Pravda

Odluka akademika, pesnika Matije Bećkovića da 10.000 evra - deo novca od nedavno dobijene nagrade Instituta "Ivo Andrić" - podeli na ravne časti i pokloni Matici srpskoj i Srpskoj književnoj zadruzi, ukazala je na neshvatljivu nebrigu naše države prema dvema najstarijim institucijama kulture. Bećkovićevim gestom, ove dve kuće su, bar za neko vreme, skinute sa "veštačkog disanja". Dočekale su, tako, državne pare, ali iz Republike Srpske, koja je obezbedila iznos nagrade. Za to vreme, niko iz državnog vrha Srbije godinama ne čuje vapaje čelnika Matice i Zadruge. Ministri kulture se, kao po pravilu, ne uzbuđuju. Matica je ministru Tasovcu tokom prošle godine uputila sedam pisama i ostala bez odgovora. Ministarstvo kulture Srbije je, izgleda, čekalo Deda Mraza. Na Matičin račun je tek 31. decembra prošle godine, leglo odobrenih 400.000 za "Letopis". Usledilo je to posle dva oštra saopštenja predsedništva Matice, u kojima je javnost upoznata sa činjenicom da je najstariji živi književni časopis na svetu, pokrenut 1824, tokom čitave 2015. na izdisaju, bez dinara obećane državne pomoći. Pišu ministru bezuspešno i ljudi iz SKZ, ne prima ih Tasovac ni na kafu... Predsednik SKZ Milovan Danojlić nedavno nam je rekao da se oseća kao "neuspešni ulični prosjak". Znamenito Zadrugino "Plavo kolo", naša najstarija književna edicija, koja izlazi od 1892, jedva sastavlja kraj s krajem. Postojeći Zakon o SKZ ne predviđa nikakav budžet - ni za ustanovu ni za "Kolo". Mada je još 2013. bilo predviđeno da se iz budžeta Vlade Republike Srbije namenski finansira makar "Kolo", a predlog Zakona prošao javnu diskusiju, procedura je prekinuta, a SKZ napuštena. U novu godinu ulazi sa starim mukama. Objašnjavajući svoju nameru da od dobijenih 25.000 evra Matici i SKZ prosledi po pet hiljada evra, Bećković kaže da mu se nekako učinilo da je baš Andrićgrad i nagrada "Ivo Andrić" prilika da se Andrićevim izdavačima pomogne: - A opet, da bih i ja bio zadužbinar u ovoj Zadužbini. U tome mi je pomogla baš Zadužbina. Razumeo sam da u Ministarstvu kulture ne odgovaraju na apele iz Matice i SKZ, a time poručuju da se oni o tome i ne pitaju. Voleo bih da nije tako, ali ne znam kako bih to razumeo drukčije. Bećković ne može da shvati da se ugrožava "plava edicija" koja traje više od veka i da je neko ravnodušan. - A to što bi trebalo da daju nije ni hiljaditi deo od onoga što daju za neki od koncerata u "Areni". Nekako je ispalo da je sporno sve što ima taj atribut srpska: Matica srpska, Srpska književna zadruga, pa Srpska akademija nauka i umetnosti, Republika Srpska... Prosto je neverovatno da Matica srpska i SKZ koje su kroz sve ovo vreme pretrajale, budu sporne sad, i da Ministarstvo kulture Srbije prvi put u svojoj istoriji nema sluha za ove institucije. Čovek ne može da ne pomisli da to nema neku pozadinu. Možda je to iz nekog od aktuelnih poglavlja. Mislilo se da duh i slovo nema granica, ali kao da im se na ovaj način te granice određuju. Naročito kad se tiču ovog prideva - kaže Bećković. Svojim gestom Bećković je, po rečima glavnog urednika SKZ Dragana Lakićevića, održao ne malu lekciju i društvu i pojedincu naših dana: I to ne onima koji para nemaju, nego onima koji imaju. SKZ je i pre 125 godina imala instituciju "dobrotvora". To su bili oni koji su mogli da, bez ikakvog interesa, na polzu knjige i kulture, daju izvesni iznos ustanovi koja služi rodu i jeziku. A ustanova to pamti i uzvraća... Kod nas se dobrotvori odavno ne javljaju - biće da se novac preselio u ruke i na račune nedobrotvora. Pritom, izgleda da je najsiromašnija naša Država. Ali bogata ispade naša susedna, takođe srpska država, Republika Srpska, u kojoj su i Ćuprija na Drini i Andrićgrad i toliki veliki pisci koji su uzidani u temelje SKZ. Pisci daju dela, jer obično novca nemaju. A kad veliki pisac, kao što je Matija, dobije malo veći novac, on daje - onome ko ga je odnjihao, a to je SKZ... Matijin gest, a i gestovi mnogih prošlih, sadašnjih i budućih dobrotvora daju nam realnu nadu da ćemo i ove godine uspeti da spasimo "Letopis". Neke od temeljnih kulturnih vrednosti moramo zajedno čuvati i to prvenstveno sistematskom brigom države. Ako smo prinuđeni da ovakvim gestovima pojedinaca rešavamo stvar, to nije dobar znak - kaže predsednik Matice srpske Dragan Stanić.