Pravda

"Situacija je jako dramatična i mislim da je neverovatno važno da se vrlo brzo krene u ozbiljnu razmenu ideja kako redefinisati ne samo Evropu, već i naše razumevanje sveta. Toga danas nema", rekla je Liht u intervjuu Tanjugu, uoči foruma, koji će, od 30. do 2. oktobra, okupiti u Beogradu niz zvaničnika iz regiona i Evrope, uključujući premijera Srbije Aleksandra Vučića, kao i oko 100 eminentih stručnjaka i profesora. Cilj foruma je upravo da pokrene debatu kakvu Liht smatra neophodnom i da bude barem mali korak u pravcu razumevanja budućnosti i pripremanja za sve ono što svetskom poretku predstoji. Tema petog po redu foruma, "Može li Evropa redefinisati sebe", osmišljena je pre nekoliko meseci i zapravo je anticipirala ozbiljnost problema sa kojom se Evropa danas suočava. A ti problemi nisu bili neočekivani, naprotiv, kaže Liht. "Izbeglička kriza nije nešto što nije moglo da se očekuje, naprotiv. Već godinama je jasno da je pitanje samo kada, a ne i da li će se desiti", ukazuje Liht i naglašava da je lično veoma zabrinuta što su EU i njene vodeće članice bile "do te mere nepripremljene za tu situaciju kao da niko nije razmišljao o tome šta će biti sutra". Evidento je, dodaje, koliko ozbiljne probleme članice imaju da dođu do svobuhvatne politike, a prvi razlog tome je upravo činjenica da se nije razmišljalo. "Znate, doneti sveobuhvatne političke odluke o jednoj ovako složenoj temi, preko noći, preko kolena, nemoguće je. Ali ono što mene zabrinjava je i to do koje mere se Evropa lomi. To da nije postojala jasno osmišljena politika i scenariji ako stvari krenu u ovom pravcu, a još više što neke zemlje EU reaguju neverovatno neprijateljski prema samoj ideji izbeglica, kojih će biti sve više", kaže Liht. Zato je, u trenutku kada se "sve ono što smo do juče uzimali kao doktrinu očigledno pred našim očima raspada", neophodno podeliti odgovornost u osmišljavanju teg svobuhvatnog rešenja. Liht kaže da za stolom na kome se bude odlučivalo, uz članice EU, moraju da sede i Sjedinjene Američke Države, ali i predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, koje nisu članice Unije, ali preuzimaju teter krize sa kojom se Evropa suočava. Amerika je, kaže Liht, podsećajući na akcije u Iraku i Avganistanu i Siriji, odigrala značajnu ulogu u situaciji na Bliskom istoku i šire i nije dodvoljno samo da nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik SAD Barak Obama razgovaraju. "Odgovornost mora da se podeli za ovo što se danas događa i to je jedan od razloga što mislim da Amerika mora da bude za istim stolom gde je i EU, a ne da se zadovolji sa time da kaže gospođi Merkel da Evropa treba da ima jednistven pristup. Ne, Evropa i Amerika treba da imaju jedinstven pristup", naglašava Liht. Isto tako, smatra, i da mesto za tim stolom mora imati region zapadnog Balkana. "Ne može bez zapadnog Balkana. Ako delimo deo tereta, a delimo ga, onda moramo da budemo i deo rešenja. To ne znači da ćemo sutra da uđemo u EU, ali očigledno moraju da postoje neke politike, neke oblasti u kojima ćemo biti tretirani kao da jesmo članice, pogotova u situacijama gde podnosimo teret ozbiljniji i od nekih članica", kaže Liht. To je, dodaje, jedna potpuno nova podela uloga, a u njoj bi zapadni Balkan "bio mnogo pametniji kad bi nastupao zajednički, a ne dozvolio da opet bude podeljen na državice koje će se, umesto za evropske i globalne, boriti za svoje usko shvaćene interese, vrlo politikantske prirode". Ukazujući još jednom da je ovaj trenutak veoma složen za Evropu, ali i ceo svet, Liht podseća na geopolitičke probleme između Zapada i Istoka, SAD i EU i Rusije, ali i na novi momenat - a to je da se govori o uveđenju sankcija protiv Kine. "Imamo jako mnogo toga što ustvari ljulja evropski čamac. Evroskeptici