Nema ni o čemu da se razgovara, sem o besu Bele kuće usled nevoljnosti sveta da sarađuje. Piše: Tom Nikols
Da li bi predsednik Barak Obama trebalo da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, budući da obojica u NJujorku prisustvuju otvaranju Generalne skupštine UN? Tenzije između SAD i Rusije su povišene dolaskom ruskih snaga u Siriju i Bela kuća je podeljena oko toga da li bi Obama trebalo da u četiri oka sa ruskim liderom pronađe zajednički pristup budući da je sada izvesno kako se Obamina spoljna politika u regionu potpuno raspala. Sastanak će biti greška. Nema potrebe za tim. Iz sastanka sa Putinom bi verovatno proizašlo više problema nego rešenja. Trebalo bi da se manemo stereotipne američke ideje da sastanci uživo sve rešavaju. Sastanci generalno nisu rešenja, poput bega iz grada u prirodu na vikend kako bi se izgladili odnosi. Trebalo bi da imaju neki smisao na kome bi se postigla dostižna rešenja i da obe strane to jednako vrednuju. U najmanju ruku, rešenja bi trebalo da budu zasnovani na poštovanju između dva nacionalna lidera. Čak i tokom Hladnog rata sastanci su bili tretirani kao razgovori među jednakima.
Rusi tačno znaju šta rade
NJujorški sastanak sa Putinom ne ispunjava nijedan od ovih kriterijuma. Nema ni o čemu da se razgovara sem o besu Bele kuće zbog nevoljnosti sveta da sarađuje sa njihovom nepažljivom spoljnom politikom. Rusima nikako ne treba sastanak, oni tačno znaju šta rade. (Hrabri potezi Kremlja možda nisu mudri, ali to je politika, i politika sada stavlja Ruse iznad Amerikanaca.) Osim toga, Jasno je da se Putin gnuša Obame. Zašto bi koristio još jednu priliku da pokaže svoj prezir ili da Kremlj demonstrira irelevantnost Obamine administracije? Previše do sada bilo toga. Još jedan sastanak neće promeniti činjenicu da je američka diplomatija u odnosima sa Rusijom obezglavljena još od kolapsa nesuđenog „resetovanja odnosa“. Čak i razgovori o samitu su loša ideja. Amerikanci u tome izgledaju očajno i kao da im treba nešto. Putin svakako dolazi u NJujork i u poziciji je gde može da bira da li će se sastati sa Obamom u njegovoj zemlji. Za mene je misterija kako Bela kuća posle sedam godina rada i dalje sebi dozvoljava osnovno neznanje načela javne diplomatije, uključujući i ovo. Kao onaj lik iz filma Memento koji ne može da formira nova sećanja, baš tako ekipa u Beloj kući svaki dan počinje od nule kada je u pitanju diplomatija. Kad se dvojica predsednika sretnu, o čemu će razgovarati? Da li bi trebalo da zajedno sede u sobi, dok naš (američki) predsednik objašnjava koliko je frustriran što Rusija koristi priliku posle niza ortodoksnih grešaka američke politike. DŽon Šindler i ja smo pre dve godine upozorili kako će Rusija na Bliskom istoku ispuniti prazninu koju će Obama ostaviti iza sebe. Zašto bi Putin trpeo Obamine kritike oko nečega što je Amerikanci trebalo da vide izdaleka. Taj razgovor nije samo greška javne diplomatije već je i nepotreban. To je zato što se on već odvija negde drugde: ministar odbrane Ešton Karter i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu su tiho uspostavili kontakt i razgovaraju o ovim problemima. Tako i treba da bude. Bolje da vojni zvaničnici pregovaraju o bitnim stvarima, poput podele vazdušnih puteva (nad Sirijom), i da zatim podnesu izveštaj svojim nadređenima.
Obama nije vredan poštovanja
I, na kraju, postoji još jedan veoma bitan razlog zašto je ovaj razgovor trebalo da bude otkazan: Putin je već odredio svoj stav prema ovoj administraciji, i neće ga menjati. Putin je procenio Obamu i shvatio da ovaj nije vredan poštovanja. Ponekad sastanak služi kako bi se lideri upoznali i kako bi se pronašla zajednička frekvencija za buduće sastanke. To je već pokušano, i propalo je. SAD od Putina mogu da očekuju malo, ali ta okolnost je naša krivica. Obamina administracija pokazuje nedostatak kompetentnosti i ozbiljnosti već godinama, ne samo zbog loše politike već i neprestanog i glupog prikazivanja predsednika Amerika kao potpunog autsajdera. (Putinovi ljudi mu se možda smeju zbog njegovih fotografija golišavih prsa, ali vam nikad neće reći da je skakutao okolo sa štapom za selfi). Takve slike možda se dopadnu onima koji odranije vole Obamu, ali na mestima od atoriteta, poput Rusije i Kine, to je nešto što pokazuje da se američki predsednik ne može shvatiti ozbiljno. I ti režimi se ponašaju shodno tome, počevši od okupirane Ukrajine, sve do veštačkih kineskih ostrva u Pacifiku. To je još jedan sastanak koji neće ništa srediti. Štaviše, još jedan sastanak između kremaljskih hladnokrvnih profesionalaca i amatera iz Bele kuće samo je rizik da se zbriše i ono što je ostalo od Obame. Zato mi dozvolite da iznesem ovaj dramatičan predlog kao kontru njujorškom sastanku – hajde samo da prihvatimo činjenicu da nema smisla imati tu vrstu kontakta, barem sa Rusijom, dok se ne pojavi nova administracija. I neka sve ovo bude pouka sledećoj administraciji, bilo demokratama ili republikancima, da je kredibilitet kapital koji se lako kruni. Obama ostavlja Ameriku sa nulom kredibiliteta, ako ne čak i minusom, i ne treba nam još jedan sastanak šefova država da bismo to shvatili.
Pročitajte još:Svet se približava veoma opasnom momentu svoje istorije – moguć je veliki ratJoš nam je samo rat sa Hrvatskom falio!Balvani naši svakidašnji
Izvor: Russia Insider, Novi Standard
