Pravda

Svi pametni ljudi, mislioci, ali i oni koji ovo drugo nisu, znaju da rešavanje problema počinje najpre razjašnjavanjem pojmova i značenja, jer su pojmovi i jezik psihološki vezani za proces mišljenja. Mi živimo u svetu kada mnoge marginalne grupe i grupice smatraju da mogu da traže nekakva svoja specijalna prava, pri čemu često zaborave da su prava u logičkoj vezi sa obavezama, pa i sa specijalnim obavezama. Ali, na kraju, zašto da ne. Neka oni traže sva svoja prava pod uslovom da razumeju i znaju šta zapravo traže. Na dan velike parade gej-prajda u Beogradu, 20. septembra 2015, koja se „mirno odvijala“, kako kažu mediji, uz desetine oklopnih vozila (samo pored crkve Svetog Marka, gde živim, snimila sam nekoliko oklopnih vozila) i hiljade policajaca, čuli smo i to da je održana nekakva „trans-žurka“ u Parku pionira, gde su nekad deca nosila crvene marame. Doduše ,te „trans-osobe“, kako ove duše same sebe nazivaju od milja (reč je o travestitima i „polnim migrantima“, koji se šetaju od jednog do drugog pola), nisu imale crvene pionirske marame, ali Park pionira im je bio sigurno utočište, valjda da bismo svi videli kako su nekadašnje pionirsko vaspitanje i zakletva naše dece vremenom evoluirali u „trans“ pravcu. Možemo da razumemo da su ove osobe nesrećne, ili barem ne potpuno srećne u polu koji su, igrom biološkog slučaja, dobili rođenjem. To možemo da prihvatimo kao činjenicu i da sa njom čak i saosećamo, posle čega se postavlja sledeće pitanje: šta činiti dalje da bi im se pomoglo? Naravno, da bi u ovom slučaju najbolja i najsrećnija bila mogućnost neke znalačke operacije koju bi ovakve osobe sebi mogle da priušte, i to u nekoj bogatoj zemlji, recimo, u Severnoj Americi. Lično bih im uvek preporučila Severnu Ameriku, jer oni tamo imaju najveća teorijska i empirijska „prava“, pa bi valjda dobili i pravo na promenu pola ili, još važnije, pravo na socijalnu zaštitu ili na povoljne uslove lečenja. Još bi najbolje bilo kada bi američki i engleski ambasador – koji su u Srbiji veoma angažovani u iskanju ovih i ovakvih prava – na primer, pomogli da se tim osobama iz nekog američkog ili engleskog fonda finansira operacija biološkog, ne baš srećnog, pola. To bi bilo najsrećnije rešenje za sve nas, a i sasvim koherentno rešenje u odnosu na anglosaksonske predstavnike u Srbiji, koji su uvek i redovno (videli smo to i u nedelju) u vrhu kolone gej ili, ovoga puta, „trans-prajda“. Ali da čujemo najpre šta te „trans osobe“ traže. Možda i nije problem u tome što su oni „trans“, nego je više problem u tome što ne znaju šta hoće i što su izgleda stvarno u nekoj vrsti transa, ili, kako mi to kažemo, blokade frontalnog korteksa.

