Predstavnik Pentagona priznao je da obaveštajni brodovi američke flote krstare nedaleko od obala Rusije, preneo je televizijski kanal „Foks njuz“.
„Naravno da mi to činimo. Čime se, po vašem mišljenju, bave ’okeanografski‘ brodovi? Istraživanjima kitova?“, izjavio je visoki činovnik u Pentagonu odgovarajući na pitanje novinara ove televizije da li SAD sprovode obaveštajnu delatnost blizu ruskih obala. Američki špijunski brodovi, avioni i sateliti pažljivo prate ruski vojni brod „Jantar“ u Atlantiku, koji plovi nedaleko od atomskih podmornica i nosača raketa, pišu američki mediji pozivajući se na Pentagon. Analitičari američke obaveštajne službe smatraju da je „Jantar“ deo veće strateške špijunske operacije Rusije, čiji su osnovni cilj američki nosači raketa, piše „Vašington fribikon“, pozivajući se na anonimne izvore. Kako navode u Pentagonu, ruski brodovi su problem jer su modernizovani mini-podmornicama za dubokovodno praćenje i opremljeni opremom za sečenje kablova. Činovnici Pentagona, upoznati sa izveštajima o ruskim brodovima, smatraju da „Jantar“ sakuplja špijunske podatke o podvodnim senzorima i drugoj opremi koju koriste američke podmornice. piše list. Navodi se da „Jantar“ od kraja avgusta plovi sa severa Atlantika, blizu obala Kanade, prema jugu, ka Kubi. Izvor televizijskog kanala u Pentagonu je priznao da „se ruski obaveštajni brod nalazi u međunarodnim vodama“. U Ministarstvu odbrane SAD smatraju da „Jantar“ prikuplja informacije o podvodnim senzorima i drugoj opremi koju koristi baza nuklearnih podmornica „Kings Bay“. Trase podmornica i zone njihovih vojnih vežbi prostiru se od obalske baze King bej u DŽordžiji, preko Atlantika, do Evrope. Prema rečima predstavnika Pentagona, ruski brod zabrinjava američku vojsku jer je opremljen napravama za traganje na velikim dubinama i spravama za rezanje kablova. Okeanografski brod „Jantar“ je konstruisan za istraživanje na dubini i na dnu okeana. On na palubi može da nosi aparaturu tipa „mir“, koja može da radi na dubini od šest kilometara. Brod će biti korišćen i u spasilačke svrhe, jer njegova oprema omogućava traganje za potonulim predmetima na dnu okeana. Nosivost broda je 5,2 hiljade tona, dužina 108,1 metar, a širina 17,2 metra. Brod je porinut u more 8. jula 2010. godine.
Pročitajte još:NE ZNA ILI NEĆE DA ZNA: Američki general uporedio sliku utopljenog dečaka sa „pokoljem“ na Markalama!?Sve više zemalja povlači zlato iz američkih federalnih rezerviPUTIN: Da, vojno pomažemo Asada
Izvor: Novosti/sputniknews.com
Išćenko: Za preostale Ukrajince je najbolje da Ukrajina što pre prestane da postoji kao država 
