Pravda

Ukoliko vanrednih parlamentarnih izbora bude, politikolog Cvijetin Milivojević na njima očekuje grupisanje stranaka srodnih po političkoj ideologiji i pitanjima koja su od značaja za građane — da li EU ima alternativu ili ne, odnos prema Rusiji i odnos prema Kosovu. Životni standard, ekonomija, socijalna pravda i slična pitanja su tek drugi segment prema kome će se stranke grupisati, jer tu ne postoje značajnija razilaženja među političkim partijama na vlasti i opoziciji. „Jedna od tih kolona može biti Pajtićeva u koju bi ušle još neke proevropske stranke, ali ni tu ne postoji mogućnost da se objedini taj front. Ne vidim da tu mogu biti Čedomir Jovanović i Boris Tadić i izglednije je da oni idu u nekoj drugoj koloni. Sledeća kolona bi bila ona nacionalnih partija kao što su DSS, Dveri i SNP, a četvrti blok je SRS koji će ići sami ili u nekoj mlakoj koaliciji sa manje bitnim pokretima“, kaže Milivojević. On veruje da bi, ukoliko bi se pojavile tri ili četiri opozicione kolone na izborima, sve mogle da pređu cenzus. „Ne mogu da predvidim kakav bi rezultat ostvarile s obzirom na to da ne znamo ni kada će izbora biti, ali bi u svakom slučaju u parlamentu imali ozbiljniju opoziciju nego što je imamo sada“, ističe Milivojević. I politički analitičar Dejan Vuk Stanković veruje da se na predstojećim izborima demokratama neće pridružiti njihov nekadašnji lider Boris Tadić, kao ni LDP Čedomira Jovanovića. On međutim mogućnost da "građanska opozicija" na izbore izađe u dve kolone — jedne na čelu sa DS-om, a drugu, koju će predvoditi Tadić i Jovanović, vidi kao potencijalnu opasnost za oponente vlasti. „Pojaviće se i Saša Radulović i Borko Stefanović, kao dvojica političkih autsajdera koji će privući jedan deo biračkog tela koji je i inače skeptičan prema Vučiću. U uslovima fragmentarizacije visokog stepena razočarenja tog dela biračke publike, teško da oni mogu da izađu na crtu SNS-u i budu konkurentni u nekom budućem nadmetanju. To će zapravo sve biti konkurenti koji će, paralelno sa ratom sa SNS-om, morati da ratuju i između sebe, posebno jer imaju isti deo biračkog tela koja bi mogla da ih podrži“, objašnjava Stanković. Prema njegovom mišljenju, predstojeći izbori mogu da služe pre svega opozicionim strankama da stabilizuju svoj postojeći rejting i eventualno ga, uz dobru kampanju i motivaciju nekih biračkih slojeva, neznatno poprave. Isto tako, u slučaju niske izlaznosti, za mnoge opozicione partije ovi izbori mogu da budu i velika opasnost da ne pređu cenzus. „Kampanja mora da ima dvostruki motivacijski karakter — da ljude uveri da ima smisla glasati, odnosno da opozicija radi na tome da podigne izlaznost određenih slojeva biračkog tela i tako pre svega privuče birače. Drugi pravac delovanja treba da bude da birače uvere da ima smisla glasati za političku opciju koju predstavljaju opozicione stranke“, zaključuje Stanković.

Pročitajte još:

• PANIKA ZBOG POVRATKA ŠEŠELJA U PARLAMENT: Dačiću se ne sviđa ideja vanrednih izbora!
• DA LI PREMIJER IPAK OKLEVA: Vučić o izborima, ali i o godini uspeha pred nama…
• SVE SMO BLIŽE KONAČNOJ ODLUCI: Svi na izbore 24. aprila!

Izvor: rs.sputniknews.com