost, brižnost, ljubaznost, kada se smejemo mi smo u potpunosti otvoreni ka drugima - kaže Radovanović. - Smeh nam je u genima, pa su neki predodređeni da se više smeju. Ali, od našeg vaspitanja, životnih okolnosti i karaktera zavisi koliko smo skloni ka smehu. Ako se mi ne smejemo, naša deca nemaju od koga da nauče. Da stvar bude još gora, svojoj deci prikazujemo smeh kao negativnu radnju, što sve zajedno dovodi do usamljenosti. Pre dvadesetak godina kao narod mnogo smo se više smejali, pričali viceve, zbijali šale, imali u medijima komediju... Sa većom voljom smo živeli i puno se družili. Uverenje da nemamo pravo da se smejemo ako živimo loše, nije ispravno. To uzrokuje mnoge bolesti, otuđenost, usamljenost, depresiju i vrlo smanjenu produktivnost. Ne smej se, plakaćeš... - Izreka, “ako se smeješ, posle ćeš plakati”, u stvari je “kolektivno iskustvo” kod nas na Balkanu, jer smo naučili generacijama da teško živimo - kaže dr Zoran Milivojević. Škole i klubovi širom sveta * Danska je proglašena za najsrećniju zemlju, a u Butanu je uvedena Bruto nacionalna sreća - sve u cilju da njihovi državljani budu zdravi i produktivni jer tako manje koštaju, a doprinose više. * Smeh je joga proširila u više od 100 država i procenjuje se da je ovih klubova oko 6.000. * U Italiji u periodu od godinu i po dana izniklo je na stotine smeh joga lidera i učitelja, kao i klubova.

Pročitajte još:RASPAMETILA: Šavija se skinula – striptiz koji se ne propušta! (VIDEO)POSLEDNJI BAL ROMANOVIH: Ostaćete bez daha! (FOTO)

Izvor: Večernje Novosti