Pravda

"Svakako je bilo mnogo teže dodeliti azil (američkom uzbunjivaču Edvardu) Snoudenu nego što bi to bilo u Asadovom slučaju", dodao je Putin. Ruski predsednik je priznao i da je Asad – kojeg opozicija i Zapad optužuju da je izazvao rat u Siriji, ubio mnoštvo civila i posredno podsticao Islamsku državu (ID) kako bi naveo svet da ga podrži u strahu od još gore alternative – "učinio mnogo toga lošeg tokom konflikta". Nije Putin propustio ni da primeti kako se, bez obzira na Asadove greške, sukob u Siriji nikada ne bi toliko razmahao da ga akteri van zemlje nisu podsticali oružjem, novcem i borcima. Ali, ovo je, ne računajući raniju Putinovu opasku da Asad "nije idealan", bio prvi oštriji ruski komentar o sirijskom predsedniku, uz nagoveštaj načina na koji bi on mogao biti bezbedno izveden iz zemlje. Moskva je već u više navrata poručivala da je, uprkos tome što vojno interveniše na njegovoj strani, Asadova sudbina – eufemizam za njegov opstanak na vlasti – za nju nije važna koliko obuzdavanje rata u Siriji. Ova pažljivo izvagana Putinova izjava, u kojoj nije pristao na brzo uklanjanje Asada, ali ga jeste "pucnuo po prstima" i ostavio prostora za njegovo povlačenje ako okolnosti tako budu diktirale, stiže u delikatnom trenutku. Krajem meseca u Ženevi bi trebalo da se održe mirovni pregovori o Siriji, pod okriljem Ujedinjenih nacija, na kojima se očekuje učešće predstavnika i režima i pobunjenika. Da bi dijalog uopšte bio organizovan, Zapad i sirijska opozicija su odustali od zahteva da Asad siđe s vlasti pre početka mirovnog procesa, dok je Damask prestao da insistira na tome da prethodno budu poraženi teroristi, u koje svrstava sve koji mu se protive, pa i one koji će biti uključeni u pregovore. Međutim, neusaglašeno je ostalo kada bi, tokom dvogodišnjeg perioda u kojem će, prema planu UN, Sirija dobiti vladu nacionalnog jedinstva, promeniti ustav i sprovesti izbore, Asad trebalo da ode – kao i da li će se, kako je podsetio Putin, to uopšte dogoditi pre izbora, odnosno pre nego što čitav proces stigne do kraja. Koliko će dijalog biti mukotrpan vidi se i iz toga što pred sastanak u Ženevi uporno iskrsavaju nove prepreke. Prvo je vazdušnim udarom likvidiran Zahran Aluš, vođa Islamske armije, jedne od najmoćnijih pobunjeničkih grupa, nakon čega su Asad i Rusija optuženi da sabotiraju pregovore poručujući onima koji treba da sede s druge strane stola da i dalje predstavljaju mete a ne partnere u budućoj vladi nacionalnog jedinstva. Opozicija sada uzvraća koristeći humanitarnu katastrofu u Madaji kao polugu pritiska. U tom gradu su 40.000 stanovnika, među njima i pobunjeničke snage, već mesecima pod opsadom Asadovih trupa. Svetski mediji su prethodnih dana preplavljeni fotografijama dece na ivici smrti od izgladnjivanja, a režimu je opozicija ispostavila zahtev da otvori puteve za dostavu humanitarne pomoći ako želi da mirovni pregovori počnu. Damask je poručio da su pobunjenici ti koji onemogućavaju isporuku pomoći ne bi li eksploatisali humanitarnu krizu u propagandne svrhe. Verodostojnost pojedinih fotografija stavljena je pod sumnju, uz tvrdnje da su snimljene mnogo ranije, i to ne u Madaji. Ali, Asad je ipak naredio da se humanitarcima oslobodi prolaz. Ma koliko da je "zgodno pala" u ovom trenutku, katastrofa u Madaji je, uveravaju UN, stvarna. Propagandna manipulisanja patnjama žitelja opsednutih gradova moguća su samo zato što takva iznurivanja jesu ustaljena strategija u sirijskom ratu. I ne pribegava joj isključivo režim, nego i pobunjenici, mada, navodno, u manjoj meri. Osim u Madaju, pomoć je, na osnovu zajedničkog dogovora, sada najzad stigla i u još dva mesta koja su u obruču držali pobunjenici. Negde između istine i pukog učvršćivanja pozicija pred pregovore verovatno su i navodi glavnog opozicionog bloka, Sirijske nacionalne koalicije, prema kojima su ruski avioni od početka svoje intervencije krajem septembra prošle godine usmrtili 1.730 civila, među kojima najmanje 135 dece. Ta koalicija je stoga zatražila od Saveta bezbednosti da "preuzme svoju odgovornost prema stalnom ruskom kršenju međunarodnog i humanitarnog prava".