ili oni koji su negativniji od toga, sada se raduju, ali je to radost ljudi kratkog viđenja i vrlo organičenog intelektulenog dometa. Dozvoljavam sebi to da kažem, jer je činjenica da je EU najuspešniji do sada mirovni politički projekat. Ako, ne daj Bože, taj projekat propadne, gde ćemo se mi svi naći, uključujući i Rusiju", upitala je Liht. Upozorava i da izbeglička kriza neće nestati sama od sebe, te dodaje da migranti koji sada dolaze to čine zbog ratnih sukoba, a da će sledeći talas biti zbog rastućeg uticaja klimatskih promena. Širenje pustinje, mogućnost potapanja delova planete za par godina, i situacija u zemljama kao što je Bangladeš, koji ima 150 miliona stanovnika, ukazuju da je reč o ozbiljnom problemu, dodaje Liht "Evropa je atraktivna zbog svega što nudi, između ostalog, i zbog geografije koju ima i prema tome ona mora da se pripremi na ogroman talas migracija. Ali ne samo Evropa, ceo globalni sever, koji će biti pod pritiskom globalnog juga", kaže Liht i dodaje da je sve ovo što nam se sada dešava malo u odnosu na ono što nas čeka. "Nisam nikakav pesimista, naprotiv, ali da bismo razmišljali o budućnosti mi moramo da budemo spremni da shvatimo šta je to sve što nas u buduhnosti čeka. Ako je Beogradski bezbednosni forum jedan minimalni korak u tom pravcu, sigurna sam da će naše tri organizacije imati osećaj da smo uradili ono što je neophodno", rekla je Liht. Ona je navela i da forum ove godine počinje akademskim događajem posvećenim spoljnoj politici EU, posle čega sledi panel koji će biti posvećen odnosima između Bepograda i Prištine i okruglim stolom koji je nova forma i koji će baviti EU kao mirovnim projektom i značajem tog projekta na zapadnom Balkanu. "Pričaćemo o tome kako u stvari postojeće tenzije i sukobe, koji se svaki dan vidimo umožavaju između ostalog i zbog migrantske krize, rešavati, bilateralno i multilaterlano kroz razne forzume saradnje, ali sve sa jačanjem evropske perspektive jer bez nje je vrlo teško zamisliti da je to moguće", rekla je Liht. Jedan od panela bavi se i pitanjem Nemačke kao oklevajućeg lidera Evrope, a Liht -upitana gde vidi budućnost Evrope u kontekstu uzdizanja njene najmoćnije članice - kaže da ne veruje ni u Evropu koja bi bila germanocentrična, frankocentrična ili britanocentrična, jer je Evropa mnogo više od svih njenih članica. "I EU je mnogo više, mora da bude. To je jedan projekat koji podrazumeva da sve članice deo svog suvereniteta ustvari unesu u zajedničku tvorevinu, koja očiglendo pored ekonomske i finasnsijske da bude i politička da bi mogla da bude efikasna", kaže Liht. Ona dodaje da je u kontekstu rešavanja izbegličke krize Nemačka značajna zato što je, zahvaljući svojoj teškoj istoriji, bolje naučila neke lekcije nego druge evropske zemlje. "Strah od militantnog nacionalnizma, ksenofobije i rasizma u Nemačkoj je veći i iz toga proističe i odluka Nemačke da primi mnogo više izbeglica, nego bilo ko drugi", rekla je Liht.

Pročitajte još:Premijer i tabloidiZARADA: Federer prvi, Đoković drugi, Nadal treći

Forumom, ukazuje Liht, pokušavamo da odgovorimo i na vrlo globalne teme, kao što je "Politički islam i Evropa", ali i na vrlo regionalne, evropske teme kao što je, recimo, problem Ukrajine i pitanje u kojoj meri se nenaučene lekcije na Balkanu održavaju na situaciju u toj zemlji. "Činimo sve da bi Beogradski bezbednosi forum tokom dva i po dana ozbiljnih razgovora pomogao mislećim ljudima u ovoj zemlji u regionu, ali i ljudima van regiona, a dolaze nam gosti iz evropskih zemlja, SAD, Rusije sve do Nemačke i francuske, Švedske i Norveške. Zaista ćemo imati zastupljenost raznih ideja", zaključila je Liht. Beogradski bezbedosni forum organizuju Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Izvor: Tanjug