Pravda

Nakon što je, preglasavanjem srpskih članova, Ustavno-pravna komisija Parlamenta BiH podržala principe ovog zakona, poslanici iz RS juče su na sednici parlamenta demonstrirali potpuno jedinstvo i zatražili da se sporni zakon povuče iz skupštinske procedure, jer nisu prihvatali odredbu po kojoj je 9. januar proglašen verskim praznikom. U toku sednice parlamenta, ministar civilnih poslova BiH Adil Osmanović obavestio je poslanike da je, posle konsultacija sa Kolegijumom ovog doma, u ime Saveta ministara povukao Predlog zakona o neradnim danima za vreme verskih praznika u BiH zbog "dodatnih konsultacija". Osmanović je naglasio da se BiH, kao potpisnica ugovora sa Vatikanom i SPC, obavezala na donošenje posebnog zakona o neradnim danima u vreme verskih praznika u BiH. Ovim zakonom određuje se po pet plaćenih neradnih dana tokom godine za obeležavanje verskih praznika za pravoslavce, katolike, muslimane, pripadnike jevrejske i svih ostalih vera u BiH. Zatraženo je da se entitetski zakoni o praznicima usklade sa ovim aktom na nivou BiH, čime bi, zapravo, RS bila primorana da 9. januar proglasi verskim praznikom, što je i cilj odluke Ustavnog suda BiH kojom se, kako kažu srpski poslanici, nastoji dokazati da ovaj datum vređa Bošnjake i Hrvate. Poslanik SNSD u Parlamentu BiH Lazar Prodanović kaže, za "Novosti", da je neprihvatljiv zakon koji će dati legitimitet odluci Ustavnog suda BiH! - U Srpskoj se 9. januar obeležava kao Dan Republike i to je sekularni praznik svih građana u RS. Potrebno je definisati neradne dane za zaposlene u institucijama BiH i ne navoditi nazive verskih praznika kako bi se dala mogućnost svim vernicima da imaju jednako pravo, odnosno da ne određujemo nikome kada će imati plaćen neradni dan - naveo je Prodanović. I poslanik SDS u Parlamentu BiH Aleksandra Pandurević kaže da je sporno da 9. januar bude proglašen verskim praznikom. - Srpska ima sekularno zakonodavstvo i 9. januar nije verski praznik, on je praznik svih građana koji žive u Srpskoj, zbog čega ga ne treba svoditi na verski praznik - rekla je Pandurevićeva, objasnivši da se u Sporazumu sa SPC ne navode tačni datumi. Pojedini poslanici su tražili da Parlament usvoji okvirni zakon o državnim i verskim praznicima. Inače, BiH od Dejtona do danas nikada nije usvojila zakon o praznicima, pa su obeležavanja važnih datuma u RS i FBiH uvek predmet političkih prepucavanja i sporenja. FBiH slavi 1. mart kao "Dan nezavisnosti BiH" i 25. novembar kao "Dan državnosti BiH" koje RS ne priznaje. RS 21. novembra praznuje godišnjicu potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. FBiH ne obeležava ovaj datum. Zakonom bi za katolike neradni dani bili za Bogojavljenje, za Telovo, za Uznesenje Blažene Device Marije ili Veliku Gospu, za Sve svete, te za Božić. Za pravoslavce su neradni dani Božić, Sveti arhiđakon Stefan (9. januar), Duhovi, Veliki petak i Vaskrs. Za muslimane su predviđena po dva dana za Ramazan i Kurban-bajram te jedan dan po izboru vernika u povodu Nove hidžretske godine ili rođenja poslanika Muhameda. Mora se napomenuti, da od ukupno 42 poslanika u parlamentu BiH iz RS dolazi njih 14. Iz FBiH dolazi 28 poslanika. Klub SNSD - DNS ima sedam poslanika, a SDS - NDP šest. Jedan poslanik iz RS je član SDA. Nijedan zakon ili odluka parlamenta BiH ne mogu biti usvojeni bez podrške dve trećine poslanika iz RS. Takođe, nijedan zakon ne može biti usvojen ako je protiv njega glasalo 10 poslanika iz RS.