Pravda

Prvi nepovoljni trend za nas je izbijanje tzv. novog hladnog rata, to jest povratak geopolitičkih napetosti između Zapada i Rusije. Prva linija trenja ove dve moćne ploče prostire se severno i istočno od nas, na prostoru od Baltika do Crnog Mora, tako da je Srbija pošteđena najvećih pritisaka i ekonomske štete. Međutim, direktna posledica ovog trenda jeste gubitak statusa međunarodnog gasnog koridora, kome se centralni i zapadni Balkan nadao i na njemu bazirao svoje energetske strategije. Ova činjenica ne bi bila tragična da su države regiona stavile u pogon svoje znatne resurse obnovljive energije i dogovorile se o upravljanju prekograničnim vodnim tokovima, čime bi dodatno istakle svoj glavni komparativni adut – hidroenergiju. Ali, nisu. Drugi nepovoljni trend predstavlja dramatično pogoršanje situacije u severnoj Africi i na Bliskom istoku. Umesto da bude u mogućnosti da aktivno koristi ova tržišta, na kojima je imala određene pozicije i šanse, Srbija je postala deo glavnog koridora za migrante i izbeglice (ali i teroriste), koji iz ovih krajeva žele da se domognu zapadne Evrope. Pored pripadajućih vanrednih troškova, glavna posledica po nas ovog trenda jeste pretvaranje otvorene i multikulturne Evropske unije u "tvrđavu Evropu", u kojoj će se uskoro preispitivati i interni šengenski sporazumi o slobodi kretanja ljudi, a kamoli vizne olakšice davane zemljama kandidatima. Trenutni porast razumevanja u Evropi za izbeglice samo će još više sniziti prag tolerancije za ekonomske migranate sa Balkana, tako da ne treba očekivati jačanje podrške za primanje novih država u EU. Treći nepovoljni trend predstavlja najava nove globalne recesije, o čemu se već uveliko razgovara u ozbiljnim krugovima. NJene naznake već vidimo u pucanju špekulativnih mehura u Kini, okončanju ekonomskog rasta Brazila i u poskupljenju kredita u Evropi i Americi. Nova globalna recesija bi imala dramatičan uticaj po međunarodnu trgovinu, što bi imalo direktne negativne posledice po one države Balkana, uključujući Srbiju, koje su identifikovane kao karike velikog robnog koridora zvanog Novi put svile. U situaciji ukrštanja više negativnih međunarodnih trendova, postavlja se pitanje šta jedna mala i siromašna zemlja može da uradi kako bi opstala i finansirala svoj razvoj. Pre svega, mora se sačuvati unutrašnja stabilnost i sposobnost realnog rasuđivanja. Predlozi koji idu u pravcu fizičkog izolovanja države od migranata, ili pak naseljavanja Srbije migrantima, nalaze se sa iste (pogrešne) strane zdravog razuma. Zatim, potrebno je maksimalno koristiti domaće resurse i eliminisati unutrašnje nelogičnosti. U današnjoj situaciji, Srbija postojeći uvozni gas ne koristi za proizvodnju električne energije, već za direktno grejanje velikih gradova, što nema ekonomskog smisla. Bivša SFRJ je bila izvoznik vršne električne energije, jer se ispravno prepoznalo da treba koristiti činjenicu da se topao vazduh Mediterana hladi iznad Dinarida i kreira vanredni potencijal za proizvodnju hidroenergije. Danas, umesto da se države regiona udruže u cilju proizvodnje energije, najavljuju se nekakvi autoputevi preko planina, za koje ne postoji nikakvo ekonomsko utemeljenje. Lista besmislenih poteza i odluka je preduga za ovaj tekst. Što se tiče međunarodnih okolnosti, za Srbiju će od presudne važnosti biti dalja dinamika odnosa između EU i Kine. Ukoliko se dva motora i pola Evroazije dogovore oko načina unapređivanja saradnje u cilju prevencije nove ekonomske krize i klimatskih promena, Srbija može imati mnoge koristi, od preferencijalnog finansiranja robne infrastrukture do povećanja energetske efikasnosti. Ukoliko Srbija, kao jedna od tranzitnih zemlja u trgovini između zapadne Evrope i istočne Azije, dobije materijalnu i političku podršku Evrope i Kine za razvoj železnice i iskorišćavanje obnovljivih izvora energije, to može otvoriti nove vektore razvoja, čak i pod međunarodnim okolnostima koji su daleko od idealnih. Za početak, dovoljno je razumeti da autoputevi bez železnice i elektrane na lignit, iako imaju marketinški potencijal, nemaju razvojni. Dobra kombinacija spoljne i razvojne politike može biti spasonosna za Srbiju uoči nadolazeće "savršene oluje". Ukoliko se naznake nove velike recesije potvrde, vremena i prostora za grešku ima manje nego ranije. Iskustvo pokazuje, nažalost, da na ovim meridijanima ne treba biti previše optimističan kad se radi o donošenju ispravnih analiza i odluka.