Pravda

Ovo je deo besede akademika Matije Bećkovića na svečanoj akademiji povodom 100 godina Mojkovačke bitke, održane u subotu veče u Mojkovcu. Mojkovačka bitka je mala u istoriji ratova, ali u istoriji bratske sloge i ljubavi, čojstva i junaštva, časti i obraza, spada u najveće koju je vodilo ljudsko seme, a najveća i najslavnija koju je vodila Crna Gora, kazao je Bećković, naglašavajući da je Mojkovačka bitka deo Kosovskoga boja koji traje i trajaće do poselednjeg vremena. - Kao što se za Kosovsku neće do kraja znati da li smo je dobili ili izgubili, tako se ni za Mojkovačku još ne zna jesmo li poraženi ili pobednici, da li je bila velika ili mala. U toj bici smenjuju se protivnici i smenjuju imperije, samo srpski narod ostaje onaj jedan te isti i jedini, besedio je Bećković, kazujući da su i Hristos i Mojkovac rođeni na Božić i da zato nema Božića bez Mojkovca i Mojkovca bez Božića. Bećković je podsetio da je seradar Janko Vukotić u noći bitke ložio badnjak i noćivao u kući Gavra Radenovića u Podbišću a Gavrov unuk ga je opisao kao "poslednjeg kasičnog viteza Crna Gore" i "nenačetog crnogirskog ratnika", koji je okrenuo najlepšu stranicu crnogorske ratne istorije. "Srbin sam Crnogorac. Srbin sam jer sam Crnogorac. Ne velim da drugde i drukčijih Srba nema – zlo nas je rasulo na sve strane, ama ja sam takav. Niesam Crnogorac što sam Srbin, nego Srbin što sam Crnogorac. Mi Crnogorci smo so Srpstva. Nije ovde Srpstvu sva snaga, ali jeste duša. Možeš me ubiti, saseći, smrviti i u prah stucati, ali, što je srpskom to ostaje dok i trunke ime. I misao moja srpska traje dok ijedan damar kuca. Ima drukčijih Srba, mi smo oni od Kosova, što svećaju i pevaju nesreće srpske – pa ni nas nema. Srba nema", podsetio je Bećković na rečći serdara Vukotića iz romana. Kao i ishod Kosovske i ishod Mojkovačke bitke bio je unapred poznat, a ni jedna do danas nije završena, niti će ikad biti izgubljena, poručio je Bećković.