Pravda

Prvo, kolaps kineske berze se dogodilo krajem juna. U julu, kinesko tržište je prebrodilo mnogo jaču oluju. Ali kinesko rukovodstvo je delovalo brzo, kao sat. Izdvojena je ogromna suma od 3 triliona juana (oko 483 milijardi dolara) da bi sprečila paničnu prodaju. Uprkos padu šangajske berze za 30%, globalna tržišta su reagovala sporo i nevoljno. Utisak je da je kineska vlada bila pripremljena za berzanski mehur, koji je počeo da plaši kinesku vladu krajem 2014. godine. Da bismo razumeli suštinu problema, neophodno je da pogledamo noviju istoriju. Tekuća kriza koja je počela 2007. godine zahvatila je Kinu mnogo slabije od Rusije, Evrope i SAD. Privredni rast Kine je bio usporen, ali to se bilo sve. Čak i kolaps 2009. nije izazvao recesiju. Kineska vlada je brzo usmerila privredu prema domaćem tržištu, stimulišući ga ubrzanim rastom prihoda stanovništva. Između 2007. i 2015. godine, minimalna plata u zemlji je povećana za skoro 2,5 puta. NJen godišnji rast je 11-15%. Gledajući industriju u celini, plate su povećane skoro tri puta. U stvari, globalna kriza, koja je započela u SAD 2007. godine, nije uticala na Kinu. Naprotiv, ona je postala jača u odnosu na svoje konkurente, i bilo je neophodno da se uradi nešto povodom toga... Bez obzira na sve, vojni potencijal Rusije je porastao tokom poslednjih nekoliko godina. Ekonomija Kine i oružane snage Rusije združene su postale pretnja broj jedan za SAD. Vašington je, iskreno, izgubio u trci za svetsko liderstvo, od novih i starih konkurenata. Činjenica da SAD namerno pogoršavaju situaciju u svetu ne znači da imaju dozvolu da to urade. Oni kažu da ne mogu sebi da dopuste da više čekaju, jer ih Kina i Rusija neće pitata da dođu na presto, već će jednostavno odmah pored njihovog postaviti novi. SAD su počele da destabilizuju Rusiju pomaganjem sukoba na njenim granicama i stvaranjem uslova za sukobe u Evropi. Za Kinu je izabran drugačiji plan ... mehur na berzi počeo je da bubri niotkuda krajem leta 2014. Preduzet je snažan "informacioni napad" u štampi, putem saveta kako profitabilno ulagati u kinesku berzu i kako za kupca (SAD) rešiti jedan veliki i kompleksan zadatak: povlačenje novca iz realnog sektora potrošnje u zemlji i njegovo prebacivanje na virtuelnu berzu. Tako je postignut sveobuhvatan uspeh: usporavanje kineske privrede i pumpanje mehura koji preti stabilnosti zemlje. Nije potrebno biti naučnik da bi se predvidelo da će pre ili kasnije ekonomija usporiti, nakon čega će uslediti snažan informacioni udar, koji će izazvati globalnu oluju i počistiti sve preostale takmičare.U decembru, bilo je jasno da su SAD bile u stanju da pokrenu lančanu reakciju rasta na kineskom tržištu hartija od vrednosti. Bilo je samo pitanje vremena kada će SAD pokrenuti oluju. Kina je mudro odlučila da ne čeka i preuzela inicijativu, dok Vašington nije bio spreman. Dakle, oluja se nije desila u julu, što znači da SAD nisu imale nikakve veze sa kolapsom kineske berze u julu. Bilo to je lažni početak, koja je pretio uništavanjem strategije SAD. Kinesko rukovodstvo je, primenom aktivne strategije, u stvari vratila mehur u prvobitno stanje. Novac se vratio u privredu i gurnuo je napred. A onda se u avgustu desio nešto manje ozbiljan pad na berzi u Šangaju, što je je bio rezultat globalnog finansijskog cunamija. Dana 18. avgusta, američko tržište je počela da pada, a 24. avgusta, "panika" je počela da se širi širom sveta. Ali, pre toga, u julu, Kina je optužila Zapad i SAD za destabilizaciju kineske ekonomije i počela neviđenu prodaju američkih hartija od vrednosti: 106 milijardi dolara za dve nedelje, a za period juli-avgust oko $ 140 milijardi dolara. Pored toga, Kina je devalvirala juan za skoro 4%. Uvod je završen. Zapravo, mi smo se vratili na uobičajenu priču. SAD pokušavaju da napadnu, ali Kina se brani. I veoma uspešno.Sada, kada možemo da povežemo ove sa događajima od prošle godine, slika će biti jasnija. Zapamtimo, sukob traje između SAD i Kine, plus Rusije. U 2013. godini, glavni udarac je usmeren prema Rusiji preko Ukrajine. Od sredine juna 2014. postalo je jasno da glavni zadaci SAD u Ukrajini nisu brzo ostvarivi, a Rusija tvrdoglavo nije ulazila u direktan vojni sukob u Donbasu i otvorenu konfrontaciju sa Evropom. Naprotiv, Rusija pokušala da preuzme inicijativu, pristavši na razgovore sa Kijevom u Normandijskom formatu 6. juna 2015. godine, što je dovelo SAD do gubitka tempa i mogućnosti da izgubiti utakmicu. Bila je potebna promena strategije uništenja glavnih protivnika. U skladu sa tim, SAD je preko krize u Ukrajini prenela probleme na ruske granice dok se sa Kinom