Pravda

Montgomeri je takođe uveren da Zapad ne pokušava da oslabi premijera Srbije Aleksandra Vučića. „Zapad definitivno ne odustaje od Vučića. Naprotiv. Realnost na srpskoj političkoj sceni danas je da u svakom slučaju nema realne alternative Vučiću“, rekao je Montgomeri u intervjuu Tanjugu. Prema njegovim rečima, ukoliko bi neko realno procenjivao rezultate srpske vlade u prethodnom periodu, video bi dinamičnost i aktivnost kakve nisu viđene deset godina, kao i mnoštvo pozitivnih koraka. To se ogleda u podsticanju stranih ulaganja, naporima na pomirenju sa susedima i snažnim naporima da se stavi pod kontrolu javna potrošnja i sarđuje sa MMf-om i Svetskom bankom, rekao je on. Na pitanje da li Zapad pokušava da oslabi Vučića, kao što se špekuliše u Srbiji, on je odgovorio: „Sviđa mi se ovo pitanje. Zapad i SAD definitivno ne pokušavaju namerno da oslabe premijera Vučića“. „Međutim, nedovoljno razumevanje Balkana i problema u regionu navode ih s vremena na vreme da preduzmu korake koj su kontraproduktivni i mogu se shvatiti upravo na ovaj način,“ kaže bivši američki ambasador. On smatra da je „klasičan primer“ za to „kontraproduktivan“ i „nepotreban“ „Božićni poklon“ njegovog odlazećeg kolege, američkog ambasdora Kirbija, koji je izneo šta će po njegovom mišljenju SAD tražiti da bi podržale članstvo Srbije u EU. Drugi primer je „namerno spor proces otvaranja poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU“ i, dakle, činjenica da se srpskom narodu ne daje nada da taj proces stvarno ide napred, rekao je Montgomeri. „Iskreno, sramota je da je EU otvorila samo dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom za dve godine dok je istovremeno sa Crnom Gorom otvorila oko 22 poglavlja. Tu se primenjuju dvostruki standardi“, kaže Montgomeri. Napominjući na početku intervjua da ni na koji način ne govori u ime američke vlade, već iznosi svoje mišljenje o politici i pozicijama Vašingtona, Montgomeri je ocenio da američka vlada ima mnogo važnije prioritete od Balkana, a da je regionu angažovana na nižem nivou samo zbog tri pitanja. „Prvo želi da nezavisno Kosovo bude u potpunosti priznato i prihvaćeno. Drugo, želi da Bosna ostane unutar sadšnjih granica i treće, ne želi bilo kakvo izbijanje nasilja u regionu,“ objasnio je Montgomeri. Američka politika je otuda, po njegovom mišljenju „na auto pilotiranju“ pri čemu funkcioneri nižeg ranga samo slede politiku koja je uspostavljena pre petnaest, do dvadeset godina. On takođe smatra da su Nemačka i SAD nepokolebljivo stale na stranu kosovske nezavisnosti ignorišući brojne kontraproduktivne korake koje je učinila kosovska vlada i zapravo Prištinu „nagradile“ za te korake umesto da je kazne. U međunarodnoj zajednici, kako je dodao, takođe postoji tendencija da se favorizuje „bošnjački model“ Bosne sa snažnim centralizovanim sistemom i ona otuda često dolazi u sukob sa Dodikom i Republikom Srpskom, rekao je on. Kad je reč o situaciji u regionu, Montgomeri smatra da tu postoji „opasan luk nestabilnosti“ koji obuhvata Makedoniju, Kosovo i Bosnu. Svi oni imaju ozbiljne probleme, koji bi mogli „brzo da eksplodiraju i prerastu u ozbiljno nasilje.“ On kaže da ga veoma brine mogućnost da međunarodna zajednica, u odsustvu nasilja, zanemaruje veoma realne probleme sa kojima je region suočen i ne pruža neophodnu pomoć da se oni reše. „Srbija ima ključnu ulogu u uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu s obzirom na svoju veličinu u geografsku poziciju. Verujem da je Srbija bila pozitivan faktor u podsticanju pomirenja, naročito sa Bosnom,“ rekao je Montgomeri. On se nada da će, ko god da preuzme vladu u Hrvatskoj, brzo sastati sa srpskim rukovodstvom i biti rešen da krene putem pomirenja a ne konfrontacije. „To naravno znači da obe strane treba se uzdrže od kupovine novog ofanzivnog vojnog naoružanja u trenutku kada je ekonomska situacija u obe zemlje tako teška,“ smatra Montgomeri. Na pitanje o položaju Srbije kao zemlje okružene članicama NATO, a koja teži članstvu u EU, održavajući istovremeno bliske odnose sa Moskvom, Montgomeri je rekao da srpska vlada jednostavno treba da ostane na svom sadašnjem kursu i da što vrednije radi na otvaranju poglavlja. „Glavni ključ u tom procesu je poboljšanje u ekonomskoj sferi i ja sam zadovoljan što vidim da to zaista počinje da se događa.“ On je ocenio da teški odnosi Zapada i Rusije predstavljaju izazov za Srbiju, ali da se ona sa tim izazovom može nositi. Taj problem, kako je objasnio, u suštini može gotovo potpuno nestati ako se odnsi Zapada i Rusije poprave ili se pogoršati ukoliko se dogodi suprotno, ali Rusija „ne čini Srbiji uslugu koncentrišući vaš odnos na vojno područje, što se predvidljivo ne dopada mnogima u EU“.

Pročitajte još:ZBOGOM, I NE VRAĆAJ SE: Šta je Dačić poručio KotromanovićuDA LI PREMIJER IPAK OKLEVA: Vučić o izborima, ali i o godini uspeha pred nama…

„Iskreno, Rusi se nadaju da će ti vojni koraci usporiti proces ulaska Srbije u EU i navesti obične Srbe da izgube nadu u njega. Tako da možete s tim da nastavite ako hoćete, ali bar to činite znajući da vas Rusija cinično koristi za svoje a ne vaše interese.“ Bivši američki ambasador se osvrnuo i na migrantsku rkizu rekavši da je Srbija kao i sve zemlje na njihovom putu suočena sa izazovima u trenutku kada „zemlje koje su izazvale problem, a posebno Nemačka, konačno shvatile kakv su haos napravile i počele da preduzimaju korake da uspore ili zaustave dolazak migranta“. Srbija je, kako kaže bila veoma dobra prema migrantima, ali će joj biti sve teže kako proces prolaska bude blokiran ili zakočen. Izvor: Tanjug