Pravda

Koliko god da se ne slažem sa stavovima našeg postpetooktobarskog ministra spoljnih poslova - koji je u svoj tadašnji ekspoze uvrstio i evro-atlantizam (EU + NATO) i tako postao jedini naš funkcioner koji je zvanično podržao ulazak u Atlantski pakt - njegovo pravo je da ih zastupa. Međutim, problem je kada to čini sa pozicije generalnog sekretara organizacije ili preciznije "strukture regionalne saradnje u Jugoistočnoj Evropi" - čiji je i Republika Srbija učesnik. Osnovni zadaci RSS su - kako stoji na sajtu našeg Ministarstva spoljnih poslova - "razvijanje regionalne saradnje kroz šest prioritetnih oblasti (ekonomski i socijalni razvoj, energetika i infrastruktura, pravosuđe i unutrašnji poslovi, bezbednost, jačanje ljudskog potencijala, parlamentarna saradnja) i identifikovanje projekata od zajedničkog interesa za države regiona i njihovo povezivanje sa planovima Komisije EU". Znači, među zadacima nema ni u naznakama a kamoli eksplicitno, podrške NATO ekspanziji! Uz to, od dvanaest zemalja ili entiteta (kakvo je naše okupirano Kosovo) učesnika u RSS, dve države su zvanično opredeljene za neutralnost (Srbija i Moldavija). Otkud onda Svilanoviću pravo da pozitivno vrednuje ulazak Crne Gore u NATO, te da tvrdi da je njegovo širenje nešto što pogoduje regionalnoj stabilnosti? To nas podseća na dimenzije evroatlantskog licemerja, odnosno koliki je EU-NATO raskorak između dela i reči. Evroatlantski konzorcijum na čelu sa Vašingtonom, Berlinom i Briselom, u našem i drugim regionima plasira razne inicijative koje nominalno treba da služe miru i razvoju, a zapravo su neokolonijalne institucije u funkciji NATO dominacije. Osim toga, uloga im je i da isluženim evroatlantskim lobistima u redovima političke elite perifernih zemalja obezbede dobro plaćena radna mesta. Čisto da se ne boje neizvesne starosti. Stoga, kada čujemo RSS ili nešto tome nalik, znajmo da se radi o sličnim telima kao što je bio Državni biro za istraživanje diktatora Ugande Idija Amina. Iza pompeznog imena i visokoparnog navodnog cilja (“podrška vladavini prava”), zapravo se krila brutalna politička policija koja je mučila i likvidirala stotine hiljada ljudi. EU i NATO to, makar u Evropi, sada ne rade, ali sa milionima ljudi grubo manipulišu, ništa manje nego što to čine neskriveno totalitarni sistemi, ispirajući im mozgove i puneći ih potom otužnim pričama o lažnim "evropskim vrednostima". Pogotovo smo takvoj ideološkoj obradi izloženi mi koji se nalazimo u još tek napola okupiranim zemljama. Pravi zadatak raznih RSS je da ona bude po NATO uspešno okončana, pa se u takvim okolnostima, na mah, njihovi jurišnici zaborave, i skinu maske satkane od evroatlantskih eufemizama. Onda vidimo njihovo pravo NATO lice! Doduše, Svilanović ga je demonstrirao već 2001. godine, ali pošto se pokazalo da je Srbija, mnogo više od nekadašnje "srpske Sparte", i dalje "tvrd orah" i "voćka čudnovata", te da nije lako nju privoleti Atlantskom carstvu, dodeljena mu je nova, maskirana uloga, u vezi sa našim i regionalnim perfidnim izvođenjem na NATO put.