Pravda

"Mi ćemo učiniti napore da dobijemo odgovor od Evropske unije šta će se dogoditi s vizama. Inače, biće nam teško da učestvujemo u daljem procesu (pregovora sa Srbijom)", objašnjava predsednik kosovske vlade Mustafa. Da li se kosovski premijer i dalje drži tog stava, izrečenog posle Nove godine, nije se, međutim, moglo odgonetnuti iz izjave premijera Aleksandra Vučića, koji je na Božić s Mustafom razgovarao telefonom o primeni Briselskog sporazuma i nastavku dijaloga 27. januara, sem da će nastavak razgovora biti "možda još i teži od dosadašnjeg". A nismo čuli ni glasnu reakciju Brisela povodom pomenute izjave predsednika kosovske vlade. Kosovo je sredinom juna 2012. dobilo mapu puta za dijalog o ukidanju viza, koja sadrži spisak reformi koje će morati da budu sprovedene da bi građani Kosova mogli bez viza da putuju u EU. Dok Mustafa ocenjuje da su Kosovu postavljeni duplo veći zahtevi za liberalizaciju i navodi da je u septembru rečeno da su, od 95 uslova, institucije Kosova ispunile 87, a da su za drugi deo, koji je delimično ispunjen, date preporuke, u Beogradu se ukazuje da vizna liberalizacija nije političko već bezbednosno i tehničko pitanje, o kojem odlučuju ministri unutrašnjih poslova i pravde. Za ocenu ispunjavanja uslova za bezvizno putovanje u zemlje EU svakako nije bez značaja ni činjenica da je Agencija za kontrolu evropskih granica Fronteks objavila, recimo, da su decembra 2014. godine građani Kosova činili 40 odsto ukupnog broja otkrivenih u pokušaju ilegalnog prelaska granica EU. Bez obzira na sve to, Priština sada postavlja svoje uslove. A ono što je njoj dozvoljeno, nije, setimo se, bilo dozvoljeno Beogradu u vreme njegove borbe da građani Srbije dospeju na belu šengen listu. Srbiji su vize ukinute decembra 2009. godine, tri godine posle usvajanja mandata za pregovore o sporazumima o viznim olakšicama i o readmisiji. U međuvremenu, ispunila je mapu puta – od izdavanja biometrijskih pasoša i usvajanja zakona o kontroli granice, preko uvođenja mehanizma praćenja ilegalne migracije, do primene strategije za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Pritom, posebno je bio važan dogovor o povratku lica koja nezakonito borave u evropskim državama. Iako su evropske ekspertske misije potvrdile da je zemlja zadovoljila sve tehničke kriterijume, izvori iz Brisela u prvoj polovini 2009. u više navrata su poručivali da je svrstavanje na bezviznu listu pod znakom pitanja zbog neisporučivanja haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i u slučaju da dođe do pogoršanja odnosa s misijom EU na Kosovu. Branimir Stojanović, potpredsednik kosovske vlade, smatra da je Mustafina izjava ipak više za unutrašnju upotrebu. "Ali, EU u svakom slučaju treba da se izjasni o konkretnom odnosu albanskih političkih lidera prema tom pitanju, jer onaj koji postavlja uslove (a to je EU) najbolje zna da li su oni ispunjeni ili nisu", kaže on. Kad je reč o nastavku dijaloga, naglašava da je dijalog koristan i dobar, bez obzira na to koliko je težak. "Ukoliko je stav Prištine da dijalog treba da postoji samo zbog odnosa kosovskih Albanaca prema EU, onda je to pogrešan odnos prema svemu", ističe on. Na podsećanje da Srbija u vreme sprovođenja svoje mape za dolazak na belu šengensku listu ničim nije mogla da ucenjuje, a da Kosovo to danas čini, sagovornik izražava skepsu da će neko iz Prištine danas moći da uslovljava EU. Sličnog mišljenja je i Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, nekadašnji savetnik za viznu liberalizaciju u Vladi Srbije. "Imajući u vidu da se na Kosovu situacija komplikuje upravo zbog briselskih razgovora, mislim da je reč o unutrašnjepolitičkom odmeravanju snaga, uoči nekakvih eventualnih vanrednih izbora", kaže Petronijević. Istovremeno, on ističe da EU, u momentu kad postoji ovakvo iskustvo s migracijama, ne samo kad je reč o ljudima koji dolaze sa Bliskog istoka, već i s povećanim brojem zahteva za azil iz zemalja zapadnog Balkana koje su dobile viznu liberalizaciju, dodatno pooštrava uslove za dobijanje viza, pogotovu bezviznog režima. Prema njegovoj oceni, u vreme srpskih pregovora o viznoj liberalizaciji politički uslovi nisu bili toliko aktuelni, a bilo je važno izdavanje putnih isprava za one koji imaju prebivalište na Kosovu, gde Srbija nema svoje institucije. Upitan koliko ipak ima politike u odluci da nekoj zemlji budu ukinute vize, ovaj stručnjak odgovara: "Zaista mnogo, iz prostog razloga što na taj način šaljete poruku jednoj zemlji u vezi s njenom evropskom perspektivom. To nije samo tehnički proces, iako je najvažniji, ali je odluka uvek politička, kalkuliše se momenat kada se ona donosi i kakve će efekte da proizvede."