Antički, uvek pouzdan metod: Svođenje na apsurd

Hajde da vidimo šta oni kažu. Kažu sledeće: „Hoćemo da budemo prihvaćeni i da uđemo u srpski zakon“. Da li neko shvata šta ustvari ovim potražuju? Pođimo redom: 1. Da li ovo znači da traže to da im se dozvoli da operišu svoj nesrećni pol po ceni, odnosno na leđima nekog fonda srpskog državnog budžeta?; 2. Ili ovo znači da oni ne žele da se operišu, ali ne žele ni da budu to što jesu, odnosno žele da na neki drugi način budu to što je trebalo da budu kad bi im sama biologija ovo dopustila?; 3. Ili trans-osobe možda hoće da im država pravno dozvoli da na smenu poseduju oba pola, pa da jednog dana mogu da budu muško biće, a drugog dana žensko biće?; 4. Da li oni možda hoće da se po Beogradu (ili u Pionirskom parku) izgrade specijalne svlačionice za njihove trans-potrebe? Ili žele da izbore pravo da im srpsko društvo odobri specijalni popust na trans odeću, šminku, perike i ostale potrepštine?; 5. Da li ovakve „trans osobe“ žele da dobiju i dozvolu da usvajaju decu, koju bi oblačili čas kao devojčice, čas kao dečake, i čiji bi identitet razvijali u trans-pravcu?; 6. Ili možda žele da dobiju pravo da se venčavaju prema onome što jesu, tj. prema onome što je trebalo da budu?; 7. Možda ove osobe žele da imaju pravo na dve krštenice ili na dva pasoša?; 8. A šta ako žele da imaju i duplo izborno pravo, pa da njihov politički glas važi duplo (jednom ista biračka osoba glasa kao ženski, a drugi put kao muški pol)?; 9. Da li možda žele da dobiju pravo da se politički kandiduju za „trans-predsednika“ države koji bi na smenu jednog dana bio žena (i borio se za prava žena), a drugog dana muškarac (i borio se za prava muškaraca), i koga bi u „pro-trans Evropi“ primali čas kao predsednicu, čas kao predsednika? 10. Da li ove osobe žele da zadobiju pravo da poseduju i ženu i muža, tj. da poseduju dva partnera različitog pola istovremeno te da time ozvaniče neki novi oblik trans-poligamije?; 11. Ili možda prosto žele da steknu pravo da primaju dve plate i duple naknade, a na ime dva pola koje su oni sami u stanju da predstavljaju?; 12. Ako je sve ovo pogrešno, možda trans-aktivisti ne žele da budu žensko i muško na smenu, nego žele da budu i žena i muškarac organski i istovremeno, kako se to kaže, u realnom vremenu? Drugim rečima, možda trans-osobe žele da budu Končite, crnke i plavuše sa jakom bradom, ili bradati muškarci sa senzualnim usnama i ženskim grudima? Moramo priznati da bi ovo poslednje bila nešto komplikovanija želja, jer bi to podrazumevalo ugrađivanje ženskih polnih organa u muškarca i muških u ženu, tako da ti organi oba pola postoje istovremeno, tj. da koegzistiraju u istom organizmu? Šta ćemo ako trans-osobe zapravo to hoće ako hoće da budu uistinu „treći pol“, budući da sebe doživljavaju kao kreativne pionire ili pionire kreativnosti, te bi da pomeraju granice imaginarne nauke ka futurizmu? Najzad, da li neko uistinu zna šta trans-žurka od ovih 12 navedenih tačaka ustvari traži? Jasno je da posle svega nemamo dovoljno informacija o tome šta je u suštini značila njihova „pionirska žurka“ u Pionirskom parku, pa bi dobro bilo da barem neki inteligentniji primerci među njima, ili, da kažemo, oni manje neinteligentni, pokušaju da uobliče i teoretišu zajedničke trans-stavove i zahteve u vidu nekog Manifesta. To bi dobro bilo i zato kako bi većinski ostatak srpske populacije, koja nije u takvom transu, mogao da shvati šta će sutra naš državni budžet morati da odvaja za opisane fenomene, a ujedno bi i hiljade srpskih policajaca shvatilo zašto su uopšte bili angažovani da u nedelju, u Parku pionira, čuvaju trans-pionire. Ako trans-osobe ne bi uspele da ekspliciraju i razjasne srpskom društvu koji od navedenih zahteva nam postavljaju, onda bi se pre moglo zaključiti da su „transovci“ ustvari osobe niže inteligencije i da one zapravo samo traže pravo na glupost kao kosmičku pojavu? Ovde možemo da budemo sigurni da će im to pravo na glupost svemir širokogrudo odobriti. Sve ovo me je podsetilo na jedan protest u Parizu koji su ljudi sličnih „trans-kapaciteta“ nedavno organizovali, pozvavši narod da izađe na protestne manifestacije protiv vetra koji je u Francuskoj tih dana jako duvao. U ovom poslednjem slučaju bismo se nekako odmorili od svih njih, jer se oni više ne bi obraćali našem narodu, državi, skupštini, fondovima, ambasadama i društvu, već bi se obraćali Božijoj sili i samoj Prirodi. Manifestovati i organizovati demonstracije protiv same prirode bi u tom slučaju bilo njihovo najprirodnije stanje, jer su oni zapravo na tu prirodu i ljuti, pa tu kosmičku ljutnju prebacuju na društvo. Nije društvo njima ništa skrivilo, nego priroda. A Bog je u prirodi, kako bi rekao Spinoza. Tako da, ako bismo postigli da oni treba da se mole sopstvenoj prirodi, tada bismo ih svakako skinuli, barem sa srpskog budžeta. Evo, ovako bi izgledalo svođenje na apsurd ovog novog fenomena, ili ove nove profitabilne pomnodnosti, koja počinje da hara zemljom Stradijom, kao da Stradija i bez nje nije dovoljno u transu.

