Pravda

Niko nikoga nije izdao, nije predao, nije pomogao; ne postoji nikakav „lukavi plan“, nema „precizne kalkulacije“ ili nečeg sličnog. Postoji samo svest da se vodi građanski rat, da je neprijatelj jednak po snazi, a da će pobednik biti samo jedan! Zašto tokom leta 2015. godine ukrajinska armija nije napala? Zato što nema snage da zauzme Donjeck. Zašto tokom leta 2015. godine Vojska Novorosije nije napala? Zato što nema snage da osvoji Kijev. Nijednoj od strana u sukobu nisu potrebni pojedinačni gradovi, iako rukovodstva Ukrajine, Donjecke i Luganske Republike govore o zauzimanju nekih naselja. Dok jedna strana konačno ne pobedi, sve tačke se osvajaju ili kontrolišu samo privremeno. Situacija u Ukrajini je izuzetno jasna i strašna: privući što više pristalica i uništiti što više protivnika - tom cilju je sada podređeno sve. Argumenti da će DNR i LNR, po ugledu na Krim, ući u sastav Rusije su pogrešni - da je to bilo moguće, onda bi Donjeck i Lugansk odavno bili u Ruskoj Federaciji. Argumenti da će DNR i LNR postojati kao nepriznate republike, takođe su pogrešni - sve nepriznate tvorevine su slabe na vojnom planu: ni Pridnjestrovlje, ni druge nepriznate republike nemaju armiju od 40000 vojnika, 500 tenkova i stotine topova, a DNR i LNR upravo takvom snagom raspolažu! Argumenti da DNR treba da oslobodi Mariupolj i Slavjansk i da će tada „sve biti dobro“ - takođe su pogrešni - dobro neće biti, jer bi onda VSU sprovela opštu mobilizaciju i krenula u ponovno zauzimanje Mariupolja i Slavjanska? Evromajdan je pobedio na iznenađenje mnogih proruskih snaga u Ukrajini, zato su oni, koji su protiv evromajdana bili prinuđeni da odgovore, to jest da igraju iz drugog plana a ne iz prvog! U prvom planu sada igraju SAD i EU - jer su one dovele evromajdan do pobede! Plan SAD i EU u vezi sa Ukrajinom bio je jednostavan: prvo asocijacija sa EU, a zatim ulazak u EU i NATO. Asocijaciju su potpisali, ali zbog rata proces pristupanja Ukrajine EU je usporen. Taj plan je jednostavan, opštepoznat i nikako nije lukav. Donbas se usprotivio tom procesu i ustao na pobunu: neobučeni, nenaoružani ustanici počeli su da se odupiru, ne mnogo moćnoj, ali ipak armiji Ukrajine, naoružanoj svom potrebnom borbenom tehnikom. Gde tu vidite detaljno promišljen „lukavi plan“ Donjecka i Luganska? Zasad ne postoje nikakvi „lukavi planovi“, već samo jasna svest o tome da će sve biti odlučeno na bojnom polju i da se treba pripremiti za bitku, za šta uostalom i služi primirje pod imenom „Minsk-2“. Već sam pisao da je leto 2016. godine - najbolje vreme za velike pobede ustanika Donbasa. Zato, na sva pitanja iz DNR i LNR postoji samo jedan odgovor: „Treba pobediti na bojnom polju“. Izbori, sankcije, blokade, optužbe - sve je to uvod u fazu aktivnih bojevih dejstava, koje sukobljene strane i dalje ne mogu da započnu zbog nedostatka snage. Ako ne znaš šta će se desiti - pogledaj ono, šta se već desilo. Nijedan građanski rat nije završen primirjem, pa se neće završiti ni ovaj. Kada su 1812. godine francuske armije krenule na Moskvu, one su pobedile u nekim bitkama, ali su izgubile rat u celini. Kada su nemačke armije 1941. godine uspešno krenule na Moskvu, Vermaht je izgubio glavnu stvar - mogućnost da pobedi u ratu. Kada je 2014. godine Ukrajina potpisala primirje „Minsk-1“, Oružane snage Ukrajine su izgubile mogućnost da okončaju rat pobedom. Stanja malodušnosti, koje povremeno ovladavaju stanovništvom Donbasa, potpuno su prirodna, jer na njih utiču nedostatak pobeda i pokušaji da se sve reši mirnim putem, odnosno - da se Donbas vrati nazad u Ukrajinu. Svrha primirja i „guranja Donbasa nazad u Ukrajinu“ je imitacija mirovnog procesa, samo da se on ne pretvori u krvavi rat pre vremena, ali ništa više od toga. U suštini, kojim snagama raspolaže Kijev? Pešadije će Vojska Novorosije uvek imati manje nego u Oružane snage Ukrajine, što znači - neophodno je dominirati tehnikom. A situacija je trenutno na frontu ovakva: 500 tenkova Novorosije - naspram 600 tenkova Ukrajine! Sledećeg leta će armija Ukrajine imati oko hiljadu tenkova, tako da ustanici - ako žele pobedu - moraju na bojno polje izvesti najmanje 1500, možda i više - dve-tri hiljade tenkova. Hiljade tenkova pri standardnoj ceni tenka od nekoliko miliona dolara - to je nekoliko milijardi dolara, plus treba naći nekoga ko će dati (prodati, pokloniti) takvu oklopnu armadu! Osim toga, potrebno je još mnogo drugog oružja, granata, municije, hrane, goriva i medikamenata. U principu, rat je - skupa rabota, a pobeda se priprema u pozadini. Upravo time se sada bave obe strane u sukobu. Zato ne treba misliti ni o čemu: svi, koji je trebalo da donesu odluke, već su ih doneli, a oni, koji su dužni da ih sprovode - rade to u strogoj tajnosti. I, sve će biti dobro: narodi Ukrajine, predvođeni Donjeckom, pobediće Kijev, a zatim će na opštenacionalnom referendumu izabrati svoju budućnost.