U ovoj godini stručnjaci predviđaju da će na srpsko tržište nagrnuti jeftin šećer iz Evrope, jer će države EU zadržati subvencije koje daju svojim proizvođačima.
Domaća industrija lane je proizvela ispod 300.000 tona šećera, upola manje nego prethodne, 2014. godine. Od postojećih šest pogona za preradu šećerne repe, jedna fabrika prošle sezone nije radila, jer sa postojećom proizvodnjom slatkog kristala imamo previše pogona za preradu. Proizvodnja šećera 2014. iznosila je 545.957 tone, što je količina koja zadovoljava domaće potrebe, ali i kvotu za izvoz u EU, po preferencijalnom statusu od 181.000 tona. Rezultati iz prošle sezone, međutim, pokazuju da neće moći da se ispuni izvozna kvota, jer najpre moramo da podmirimo sopstvene potrebe, koje su oko 180.000 tona. - Veliko je pitanje kako će šećerane poslovati naredne sezone, jer će morati manje da izvezu, pošto najpre moraju da podmire domaće potrebe - ističu u Poslovnoj zajednici za industrijsko bilje. U mreži za poslovnu podršku stručnjaci smatraju da rešenje leži ili u politici pariteta, koja podrazumeva da i naša zemlja preduzme mere slične zemljama EU, ali pritom i uspe da ispregovara se predstavnicima EU i zaštiti naše interese, ili spajanju naših šećerana među sobom, ili sa drugim u regionu. Na taj način bi se, kažu, stvorili preduslovi da proizvodnja bude jeftinija i da se podignu količine. - Konkurentnu cenu prema robi iz EU imaće ne samo onaj ko ima subvencije države, nego i onaj ko je tehnološki i po količinima, ali i po ceni radne snage dovoljno konkurentan da plasira robu u uslovima jake konkurencije - kaže Dragoljub Rajić, privredni konsultant. - Mi smo u Srbiji relativno kokurentni samo po ovom trećem kriterijumu, a da bismo bili konkurentni i po prva dva, neophodno nam je da se ukrupnimo i postanemo deo nekog još većeg sistema. Olga Čurović, direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje, izjavila je da su naše šećerane sve manje konkurentne, a proizvodnja skuplja. - Da je alarmantna situacija, pokazuje i podatak da je 2014. šećerna repa zasejana na 70.000 hektara, a 2015. gotovo upola manje, na oko 42.000 hektara - naglašava Čurovićeva. Od nekadašnjih 11 fabrika šećera u zemlji, prošle godine radilo je samo pet. - Očekuje nas stabilna snabdevenost svetskog tržišta šećerom, usled postojanja zaliha, uprkos smanjivanju proizvodnje tog proizvoda - kažu u Udruženju za agrar PKS. - Očekujući promene u statusu šećera u Evropskoj uniji i ukidanje kvote za njegovu proizvodnju, srpski proizvođači traže subvencionisanje primarne proizvodnje šećerne repe. Ali i pomoć države za probijanje na rusko tržište, dogovorom dveju zemalja za dobijanje preferencijalnog izvoza šećera u Rusku Federaciju.
Pročitajte još:
Izvor: Novosti