Pravda

Hoće li se ostvariti Putinova želja, zavisi pre svega od rezultata predsedničkih izbora u Belorusiji koji će se održati 11. oktobra. Ako pobedi favorit, sadašnji predsednik Aleksandar Lukašenko, onda će ruska ministarstva odbrane i spoljnih poslova zajedno sa beloruskim kolegama pripremiti međudržavni dogovor o otvaranju ruske baze. Socijaldemokratska partija, koju će na izborima predstavljati Tatjana Korotkevič (38), zalaže se da Belorusija bude potpuno neutralna i da na njenoj teritoriji nema nikakvih vojnih baza pa ni stranih vojnika. To znači da, ako ona pobedi, iz Belorusije moraju da odu ruski piloti i drugi oficiri. Protiv otvaranja ruske baze u Belorusiji je i stari opozicionar Aleksej Janukevič, lider partije Beloruski narodni front. - Otvaranjem ruske baze sadašnje rukovodstvo narušava neutralnost koja je proglašena ustavom. Mi vidimo šta se dogodilo na Krimu gde su Rusi takođe imali bazu - kaže Aleksej Janukevič. Za vreme boravka u Sočiju na forumu Rusija-Belorusija, koji je održan 18. septembra, o pomenutoj avio-bazi Lukašenko je govorio sa Vladimirom Putinom i opovrgao tvrdnje "nekih pametnjakovića" da se on okreće Evropi i udaljava od Rusije. - Neki pametnjakovići u Rusiji, a i mi ih imamo dovoljno, treba da prestanu sa pričama o tobožnjem okretanju Belorusije. Mi ne nameravamo da menjamo prioritete spoljne politike. Bili smo zajedno sa Rusijom i bićemo - kazao je Lukašenko. Beloruski vojni ekspert Aleksandar Alesin kaže da je formiranje nove baze u Belorusiji zapravo odgovor susednim zemljama koje se naoružavaju. Do raspada SSSR-a u Bobrujsku su bila dva štaba, vazduhoplovne i tenkovske armije. U tadašnjoj sovjetskoj avio-bazi su bili bombarderi koji su mogli da nose atomsko oružje. Sada se planira da u ovoj vazduhoplovnoj bazi budu od sledeće godine mnogonamenski ruski lovci koji mogu precizno da gađaju ne samo ciljeve u vazduhu nego i na zemlji. NATO udvostručio letove U ruskom ministarstvu odbrane kažu da se 2015. broj izviđačkih letova aviona zemalja članica NATO udvostručio, a broj vežbi u blizini granica se povećao sa 95 na 150. Početkom septembra u šest zemalja istočne Evrope otvoreni su štabovi čiji će zadatak biti organizovanje snaga za brzo reagovanje. Radi se o Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji.

Pročitajte još:GRČKA: Nova vlada položola zakletvu – kabinet gotovo istiMoskva šalje četiri raketna broda pred obale SirijeHAOS U HARKOVU: Oko 200 maskiranih ljudi hara gradskom skupštinom

Izvor: Večernje Novosti