Dejan Stojiljković, jedan je od najčitanijih savremenih srpskih pisaca. Dobitnik je više priznanja za svoj rad. Roman "Kišni psi" odlično je prihvaćen kod čitalačke publike, ali ne možemo reći da je to neočekivano ako uzmmo u obzir njegov uspeh sa prethodnim romanima. Da je originalan, iskren i duhovit pokazao je u odgovorima na pitanja.
Da li se najviše treba plašiti onih koji nemaju šta da izgube? Itekako. Jer ljudi koji nemaju šta da izgube često zapadaju u očaj i fanatizam. Čitava istorija civilizacije je krojena od strane fanatika i očajnika.
Da su Aleksandar i Draga vladari današnjice, kakva bi ih sudbina zadesila? Verovatno bi ih zaverenici primorali da učestvuju u rijalitiju "Dvor".
Kada bunari postaju zli? Postoji ta priča, verovanje, da onog ko zatrpa ili zatruje bunar čeka veoma gadna sudbina, jer se bunar "prozli". To je zato što je voda osnova života, i da je najveći greh uskratiti je nekom. Odatle verovatno dolazi i onaj izraz "prevesti nekog žednog preko vode". Ima tu dosta simbolike. Taj motiv sam koristio u priči "Čuvar prelaza" gde jedno zlo vodi ka drugom, gde ljudi, na neki način prizivaju zlo na sebe, a ono se, naravno, uvek odazove.
Ko je junak priče "Mrtve stvari" Nemalja Lukić ili Ivo Andrić? To je priča iz koje je proizišao roman "Kainov ožiljak", zato ipak mislim da je tu ipak Andrić glavni. Ideja je, naravno, bila da to bude još jedan fragment u priči o Nemanji Lukiću. U samoj zbirci se on pojavljuje na još dva mesta i jasno je da je to deo jednog šireg narativa, pripovednog univerzuma. Zato ću u dogledno vreme objaviti knjigu koja će objasniti ko je Nemanja Lukić, odakle dolazi, kako je postao to što jeste, gde je otišao nakon što je napustio Niš i šta mu se tačno desilo nakon događaja opisanih u "Konstantinovom raskršću".
Koliko se država nekad oslanjala na svoje vojnike, a koliko može danas da se osloni? Nekada smo imali vojsku koja je bila jedan od stubova države, sada imamo neku malo drugačiju armiju - armiju botova. To valjda dovoljno govori. Država na tu armiju čiji borbeni komplet čine tastatura, miš, pilule protiv spavanja i bajati sendvič teško da može da se osloni, ali vlast, bilo ona bivša, ova sadašnja ili neka buduća, svakako da može da računa. Možda sam i zato odlučio da napišem publicističku knjigu "Srpski vojnik" koja na jedan čitljiv i pitak način prati kroz našu istoriju častan i težak poziv vojnički, da podsetim da je nekad bilo drugačije. U toj knjizi pratim srpskog vojnika od vremena dolaska na Balkan pa do današnjih vremena kada mladići mesto u kasarne idu na splavove, kada im je mesto Živojina Mišića uzor postao Kristijan Golubović.
Da li je Kiš bolji u davanju saveta mladim ubicama vampira ili mladim piscima? Ako na to gledamo metaforički, pisci su neka vrsta boraca protiv čudovišta, ma kako da se ona zvala: banalnost, dosada, glupost, dnevna politika... Oni svojim perom ubijaju te monstrume koji nam pohode svakodnevicu. Tako da je Kiš u neku ruku, savetujući ubice vampira u mojoj noveli "Bašta, pepeo, vampiri" davao i savete mladim piscima, čija misija je, u neku ruku slična. Poenta svega jeste, bar sam ja tako razumeo Kiša, da znaš šta nećeš i šta ne treba da radiš. Kad to shvatiš, onda će ti biti jasno šta hoćeš i šta treba da radiš.
Otkrite nam tajnu kako nastaju priče? Niko ne zna kako nastaju priče. To se jednostavno desi.
Pročitajte još:(INTERVJU) Dijana Đorđević: Najuspešniji ljudi su vrlo jednostavni(INTERVJU) Verica Vinsent Kol: Ne mislim da su svi rijalitiji isto đubre
Izvor:Pravda/Marija Gojković
Slobodan Antonić: Kako je srpski nacionalizam srušio nadstrešnicu 
