Pravda

Sadašnja podrška ulasku Srbije u EU od 42 odsto pala je gotovo na istorijski minimum sličan onom iz decembra 2012. godine. Tada je 41 procenat Srba gledao na Evropsku uniju kao obećanu zemlju.Dok je pre dve i po godine razočarenje u EU bilo posledica odluka Haškog tribunala i oslobađajućih presuda Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ramušu Haradinaju, danas na pad raspoloženja utiče pucanje po šavovima evropskog projekta, gradnja zidova, suspenzija slobode kretanja unutar šengenskog prostora zbog migranata i izbeglica sa Bliskog i Srednjeg istoka... Kad god je EU išlo dobro, rasla su očekivanja i evroentuzijazam u Srbiji. I obratno – kada god je dvadesetosmorci krenulo loše, to se pokazalo i na stavu ovdašnjeg javnog mnjenja prema evročlanstvu. Sociolog Vladimir Vuletić smatra da su neopredeljeni građani koji grade svoj stav o EU zavisno od opšte klime, zapravo, napravili ovakvu „klackalicu” koja se kreće između evrofanatizma i evroskepticizma. „Poslednjih meseci, uprkos jasnoj orijentaciji vlade i koracima koji su išli u susret onome što su očekivanja EU, ovde je prevladavao negativan stav prema EU, koji je pojačan situacijom sa izbeglicama, u kojoj se na neki način govori da EU pokušava da se zaštiti time što će teret prebaciti na istočne zemlje”, kaže Vuletić. S druge strane, Slobodan Zečević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, ukazuje da se unutrašnji politički i ekonomski problemi EU reflektuju i prelivaju na naše javno mnjenje. „Osećaj da se u EU ne napreduje, već stagnira, uz izbeglice i Grčku, utiče na naše javno mnjenje”, objašnjava on i podseća da se pokazalo da Brisel nije našao pravi način za brži izlazak iz finansijske krize koja se 2009. godine prelila iz Sjedinjenih Američkih Država. „Za razliku od Amerike, koja već izlazi iz krize, i po stopi privrednog rasta i po broju zaposlenih, u Evropi je stopa privrednog rasta i dalje minimalna, a i visoka je nezaposlenost. Stoga, EU se ne percipira kao nešto što doprinosi napretku i zapošljavanju, već kao tvorevina puna problema”, podvlači Zečević. Valja se setiti da je izuzetno visoka podrška članstvu iz decembra 2003, od 72 odsto, usledila nakon solunskog samita, na kojem je rečeno da su zemlje zapadnog Balkana deo evropske porodice i na kojem je data evropska perspektiva ovom regionu, kao i da je podrška članstvu iz septembra 2004, od 71 procenta, zabeležena posle najvećeg proširenja EU na deset zemalja. „Raniji visoki procenti podrške evročlanstvu mogli bi se pripisati stabilnoj Evropi”, tumači Zečević. Ali i kad god je nama dolazilo dobro iz EU, tada je rastao procenat onih koji bi na referendumu glasali za članstvo Srbije. Najveća podrška – od 73 odsto – ovde je zabeležena krajem 2009. godine, u vreme kada su Srbiji ukinute vize za putovanje u 25 zemalja članica EU, kao i u tri zemlje koje nisu članice EU, a koje su deo šengenskog prostora. Istovremeno, Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo EU, a i stupio je na snagu sporazum iz Lisabona. S druge strane, kada su postojali zahtevi poput onih u vezi sa Tribunalom i Kosovom, naklonost je padala. U poslednje četiri godine moglo bi se reći da je članstvu u EU bilo naklonjeno oko 50 odsto građana, manje ili više, s tim da su i u tom periodu postojale izvesne varijacije, koje su, takođe zavisile od unutrašnjih i evropskih prilika. U leto prošle godine, istraživanje je pokazalo da bi 46 odsto građana glasalo za ulazak u EU, što je u odnosu na kraj 2013. bio pad za pet procenata, a Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije, objasnila nam je tada da je uvek podrška rasla ili padala zbog značajnih procesa koji su se odvijali u unutrašnjem ili međunarodnom okruženju. Zapravo, od kada je EU ušla u institucionalnu krizu i krizu proširenja, od kada je pokazala manjak emocija prema finansijskim mukama Grčke, evroentuzijazam je krenuo silaznom putanjom.

Pročitajte još:Tri tačke ubeđivanjaJelena Ponomarjeva: Pad evropske imperije

Međutim, kada bi se ovde pojavilo više afirmativnih tekstova u vezi sa EU i ako još i ona napravi neke poteze koji bi ostavili dobar utisak, „jezičak” će se opet vratiti na podršku blizu 50 procenata, veruje Vuletić, koji primećuje i da opada podrška članstvu. „Takva slika o EU nije samo proizvod aktivnosti onih koji je tumače, već i sama EU daje često povoda za nju. Izbeglička kriza je jedna od tih stvari: ljudi se suočavaju sa humanitarnom katastrofom, a onda izostaje očekivano brza i efikasna reakcija. Naravno da nije lako da se usaglasi 28 zemalja, ali ljudi onda kažu: „Pa, čekajte. Šta EU misli?”, kaže Vuletić. Izvor: Politika