Pravda

Srbija se sa zemljama jugoistočne Evrope vratila u zonu rasta, rekao je na konferenciji za novinare ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović, koji je ocenio da bi privredni rast u Srbiji bio i veći da nije bilo suše koja je smanjila poljoprivrednu proizvodnju za oko 10 odsto. On je ukazao da je Svetska banka revidirala na gore projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 0,5 odsto, iako je na početku godine bila predvidela da će Srbija ostati u recesiji. Taj rast bi, kako je rekao, bio i viši da nije bilo "pomeranja" u odnosima između evra i dolara, jer je oko trećina duga Srbije u dolarima. Kako je ukazao, privredni rast od 1,5 odsto projektovan za sledeću godinu, i dalje ispod potencijala srpske ekonomije, ali da je sasvim realan. "Na srednji rok očekujemo znatno više stope rasta u Srbiji, koje bi mogle dostići regionalni prosek", kazao je on. Svetska banka je ocenila i da se ekonomska aktivnost u šest zemalja jugoistočne Evrope ubrzava, i navela da se očekuje rast u regionu u 2015. godini u proseku 1,5 odsto. Najveće stope rasta projektovane su za Crnu Goru - 3,4 odsto, Makedoniju 3,2 odsto, a najniža za Srbiju 0,5 odsto. Šestović je kazao da su uzroci privrednog rasta povećanje privatnih investicija kao i rast potrošnje. On je naveo da je u Srbiji stopa nezaposlenosti značajno pala sa 20,3 odsto prošle godine, na 17,9 odsto u ovoj godini. Istakao je i da je Srbija jedan od najboljih primera kako može da se napravi značajan razvoj i smanjenje fiskalnog deficita, i naveo da je taj deficit prepolovljen sa prošlogodišnjeg sedam do osam odsto BDP-a na četiri odsto, a do kraja ove godine mogao bi biti i manji. Očekuje i dalje smanjenje fiskalnog deficita u 2016. godini, ali ne tako naglo kao u 2015. godini. Šestović je istakao i da je prognoza Svetske banke da će taj deficit na kraju sledeće godine biti 3,5 odsto BDP-a, a na kraju 2017. 2,5 do tri odsto. To je nivo deficita koji omogućava održivost javnog duga, rekao je Šestović. On je naglasio da se Srbija polako razdužuje prema spoljnim partnerima, i da je projekcija da će deficit u tekućim transakcijama koji sada iznosi 2,4 odsto, na kraju ove godine biti četiri odsto BDP-a, što je ogroman uspeh s obzirom da je Srbija pre ekonomske krize imala taj deficit veći od 20 odsto BDP-a. Taj deficit je u skoro potpunosti, odnosno sa 95 odsto, pokriven stranim investicijama, dodao je Šestović. Izvoz takođe značajno raste od početka ove godine i za sedam meseci 2015. je iznosio osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, kazao je on i naglasio da nije porastao samo izvoz fijatovih automobila, već i prehrambenih, tekstilnih i duvanskih proizvoda, kao i mašina. Inflacija je za osam meseci bila niska i ispod cilja Narodne banke Srbije, projektovanog od 2,5 do 5,5 odsto u ovoj godini, zbog niske ekonomske aktivnosti i tražnje, istakao je on, ali i dodao da su predviđanja Svetske banke da će u sledećoj godini dostići četiri odsto, posebno posle povećanja cena struje, a biće stabilne devizne rezerve i kurs dinara. Devizne rezerve Srbije, kako je naveo, porasle su za osam meseci ove godini za oko 600 miliona evra. Kreditna aktivnost banaka je rasla za sedam do osam odsto, a raste i kreditiranje privrede, iako je i dalje potrebno raditi na naplati "loših kredita" kojih je oko 23 odsto od ukupno odobrenih. Komentarišući privredni rast u Srbiji šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen je ukazao da je u Srbiji od svih zemalja regiona projektovan najniži privredni rast za ovu godinu, zbog mera fiskalne konsolidacije, koje kako je rekao, uvek na početku prouzrokuju tako nizak nivo rasta, jer se manje troši, a dodatan efekat na takav rast su imale i negativne posledice prošlogodišnjih poplava u Srbiji i uticaj međunarodne ekonomske krize.