Pravda

To znači da obično deca ili supružnici kojima pripada stan ili kuća, automobil ili štedna knjižica dobijaju i preostale rate u nasledstvo. Ovo ne važi samo ukoliko je postojalo životno osiguranje. Ukoliko, međutim, korisnik kredita nije za života na drugi način obezbedio otplatu kredita, njegova prava i obaveze iz ugovora o zajmu prelaze na njegove naslednike. Zakonom o nasleđivanju propisana je obaveza naslednika da odgovara za dugove. Zaostavštinu ostavioca čine imovinska prava i obaveze. Nasleđuju se, dakle, ne samo imovinska prava već i obaveze, u konkretnom slučaju - dug po kreditu. U trenutku smrti korisnika kredita, njegova celokupna zaostavština prelazi po sili zakona na naslednike. Prihvatanje nasledstva automatski podrazumeva i prihvatanje obaveza, odnosno dugovanja, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine. - Ukoliko ima više naslednika, oni solidarno odgovaraju za nasleđene dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva. Ako je deoba nasleđene imovine obavljena, dugovi među naslednicima dele se srazmerno njihovim naslednim delovima - navode u Narodnoj banci Srbije. Sama činjenica da govorimo o nasleđivanju duga po kreditu znači da glavni dužnik prilikom zaključenja ugovora s bankom nije obezbedio otplatu kredita, na primer, polisom životnog osiguranja ili nekom drugom vrstom osiguranja koje, između ostalog, mogu da pokriju i smrtni slučaj. Ti finansijski proizvodi služe kao sredstvo obezbeđenja korisniku i njegovim naslednicima u slučaju neželjenog događaja. - Međutim, kod nasleđivanja obaveza po osnovu kredita obezbeđenog hipotekom banka ima na raspolaganju sredstvo obezbeđenja - založno pravo na nepokretnosti. U slučaju da nakon smrti korisnika kredita naslednici ne otplaćuju uredno i u potpunosti dug po kreditu, banka je ovlašćena da naplatu potraživanja po kreditu ostvari prodajom založene nepokretnosti - ističu u NBS. Narodna banka Srbije savetuje građane koji su naslednici nepokretnosti pod hipotekom da nastave sa izmirenjem redovnih obaveza po kreditu kako ne bi došli u situaciju da banka celokupno dugovanje proglasi dospelim i proda založenu nepokretnost. Kada nastupi smrtni slučaj korisnika kredita, potrebno je što pre obavestiti banku o događaju radi dogovora u vezi s daljom otplatom kredita. Ukoliko dospelo dugovanje po kreditu ne bude izmireno, banka ima pravo da na dospeli dug obračuna zateznu kamatnu stopu, što naslednike kredita izlaže dodatnom trošku. Kako do toga ne bi došlo, naslednik ili naslednici imovine korisnika treba da kontaktiraju s bankom i potpišu ugovor o pristupanju dugu.

Pročitajte još: 

• U REGIONU NIČE 9 NOVIH AERODROMA: Evo u kojim gradovima će Srbija graditi svoja dva!
• Sankcije Rusiji bile naša šansa, a mi beležimo pad
• RECEPT ZA OBEĆANJE: Kako da nam plata bude 500 evra?
• ONA JE DVAPUT DOTAKLA DNO: Onda je prestala da koristi kartice i – sada je milioner! (VIDEO)

Izvor: Novosti