Lutke ne znaju, ali upravljači šoua znaju šta hoće

Za razliku od „transovaca“, od kojih su mnogi u Pionirskom parku bili verovatno baš u stanju dubokog transa, vešti prsti koji drže konce po kojima transovci igraju na uzici zadate skečeve, mnogo su ciničniji i mnogo bolje znaju šta hoće. Ti prsti hoće da pokažu kako su levi i desni krajevi Gausove krive, kojom opisujemo pojave u društvu, isto što i njen grafički centar. Žele da nam pokažu da izuzetak ne potvrđuje pravilo, nego da je on ustvari samo pravilo. Žele da nam dokažu i to da je manjina u stvari isto što i većina, a da je relativizam uvek apsolutan. Naravno, ceo ovaj red logičkih besmislica i činjeničkih nepostojanja znak je ili nerazvijenog intelektualnog faktora ili psihološkog rata upotrebljenog, naravno, a gde bi drugde, nego u „tvoj-pol-i.ti“ političkoj borbi, odnosno u pol-i-ti-ci! LJudska seksulnost i polnost su poslednje i najdublje oruđe koje veliki kapital i politički globalistički diktat upotrebljavaju, naročito u sluđenim društvima, kakvo je naše. Što se tiče trans-osoba, etičari bi rekli da je reč o ljudima koji žele da „sede na dve stolice“ (jedna od definicija nemorala), ali bih pre rekla da je ovde u pitanju baš kognitivni faktor i sam koeficijent inteligencije (ko zna, možda, imbecilis slabi duh, jer mozak u transu teško misli), a koji je opet nesebično poklonila priroda, pa su neki možda i u pravu što se na tu majku prirodu u Pionirskom parku ljute. Najzad, za kraj, Fridrih Niče (doduše i Osvald Špengler) je sav ovaj haos na vreme predvideo, zamerajući prevelikoj toleranciji samih hrišćana, koja je dopustila da ljudska glupost uvijena u sažaljenje proklija, zalije se i razvije u htenja i zahteve. Pobornici doslednog relativizma u filosofiji uvek su na kraju gubili živce, uviđajući da njihova doktrina vodi ka samopobijanju i da samu sebe u završnici glupo i neslavno sruši. Oni bi na kraju obično pucali sebi u slepoočnicu (ako već ne bi prethodno udavili nekoga ko im je pomagao da sastavljaju duboke misli). U zaključku ćemo ipak biti tolerantni jer smo u Srbiji, gde je sve samo „opit“. Budimo demokrate i pitajmo prvo same „transovce“ da li znaju šta zapravo žele? Možda će neko među njima čak umeti logički da misli i da to eksplicira, pa će tako pomoći i drugim pionirima da razumeju zakone misli, logike, akcije i psihologije. U nedelju su delovali nekako šareno i slaboumno, ali možda je to samo pionirska varka. Molim da se sami „transovci“ jave i kažu šta zapravo od svega i od svih nas traže, a onda ćemo svi zajedno da vidimo gde se stvarno krije sudbinska greška, i da li je priroda baš toliko kriva.

Pročitajte još:LAZANSKI: Nateraćemo Hrvate da osete posledice svoje nerazumne politikeMigrante usmeravaju u Evropu organizacije koje finansira Soroš, a u svemu su agenti CIA

Izvor: Novi Standard