Pravda

Jedan od razloga je svakako priliv vesti sa drugih žarišta u svetu, pre svega onih u Siriji i Iraku, kao i ogromnog broja migranata na kapijama Evrope. Čak ni predendenti na mesto budućeg predsednika SAD u svojoj kampanji Ukrajini posvećuju veoma malo mesta. Hteo svet to da prizna ili ne, Vladimir Putin je pobedio u Ukrajini, i pokazao Zapadu da može protiv sankcija. Putin je pre godinu dana povukao ključni potez i pred čitavim svetom rekao da ne želi oružani sukob sa "ukrajinskom braćom", već isključivo mirovno rešenje konflikta. Na taj nači je "vezao ruke" Sjedinjenim Državama i EU, koje su, možda, očekivale oštriju reakciju ruskog predsednika na koju bi mogli da odgovore. Ipak, iako ruska vojska zvanično nije ušla na istok Ukrajine Vašington post tvrdi da je "javna tajna da Kremlj pomaže proruske pobunjenike". Američki list navodi da je na taj način "Putin pokazao Porošenku i njegovim zapadnim saveznicima da, ukoliko do sukoba dođe, Rusija sigurno pobeđuje jer proruski pobunjenici bez problema vladaju istokom Ukrajine". Čak su i Angela Merkel i Barak Obama posredno stavili Porošenku do znanja da je mir moguć samo ukoliko dozvoli decentralizaciju istoku zemlje, i praktično preda vlast na toj teritoriji u ruke vojsci DNR-a. To je bila gorka pilula koju je ukrajinski predsednik morao da proguta, a koja mu se umalo obila o glavu, jer je odluka o decentralizaciji izazvala žestoke proteste desničarskih i ultra-nacionalističkih partija. Ono što je Porošenko kasno shvatio je da ni Nemačka, ni Sjedinjene Američke Države neće ratovati zbog Ukrajine. Vladimir Putin je, da se izrazimo sportskim rečnikom, "potpuno umrtvio igru" na ukrajinskom frontu, i jednostavno, poput trenera čija je ekipa u vođstvu, jednostavno čeka da se utakmica završi. Slično je postupio 2008. godine kada je Rusija stala na stranu Abhazije i Južne Osetije tokom sukoba u Gruziji. Tadašnji predsednik Gruzije, a sada guverner Odese Mihail Sakašvili bio je u istoj zabludi kao i Porošenko - da će Zapad ući u konflikt sa Putinom. Baš poput Porošenka, i on se grdno prevario, a Južna Osetija i Abhazija su sada samoproklamovane republike verne Rusiji i njenom predsedniku. Daleko od toga da je Rusija u ovom sukobu prošla bez posledica. NJena ekonomija pretrpela je strahovite gubitke, ali je ipak izbegla nokaut, koji je u jednom momentu delovao veoma izvesno. Vladimir Putin se kockao i po svemu sudeći pobedio. U međuvremenu se nametnuo kao mirotvorac i posrednik u pregovorima bitnim za svetsku bezbednost, poput nuklearnog sporazuma sa Iranom. Za svoj doprinos u pregovorima dobio je pohvalu čak i od Baraka Obame, kome sigurno nije bilo lako da to izgovori, imajući u vidu zategnute odnose Rusije i SAD. Danas se Rusija aktivno uključuje u borbu protiv Islamske države, a Ukrajina, rasparčana i na staklenim nogama, pada u neki drugi, manje važan plan.

Pročitajte još:STRELKOV: Kako sam ratovao za Republiku SrpskuLAVROV ZAPADU: Bavite se i uništavanjem Jugoslavije i Libije, a ne samo Krimom

Izvor: Blic