Pravda

O ovome se nije proteklih dana govorilo otvoreno. Nešto se – kako je ukazala „Slobodna štampa” - moglo pročitati samo „između redova”. Na primer: „Šef države će stići u NJujork na jubilarno zasedanje Generalne skupštine UN-a 28. septembra u jednodnevnu posetu. Predviđen je prilično naporan program: izlaganje, kao i niz sastanaka, uključujući i sa američkim predsednikom Barakom Obamom i japanskim premijerom Šinzo Abeom. Nakon toga Vladimir Putin će napustiti SAD i vratiti se u Moskvu. Na pitanje zašto je sve zbijeno u jednodnevnu posetu, portparol šefa države, Dmitrij Peskov, izjavio je novinarima: „Predsednik već mnogo-mnogo godina živi po sličnom rasporedu, što je prilično teško fizički”“. To jest, direktan odgovor na pitanje „šta je razlog” portparol je izbegao. Zašto? Da li zbog toga, što će čak i tih nekoliko sati, koje će predsednik Rusije provesti na gostoljubivom američkom tlu, njegova služba bezbednosti biti prinuđena da radi punim kapacitetom? Naravno, kad bi se nešto desilo ruskom predsedniku tokom posete Americi - to bi za Ameriku bio reputacioni udar. Međutim, zar rušenje kula WTC nije bio reputacioni udar? A koliko su Amerikanci izvukli koristi iz tog „reputacionog udara”! Najmanje za osam godina su odložili finansijsku krizu... Na kraju krajeva, ova Putinova poseta za njih nije bila međudržavna, „zemlja domaćin” su bile – Ujedinjene nacije, a ne SAD, a nikad se ne zna šta može da se desi. Zar nije do Putina uspela da stigne, čak ga bezmalo dotakla ona pripadnica grupe Femen? SAD su, inače, zemlja sa bogatom tradicijom političkih ubistava i provokacija. Ubili su četiri svoja predsednika. Još na deset njih su pokušani atentati. Nijedna država na svetu se ne može pohvaliti takvom „žetvom”. A to je samo ono što je na površini. Jer, koliko je bilo „tragičnih koincidencija”, „slučajnosti” i “nesrećnih slučajeva” koji čine podvodni deo ledenog brega?! Evo samo nekih od poslednjih: Kongresmen Soni Bono (bivši član čuvenog dueta „Soni i Šer”) ubijen je nakon što je preuzeo dužnost istrage korupcije u Americi na najvišem nivou. Bono je bio zadužen za dosijea o korupciji u pravosuđu i trgovini drogom od strane CIA. Senator Pol Velstoun poginuo je u avionskoj nesreći nakon što je zahtevao dodatnu istragu povodom rušenja njujorških Kula bliznakinja i nakon što je stao na čelo opozicije protiv američkog rata u Iraku. Avion, koji se srušio tokom sletanja, nisu gasili nekoliko sati - da bi izgoreli svi dokazi. Bivši kongresmen Vejn Ovens pronađen je mrtav u vreme istrage korupcije u američko-izraelsko-palestinskom trouglu. Američki federalni tužioci Telma Kolber i Šenon Ros, koje su istraživlale kriminal povezan sa porodicom Buš, “izvršile su samoubistvo” u razmaku od nekoliko nedelja, jedna za drugom. Federalni sudija DŽon Rol, ubijen je ubrzo nakon što je doneo odluku protiv Obame i američke vlade. Ubica je ubrzo uhvaćen, i ispostavilo se da je on usamljenik opijen narkoticima. Ali, ako je tako, nameće se pitanje: zašto su mediji pažljivo zataškali smrt DŽona Rola u korist drugih žrtava pucnjave? U svakom od ovih slučajeva ima mnogo svedočenja i istražnih nedoslednosti koje dovode u sumnju zvanične verzije događaja. A ovo su samo političari. Ostale nepoželjne bolje i da ne pominjemo. Ipak, evo nešto za primer. Autor knjige „Velika prevara” i drugih bestselera o napadu 11. Septembra 2001., Filip Maršal, iznenada je pobio svoju decu (17-godišnjeg sina i 14-godišnju ćerku), kućnog psa i upucao sam sebe. NJegove kolege novinari sproveli su svoju istragu, koja je dokazala potpuni falsifikat svih argumenata zvanične istrage. Novinar Majkl Hejstings, koji je kritikovao metode vođenja rata u Avganistanu i koji je doveo u pitanje činjenicu eliminacije Osame bin Ladena, iz nekog razloga je vozio svoj automobil tako velikom brzinom da je prešao nekoliko ulica na crveno svetlo i slupao se. Dva FBI agenta, koji su bili uključeni u istragu “terorističkog napada u Bostonu”, mesec dana nakon ubistva Tamerlana Carnajeva poginuli su posle pada iz helikoptera tokom neplaniranih vežbi. Nakon saznanja o tom „incidentu”, poslanica u skupštini države NJu Hampšir Stela Trembli, koja je sumnjala da su “teroristički napad u Bostonu” izvele specijalne službe SAD i koja je zahtevala temeljnu istragu, naprasno je u pola cene prodala kuću i nestala u nepoznatom pravcu, ostavljajući samo belešku o svojoj ostavci... Pored političkih ubistava, SAD koriste još dva načina za eliminaciju nepoželjnih: to su seks-skandali (optužbe mogu ostati i nedokazane, ali uvek dođe do ostavke neugodnog političara – takav je slučaj bio i sa šefom MMF-a Stros-Kanom) i ... rak. Kada je saznao da je bolestan od raka, predsednik Venecuele Ugo Čavez izjavio je - obraćajući se liderima Bolivije, Nikaragve i Ekvadora: “Ja ne krivim nikoga, ovo su samo moja razmišljanja, ali molim te, Evo, vodi računa o sebi, molim te, Danijele, vodi računa o sebi, molim te , Korea, vodi računa o sebi, jer sve mi ovo izgleda veoma čudno”. Čudno izgleda to, što je previše nezavisnih latinoameričkih lidera obolelo od raka u isto vreme. Među njima, argentinski predsednik Nestor Kiršner, pa Kristina Kiršner koja ga je zamenila, pa brazilski predsednik Lula da Silva, potom Dilma Rusef koja je došla na vlast posle njega, pa paragvajski predsednik Fernando Lugo (istina, on je zbačen u prevratu koji je organizovala CIA, ali je ubrzo nakon toga njemu takođe dijagnostikovan rak). Nakon što je proamerički predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos započeo mirovne pregovore sa gerilcima “Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije”, on je takođe oboleo od raka. Jedva je ostao živ posle misterioznog raka i kubanski lider Fidel Kastro. Međutim, Kastro je poseban slučaj. On je preživeo više od 600 atenatata u svom životu. Nadajmo se da su tokom nedavne posete Vladimira Putina Kubi i njegovog dijaloga sa Fidelom Kastrom, ne manje efikasno komunicirali i razmenili iskustva i predstavnici službi bezbednosti Rusije i Kube.

Pročitajte još:Stoltenberg: Rusija mora da igra konstruktivnu uloguŠALJU JASNU PORUKU: Amerikanci odbili da učestvuju u zajedničkom radu protiv Islamske države

Izvor: fakti.org