Pravda

Prosečna plata u Srbiji u novembru 2015, poslednjem mesecu za koji su objavljeni podaci, bila je 44.166 dinara, što je prema kursu koji je važio poslednjeg dana tog meseca bilo 364 evra. Premijer Aleksandar Vučić obećao je da će za dve godine, to jest u januaru 2018. prosečna plata u državi biti 500 evra. To je 136 evra ili 37 odsto više. Sagovornici su saglasni da toliki rast zarada na ekonomskim osnovama ne može da bude ostvaren u tako kratkom periodu, ali da je raznim "akrobacijama" čak i to moguće postići. Sam premijer je rekao da očekuje da privredni rast ove godine bude dva odsto, a naredne tri procenta, tako da je jasno da povećanje proizvodnje neće biti ni približno dovoljno da se opravda rast plata od skoro 40 odsto. Jedna od hipotetičkih mogućnosti da se plate brzo podignu jeste da se smanje porezi i doprinosi na zarade, pa da se za taj iznos povećaju neto primanja radnika. Tu ideju podržavaju svi poslodavci, koji sada na neto platu radnika državi daju još oko 60 odsto, a isto je zagovarao i bivši ministar privrede Saša Radulović. Ali, Ministarstvo finansija ocenilo je takav predlog kao fiskalno neodrživ, jer bi se u budžetu pojavila prevelika rupa. Osim toga, pitanje je i da li bi poslodavci celokupno smanjenje dažbina prebacili svojim zaposlenima u vidu veće plate ili bi taj novac zadržali za sebe. Profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju i bivša zamenica ministra finansija Milica Bisić kaže da se razmatranje ovakve mogućnosti za podizanje prosečnih plata na 500 evra svodi na pitanje sistema prava iz penzijskog osiguranja, ili drugačije rečeno, na to da li će penzije biti smanjene ili neće. "Tu nema previše prostora. Tu je porez, koji je sa stopom od 10 odsto već mali, pa bi se čak i njegovim prepolovljavanjem dobilo samo pet procenata. Značajniji uticaj imaju stope doprinosa, naročito doprinosa za penzijsko osiguranje, koje iznose 14 odsto na teret zaposlenog i 12 odsto na teret poslodavca, a tu je i zdravstveni doprinos. Ali, iako je smanjenje ovih doprinosa moguće, ono nije održivo bez značajnog reformisanja prava iz PIO fonda, to jest bez smanjenja penzija", jasna je Bisić. Ona taj problem definiše kao sistem spojenih sudova, jer ako se na jednom mestu smanji izdatak, na drugom mora da se poveća, da se ne bi napravio manjak u budžetu. Tako je, kako kaže, još 2012. rađena analiza o mogućnosti da se snize doprinosi, ali je tada zaključeno da bi to iziskivalo podizanje PDV-a za tri odsto, što bi značilo da bi PDV sada morao da se podigne na 23 odsto. "I onda se postavlja pitanje šta će biti sa realnim zaradama. Vi možete imati i 500 evra prosečnu platu ili bilo koji drugi iznos, ali ako vam se smanji kupovna moć, jer su cene porasle zbog podizanja poreza, onda vam takva plata ništa ne znači", upozorava Bisić. Nikola Pavičić, predsednik Sintelona, kaže da "plate mogu da budu i 600 evra ako veštački budemo održavali jak dinar". "Ali, ako ne bude rasta privrede, od stvarnog povećanja plata neće biti ništa. Pritom, Srbiji su potrebne dvocifrene stope rasta ako hoće da se približi razvijenom svetu. Sa dva odsto rasta, koliko je mala naša proizvodnja, mi možemo samo da povećamo razlike između nas i razvijenog sveta. Srbiji je potreban program izvoza, jer smo suviše malo tržište da bismo domaćom tražnjom mogli da pokrenemo privredu. Mi očekujemo da nas izvuku strane investicije. One jesu dobre, ali to je zabluda, jer nas samo domaći ulagači mogu da izvuku", kaže Pavičić. Po njegovim rečima, u Srbiji će prosečna plata biti 500 evra "tek kad budemo imali visoke stope rasta od bar pet odsto", a u suprotnom, "samo ako kurs bude veštački održavan na ovom nivou ili čak ako dinar bude ojačan".