Pravda

"Umesto što se pridružuju horu kritika protiv zemalja kao što su Mađarska i Srbija - koje su zaokupljene unutrašnjim problemima i nisu igrale ulogu u podsticanju rata - trebalo bi da preuzmu više odgovornosti za pomoć izbeglicama. I trebalo bi da počnu da ohrabruju uspostavljanje inkluzivnih političkih struktura koje mogu pomoći da se završi gnusni sirijski građanski rat", istakao je Hil. Hil, koji je dekan Korbel škole za međunarodne studije Univerziteta u Denveru, kaže da su američki i francuski lideri pogrešno shvatili ratne oblake koji su se nadvili nad Sirijom posle Arapskog proleća - kao prvi znak da je zemlja bila spremna za demokratiju. Okupljanje opozicije i zbacivanje vlade, mislilo se, biće dovoljno da preobrazi čitav sistem vlade i način vladavine. Hil kaže da nema sumnje da Asadov režim snosi najveći deo odgovornosti za sadašnju situaciju. "Međutim, u odsustvu bilo kakvog smislenog političkog procesa ispostaviće se da spoljni zahtevi za promenu režima 2011. godine - a koji su doveli do izbora između Asada i ekstremističkih sunitskih terorističkih organizacija - nisu bili u potpunosti promišljeni, blago rečeno. Uz više razmišljanja, oni koji su kontemplirali o smeni režima primetili bi da Asad i njegovi saveznici nisu davali nagoveštaje da će uslišiti poziv i povući se", napomenuo je Hil. On je, takođe, ocenio da su prizori očajnih izbeglica koje probijaju sebi put kroz šibe prepreka - ukljucujuci žurno razvijene ograde od bodljikave žice, zlovoljne graničare i besno stanovništvo - bili užasni i oživeli su sećanja na najmračnije decenije Evrope. "One su snažan podsetnik da Evropa nikada ne može biti "celovita, slobodna i mirna", ako to nije i njen susedni Bliski istok. Pa ipak, široke osude evropskih zemalja koje su odbile da prihvate izbeglice nisu sasvim pravične", konstatuje Kristofer Hil.

Pročitajte još:PUTIN: Treba da prevaziđemo fobije prošlosti i da gledamo u budućnostSvet se približava veoma opasnom momentu svoje istorije – moguć je veliki rat

Izvor: Tanjug