Pravda

Elementarna nepogoda koja je Srbiju zadesila koštala nas je mnogo više od toga, jer je jedan deo troškova pokriven i iz donacija (4,5 milijardi), a prema procenama Svetske banke ukupna šteta od poplava procenjena je na čak 1,5 milijardi evra (4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda). Tu se, osim direktne materijalne štete računa i izgubljena proizvodnja. I izbori, sa druge strane nemaju samo direktan trošak na državnu kasu, već vrlo često indirektno koštaju privredu Srbije. Upravo to je pre nekoliko dana rekao i premijer Aleksandar Vučić. Objasnio je da bi po opštoj atmosferi rado izabrao opciju izbora i da je lično tome sklon, ali je dodao da za vreme izbora gotovo da staje ekonomija. „Svi partijski razlozi su za, lični je da idemo na izbore, ovo je jedini razlog protiv. Videćemo do kraja septembra”, rekao je premijer. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je do sada bila praksa da se deficit uvek poveća u izbornoj godini. – To što je prošle godine manjak u budžetu bio 6,6 odsto jednim delom je posledica finansiranja izborne kampanje u 2014. U prvoj polovini 2014. godine potrošnja je bila mnogo veća nego u drugoj. Ukoliko bi se sada raspisali vanredni parlamentarni izbori, to ne bi bio slučaj, jer Srbija ima aranžman sa MMF. To je neka vrsta garancije i sporazum koji bi sprečio povećanje predizborne potrošnje. Međutim, ono što bi sada bio veći trošak je što se zakoni ne bi usvajali, odugovlačio bi se završetak procesa restrukturiranja, privatizacije, reforme javne uprave – kaže Arsić. Mnogi u kontekstu izbora vide i najavljeno povećanje plata i penzija. Inače, povećanje plata i penzija za samo jedan odsto povećalo bi ukupne rashode za oko osam milijardi. Svojevremeno su, posle izbora 2008. autori „Kvartalnog monitora”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet, uočili da postoji izvesna vrsta zakonomernosti kada je o izborima, platama i penzijama reč. Autor tog članka, u kome se tvrdilo da se rashodi za plate i penzije povećavaju u predizbornoj godini, bio je Pavle Petrović, tadašnji urednik ove publikacije, a današnji predsednik Fiskalnog saveta. LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća da je zbog nabujale predizborne potrošnje 2012. godine MMF otišao iz Srbije. Naša zemlja je tada imala aranžman iz predostrožnosti sa Fondom, ali je tadašnji ministar finansija ispod crte pokušao da provuče još neke troškove (uglavnom namenjene za dokapitalizaciju nekih banaka i državnih garancija za javna preduzeća). – Veliki trošak pred izbore obično nastaje na lokalu. Opštinari koji imaju dodir sa lokalnim budžetima, obično sredstva iskoriste za neke infrastrukturne objekte. Problem je što se to dešava samo u izbornim godinama i što su takvi putevi obično lošeg kvaliteta i vrlo nekvalitetni – kaže Savić. On dodaje da smo i danas svedoci da neke stranke ne znaju još kako da vrate dugove. To je manji problem, a mnogo veći je što su te političke partije potopile i neke banke, ističe Savić. Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, kada je reč o izborima, najveći direktni troškovi odnose se na rad izborne administracije, pre svega biračkih odbora. – To je novac koji oni koji su angažovani na biračkim mestima primaju na izborni dan, a pre svega zavisi od toga koliko ima članova biračkih odbora, kao i da li im se plaćaju putni troškovi – kaže Nenadić. Naš sagovornik kaže da bi u nekom trenutku sledeće godine svakako bili raspisani pokrajinski i lokalni izbori. Ako bi se pride organizovali i republički parlamentarni izbori onda bi se troškovi izborne kampanje dodatno povećali, ističe Nenadić. Drugo direktno izdvajanje namenjeno je za finansiranja izborne kampanje, dodaje. Inače, budžetom za 2015. godinu planirana su sredstva za redovno finansiranje političkih partija u iznosu od 802,40 miliona dinara. Za kampanju bi, u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, stranke trebalo da dobiju nešto više od 500 miliona dinara, pokazuje Nenadićeva računica.

Pročitajte još:Organizuju protest protiv Vučića sutra u Beogradu

Treći direktan trošak iz budžeta išao bi Agenciji za borbu protiv korupcije za kontrolu izborne kampanje. – Problem je što su indirektni troškovi mnogo veći i što se obično u izbornoj kampanji povećaju rashodi za izgradnju puteva, bolnica škola. U Makedoniji i Crnoj Gori postoje zakonska ograničenja u pogledu promocije i ograničenja rashoda – kaže Nenadić. Izvor: Politika (Anica Telesković)