bore ekonomski. Svetska privreda je ušla u novu fazu akutne krize, kako robna tržišta padaju, dok su "saveznici" Rusija i Kina lišeni uporišta u obliku uravnotežene ekonomije i uravnoteženih finansija. Jul i avgust su već koštali Kinu 20% njenih deviznih rezervi. Dalje, kriza u Rusiji i Kini raste, što je izazvalo i unutrašnje političke probleme.Najzgodnije vreme za novi udar je oktobar-novembar 2015. Očigledno, planirana je još jedna akutna kriza, kao i u 2008. godini. Tada bi došlo do oštrog preokreta situacije u korist Sjedinjenih Američkih Država koje, bi istovremeno sa porazom svojih glavnih konkurenata, ostale jedino utočište protiv super krize u Evroaziji.Tako je bilo predviđeno. Ali izgleda da je Kina preuzela vođstvom, i da je sada inicijativa na njenoj strani. Postoje gubici, ali su podnošljivi. Naftni put Ulje na vatru je dodato na tržištu nafte. Bilo je neophodno da se obezbedi kolaps Saudijske Arabije i Irana u pravom trenutku ... jedan prema planu, a drugi pod jarmom okolnosti. U junu, 2014. godine, SAD i Evropa su najavili da su odlučili da ukinu sankcije protiv Islamske Republike Iran. Ova odluka, naravno, ne otvara tržište nafte Iranu, ali omogućuje zapadnim vladama "ventil", koji u svakom trenutku može da se otvori i da smanji cene na tržištima. 2015 je bila godina sporog rasta za iranski izvoz energenata, a glavni napad na "konkurente" je zakazan je za 1. januar 2016. godine, kada će iranska nafta moći da se izvozi u EU.U poslednje vreme, Saudijska Arabija je stvorila tržišne viškove nafte, ignorišući sve zahteve kolega OPEC-a da se dogovore o programu smanjenja proizvodnje. Sve ove indikacije (rat u Ukrajini, veštačka inhibicije Kine, dozvola Iranu da uđe na tržište nafte i gasa, besna i nerazumna trka Saudijaca za naftu) se uredno uklapaju u faze američkog hibridnog rata za globalnu hegemoniju. Posledice Koje bi biti posledice? Zapravo, ništa neočekivano se ne dešava. Odvija se globalni rat u hibridnom obliku. Protivnici udaraju jedni druge, pokazuju slabosti i brane se protiv neprijateljskih kontranapada. Rusija Očigledno je da će se, ako se događaji razvijaju po sličnom scenariju, u jesen ponovo desiti pokušaj destabilizacije Rusije (postoje mnogi pokazatelji da se ovo priprema). To će verovatno biti neuspešno (jer vidim niz indicija o radu na zaštiti), ali to ne bi trebalo da skrene pažnju Rusije od problema izvan svojih granica: Ukrajina, Kazahstan, Bliski istok, itd. Pod destabilizacijim razumem sistemske terorističke napade u pokušaju da se odigra na kartu nacionalnog razdora. SAD Za Vašington, sve je u pitanju. Za njih se ništa nije promenilo. Oni pokušavaju da brane svoje pravo globalne hegemonije i pravo da samostalno pljačkaju ceo svet. Zbog toga se ne možemo osloniti na ugovore koji će se poštovati samo u vreme kada su profitabilni. Niko nema iluzija. Maske su odbačene. Akcije SAD su pod velikim uticajem izbora, koji će se desiti nešto više od godinu dana daleko. Glavni problem Sjedinjenih Američkih Država, u čemu se slažem sa Bžežinskim i Kisindžerom, je to što su se periodi planiranja pomerili. Sve političke operacije u Beloj kući se prave za period 4 i 8 godina. Ne više. To je već razlog za poraz u Kini (Kina se već vratila u politici povezivanja sa Rusijom). Kada bi se ovom savezništvu pridružila i Nemačka, neki kratkoročni dobitak bi bio podređen dugoročnim gubicima. Evropa Evropi će opet biti puštena krv u vidu povećanja ekonomskog pada. Već stojimo na pragu recesije privrede. Koliko će ona biti duboka, zavisiće od velikih bitaka. Ako Evropa "ne sluša", garantovana joj je unutrašnja destabilizacija. Kina Peking, kao pametan saveznik, duže vreme greje svoje ruke koje pruža Rusiji. Nije njegova krivica što su SAD prvo napale Rusiju. Ali Kina je učinila sve da tu ostvari maksimalnu korist. Kineski ekonomski front i moguća destabilizacije na granicama malo po malo zaoštrava učešće saveznika u globalnom ratu. Definitivno mogu da se divim načinu na koji je Kina rešila problem na berzi. Brzo, jasno i temeljno. To ne znači da Peking može da izbegne probleme, ali u svakom slučaju može da oslabi njihove efekte. Ukrajina To je moja domovina i ja ne mogu da je ne pomenem. Ukrajinski front bio je glavni front SAD protiv Rusije 2013. i u prvoj polovini 2014. Godine. Do kraja prošle godine, postao je jedan od mnogih frontova. Ako dođe do globalne destabilizacije, ukrajinskom frontu preti da se izgubi na listi američkih problema, sa svim posledicama za samu zemlju.

Pročitajte još:Kineske rakete i dalje tajna za Zapad„Amerikanci se ozbiljno pripremaju za rat“

Izvor: Kurir/politonline.ru